PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: ŽELJKO ĐUROVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
ŽELJKO ĐUROVIĆ JE ROĐEN 12. DECEMBRA 1956. GODINE U DANILOVGRADU, GDE JE ZAVRŠIO OSNOVNO I SREDNJE ŠKOLOVANJE. STUDIJE SLIKARSTVA, KAO I POSTDIPLOMSKE STUDIJE, ZAVRŠIO JE NA FAKULTETU PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU. ČLAN JE ULUS-A, KAO I INTERNACIONALNE GRUPE UMETNIKA LIBELLULE – RENAISSANCE CONTEMPORAINE, FRANCUSKA. RADI KAO REDOVNI PROFESOR NA FILUM-U U KRAGUJEVCU.
DO SADA STE IMALI 42 SAMOSTALNE IZLOŽBE U ZEMLJI I INOSTRANSTVU. IZLAGALI STE NA VELIKOJ SVETSKOJ IZLOŽBI FANTASTIČNE UMETNOSTI U VENECIJI, U MEĐUNARODNOM CENTRU ZA FANTASTIČNU UMETNOST, ZAMAK GRIJE, SALONU COMPARAISON, GRAND PALAIS U PARIZU, MUZEJU FANTASTIČNE UMETNOSTI U BEČU. KAKAV JE OSEĆAJ? DA LI VAŠE SLIKE PRIČAJU RAZLIČITE JEZIKE ILI SAMO JEDAN?
To su oni trenuci koji se nikada u životu ne zaboravljaju. Izlagati na tako značajnim manifestacijama, sa najpoznatijim umetnicima iz oblasti fantastične umetnosti, dobijati pohvale za svoj rad od takvih ljudi i sve to uraditi sam, bez pomoći institucija ili države, samo može da vas učvrsti u stavu da je to što radite kvalitetno, interesantno za publiku i da priča univerzalnim jezikom koji svi razumeju. I publika i kritika slažu se u jednoj stvari, a to je da moje slike odišu fantastičnim koloritom iz kojeg zrači energija i u njih se posmatrač zaljubljuje na prvi pogled. To je valjda taj univerzalni jezik umetnosti. Kada se pređe granica racionalnog tumačenja slike i uđete u onu gornju sferu onda pričate univerzalnim jezikom.
O ČEMU GOVORE VAŠE ŽENE NA PLATNU?
Ja predstavljam senzualnu ženu nalik na morsku nimfu, koja je privlačna, ali i opasna kao nepredvidivo more i krije tajne poput njegovih dubina. Žena je moja temeljna i trajna preokupacija. Ona je duša sveta i najblistavije delo prirode i kao takvu je teško zaobići. Meni je najbliža mitska priča o ženinoj neraskidivoj vezi sa prirodom. Zato je i smeštena u središtu prirode. Erotična žena je simbol života, rađanja, ljubavi, može poput sirene da postane fatalna i odvede u smrt.
VAŠE SLIKE SU U SLAVU ŽENE I OBOŽAVANJA ŽENSKOG TELA, ČIJU EMOCIJU LAKO PRENOSITE NA POSMATRAČA. ŽENA KAO VEČITA INSPIRACIJA.
Sve što sam nacrtao i naslikao je u slavu žene i obožavanja ženskog tela čuvajući se banalnosti i vulgarnosti, tražeći ono najlepše i najuzbudljivije. Trudim se da svoju emociju ugradim u delo i prenesem je na posmatrača. Taj svoj san i potragu za savršenstvom žene sam obavio koloritom koji je neretko predmet spora među ljubiteljima likovne umetnosti. Izaziva oduševljenje ili kritiku.
Ta likovna fantastika sa ženom i njenom erotikom je uvek u centru, silovita i neobuzdana, ostrašćena, divlja i čedna u isti mah, izražena je likovnim sredstvima koja se neće povinovati nikakvom zakonu osim unutrašnjem diktatu mojih emocija i bezgraničnom poverenju u nadahnuće i inspiraciju traženu kroz svakodnevni kontinuirani rad.
U celom mom stvaralaštvu, dominantna je telesna nadraženost, sija požudni eros zdrave ljubavi daleko od prljavštine i trulosti savremenog sveta. Žena je ta koja stoji na izvoru i utočištu života, erotična i poželjna, plodna, rasplamsana od vatre iskušenja ili smirena talasanjem mora.
MODERNA BAJKA ILI AVANGARDA?
Rekao bih da je moderna bajka. Sva ta magična sredstva u rukama slikara čarobnjaka kojim pripoveda gradeći sliku, produžava život, čini ga smislenijim, lepšim, boljim, jer pored svih strahova, nesreća, iznenađenja i iskušenja, život je lep i treba ga živeti i uživati u njemu.
VAŠ KOLORIT JE IZRAZITO JAK. GDE ŽELITE DA STIGNETE BOJOM?
Moja opčinjenost „agresivnim koloritom“ potiče iz mojih najranijih dana bavljenja slikarstvom. Specifična jaka mediteranska paleta nudi čitav spektar od zalaska sunca do dna mora, od vrelog podneva do hladnih dubina. Spoj gotovo fluorescentnih jakih boja sa modroplavom simboliše život Mediterana na kopnu kao i pod vodom. Slikajući, želim da svakoj boji dam ono njeno prirodno božansko svojstvo i mešam je sa drugom, trudeći se da nikad ne ugrozim njen kvalitet. Ono što govore neki kritičari – protivnici mog kolorita ovde je u suštoj suprotnosti sa kritikom van zemlje, koja me obasipa komplimentima za kolorit i navode ga kao glavnu karakteristiku moje slikarske poetike. Bojom želim da obasjam unutrašnje čovekove prostore.
ENERGIJA I SVETLOST IZBIJAJU IZ VAŠIH BOJA. DA LI POSTOJI JEDNA KOJA JE PODLOGA SVIMA? ILI LAJT-MOTIV KOJI SIJA NA NAJJAČE?
Bojom sam fasciniran od početka, bojom u svom izvornom obliku i verujem da je ona glavni pokretač pri doživljaju slike i sa drugim elementima je u čvrstoj vezi. Kolor koji ne pripada realnom svetu doprinosi da motiv postane čudnovat, izmešten iz realnosti i smešten u drugu dimenziju, sanjanu. Ti neočekivani sudari boja i način slikanja (optičko mešanje boje) koji sam razvijao čine da slika deluje fluorescentno. Boju tretiram kvalitativno i kvantitativno tražeći u njoj svetlost i energiju. Dok slikam, želim da posmatrač dobije želju da zakorači u sliku, u taj prostor i da se kreće predelima mojih snova. Moje slike se doživljavaju stomakom, ili se vole ili ne vole. Ljubav na prvi pogled…
Moje slike slave život i toplinu, organske neobarokne forme koje su zaustavljene u vremenu i prostoru uz ženske figure u levitirajućem položaju, boja koja nije u funkciji određivanja realnosti, prerastaju u mistička i onirička iskustva zamenjujući sve realno. Boja postaje izraz mog duševnog stanja, uporište simboličke misli i emocija i glavni činilac u gradnji nadrealne slike.
VODA KAO MAGIJA PREPLAVLJUJE VAŠA PLATNA. ZAŠTO?
U svojoj karijeri sam se puno puta susretao sa pitanjima vode u razgovorima sa publikom i kritikom i to mi je uvek izazivalo čuđenje. Zašto? Tvrdio sam da ja ne slikam vodu u svom pojavnom obliku. To je bila ona prva reakcija jer se trudim da ono podsvesno u sebi ne verbalizujem i objašnjavam i svesno bežim od toga i danas.
Voda donosi život, snagu i čistoću, kako na duhovnom tako i na telesnom planu. Voda je život, ali i smrt, voda je plodnost i beskrajna plovidba. A beskrajna plovidba je i umetničko putovanje.
U simbolu vode sadržan je i simbol krvi koja je povezana sa suncem i vatrom tako da sam slikajući svoje najvatrenije i plamteće slike sa ženskim figurama u levitirajućim pozama, sa spiralnim lelujavim formama pod vibracijama svetlosti koje asociraju na presijavanje kroz vodu, dajući im neku magiju, doživljavao da na njih posmatrač reaguje kao na podvodne motive.
Na početku mog rada, postajala je samo ženska figura u neodređenom prostoru, pejzažu duše. Vremenom se taj sadržaj slike bogatio uvođenjem flore i faune, gde se rog nametnuo kao dominanta i prepoznatljivost. Naravno, sve je u funkciji likovnosti i građenja slike likovnim jezikom.
KAŽU DA JE VAŠ STIL U ISTORIJI SLIKARSTVA NEPOZNAT. KAKO STE DOŠLI DO NJEGA ILI ON DO VAS?
Nihil novi sub sole. Odrastao sam u u sredini koja buja od biljaka i životinja, od mirisa, pune atmosfere, emocija i zvukova, i to ostavlja trag. Iz takve sredine u kojoj sam proveo 18 godina, ja sam se stvorio u velikoj urbanoj sredini u Beogradu, gde sam došao da studiram slikarstvo. Logično je valjda da posle 20 godina života u Raju nećete da se bavite nečim što nema dodirnih tačaka sa tim. Dosta rano, već na početku studiranja, pronašao sam šta je to što me ispunjava i šta želim da istražujem u svom slikarstvu. Pri prvom susretu sa fantastičnom umetnošću, našom Medialom, Bečkom školom fantastike, shvatio sam da pripadam toj porodici. Njihova veza sa prirodom i odlike njihove umetnosti kao što su jasan crtež, snažan kolorit, erotični elementi, ritam, zavode posmatrača i sve nekako peva. To nas povezuje. Sve to, uz baroknu raspevanost, nalazi se i u mom slikarstvu.
KO SLICI DAJE IME? ONA SAMA SEBI NAKON ZAVRŠETKA ILI VI NA POČETKU? DOSTOJEVSKI JE REKAO DA JE „IME SUDBINA“. DA LI TO PRATI I VAŠE SLIKE?
Verujem da je Ime sudbina. Ime se samo pojavljuje pri kraju rada na slici. Celu sliku nikad ne smišljam unapred, tako ni ime. To je avantura koja traje od samog početka, kako koloristička, tako i crtačka. Ako umetnik iznenadi sebe, iznenadiće i posmatrača. Za svaku sliku imam karakterističnu priču. Nikad se ne dešava nešto šablonski, od samog početka pa do trenutka kada napusti moj atelje. Kao da sama slika traži ko će da je poseduje i obično ode kod dobrih, pozitivnih i plemenitih ljudi.
VAŠ MEDITERANSKI „KOD“ JE SAMO PRESLIKAN NA PLATNA. NE BEŽITE KROZ SLIKU OD SEBE, VEĆ SE POTVRĐUJETE I ŽIVITE SVOJU ISTINU – SLIKARSKU, BOŽANSKU, LJUDSKU, MAGIJSKU, INTUITIVNU.
Mediteranac sam po čulnosti, erotizmu, estetizmu i svim drugim elementima i nekako mi je normalno da su žena, žensko telo, voda, sunce i kamen utisnuti u moj genetski kod. Prva erotska iskustva, toplinu i mirise osetio sam na moru. Prve crteže sam pravio u pesku i nervirao se kada ih talas izbriše, ali to nisam doživljavao kao gubitak, već kao njihovo putovanje u plava prostranstva vode i neba s nadom da će ih neko na drugoj obali, strani, videti.
