ALHEMIJA BOJE I STVARANJA

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Danka Dimitrijević, rođena je u Kraljevu, doktorirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2012. godine. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbi­je, umetničke grupe „Kilogram zele­ne“ i umetničkog udruženja PODR. UM. Učesnica je mnogobrojnih sa­mostalnih i kolektivnih izložbi. Bila je stipendista Ministarstva prosve­te i Kraljevine Norveške. Spontana, vedra i raspoložena da upoznamo nju i njena umetnička dela.

KADA SI U SEBI PREPOZALA UMETNICU KOJA JE ŽELELA, KROZ PLATNO I BOJE, DA SE PREDSTAVI SVETU? UMETNI­CU KOJA JE ŽELELA DA SVOJU UNUTRAŠNJU EKSPRESIJU I DOŽIVLJAJ OBELODANI JAV­NOSTI?
Pre bi se moglo reći da nisam ja birala svoju profesiju, već je ona izabrala mene. Među svim in­teresovanjima koja su me u toku odrastanja okupirala, od muzi­ke, glume do sporta, u crtanje sam ulagala najmanje napora, a najviše zadovoljstva. Veo­ma rano sam shvatila da nema smisla opirati se, nego samo slediti taj put. Odlučila sam da ne završim gimanaziju do kraja, već sam sa sedamnaest godina upisala Akademiju i tada je kre­nulo međusobno razotkivanje između mene i umetnosti.

PRAVAC KOJI NEGUJEŠ U SLI­KARSTVU PRIPADA SAVRE­MENOJ UMETNOSTI, NEKA JE VRSTA NEOREALIZMA. KAKO TI DOŽIVLJAVAŠ SADAŠNJI TRENUTAK, SAVREMENI ČAS KOJI PREDSTAVLJAŠ?
U kontekstu visoko estetske umetnosti, savremenost kao pojam zauzima sekundarno mesto u odnosu na etičnost u njoj. Svoju umetost baziram na suštinskoj poetici koja preva­zilazi tu vremensku instancu. Na slikama koristim savreme­ne neslikarske materijale i time sebi dajem slobodu izražavanja u okviru univerzalne teme koju obrađujem. Na delu koje trenut­no radim, može se jasno iščitati odnos savremenih simbola ko­rišćenjem materijala i boja koje odgovaraju sadašnjem trenut­ku u odnosu na vanvremensko otelotvorenje ideje. Deo sav­remenosti koji pripada konzu­merističkoj prolaznosti inkor­poriram u umetnost dajući joj vrednost.

DOBA DANA ILI NOĆI KADA STVARAŠ? DA LI IMAŠ NEKE RITUALE PRE POČETKA SLI­KANJA?
Najbitnija stvar u umetnosti je kontinuitet u stvaranju, kons­tantno nastajanje novih serija i slika i crteža. Kada krenem da obrađujem neku ideju, fokusi­ram se samo na njoj, bez upli­va drugih impresija. Ne postoje nikakva otezanja i rituali pre nego što pristupim radu, jedino karakteristično što često prak­tikujem je slušanje muzike, koju biram u momentu, u zavisnosti od trenutnog mentalnog stanja. Desi se da me ponekad muzika odnese, i posle izvesnog vreme­na, shvatim da se njena emocija odražava i na delo na kome ra­dim. Isključivo počinjem sa ra­dom u toku dana, a ponekad se ono produži i na večernje sate. Ne stajem sa slikanjem dok za taj dan nisam zadovoljna ili teh­nički onemogućena.

ŠTA JE ONO ŠTO TE MOTIVIŠE I INSPIRIŠE DA UZMEŠ ČETKICU U RUKE I KOLIKO DUGO NAS­TAJE SLIKA?
Motivacija je svuda, u prirodi, razmišljanju, doživljenom, u fi­lozofiji, gnostici, drugim umet­nostima, čak i nekim trivijalnim stvarima, dobro ispričanom vicu, inteligentnoj šali, pa sve do pi­tanja slobode, istine, paradoksa vremena i njegovog dvostrukog smisla. Slika počinje da živi još u ideji i prolazi kroz razne procese, dok definitivno ne nađe svoje mesto u materijalnom, a na tom putu preživi mnoge transfrma­cije.

BOJA KOJA DOMINIRA NA TVO­JIM SLIKAMA?
Mora se imati u vidu činjenica da se, kod boje, harmoničnost ne može uspostaviti matematički, kao što može u muzici. Neop­hodno je poznavati ne samo krug boja, već je neophodno dobro poznavanje i analiziran­je odnosa boje i slikane teme, predmeta i okoline. Najneobič­nije dve boje se mogu dovesti u veoma harmoničan odnos, uko­liko se upotrebi promena u ma­terijalu, tehnici, ili strukturi slike. Plava boja, koju često koristim, za sebe je rezervisala mesto u vidu, u gornjem delu glave, kao i u poodmakloj fazi meditacije, kada mozak počinje funkcioni­sati koherentno, leva polovina mozga se počinje usklađivati sa desnom i stimuliše prefrontalni korteks, koji je zadužen za sa­moregulaciju emocija i uspos­tavlja više ljudske vrednosti. Koristim fluoroscentne i metalik boje u kombinaciji sa nekom­patibilnim odnosima istih boja, ali ih u osnovi postavljam kao drugačije tretirane. Sedefaste boje, suprotstavljam kolažima od drugih raznorodnih mate­rijala, stvarajući neizmeničnu igru vrednosti. Često se u priro­di vidi kako se plavoljubičasto cveće stapa u idelan odnos sa zelenilom. Koristim se iskust­vima prirode, sprovodeći ih kao akcente. Plava boja je povezana često za daleki prostor i hlad­noću dubokog leda. Kao takva, sa karakteristikama beskraj­ne energije, utiče veoma jako na razum i iskustvo posmat­rača. Predstavlja kraljevstvo nadzemaljskog i natprirodnog. Ukoliko ona postaje dublja, uto­liko jače poziva na beskonačno, budi u čoveku čežnju za čistim i natčulnim.

KO SU TVOJI GLAVNI JUNACI I JUNAKINJE NA SLIKAMA, IAKO SU APSTRAKTNI?
Dugo su se na mojim slikama razmenjivali oblici cveta orhide­je, koji su upućivali na psihološ­ke i duhovne sadržaje čoveka. Njihovo mesto sada su zauzele ptice u revolucionarnom poletu, prikazane poluapstraktnom, ali asocijativnom simbolikom.

TEMA FEBRUARSKOG BROJA RYL E-MAGAZINA NOSI NAZIV „BUDI LJUBAV“. KADA SE OG­LEDAŠ U IZVORU LJUBAVI, ŠTA VIDIŠ?
U ljubavi ne postoji nikakav utv­rđeni zakon i pokoravanje neči­joj volji, tako da u izvoru ljubavi vidim totalno bezakonje u njeg­ovom najslobodnijem obliku. Kada dosegnem za neponovlji­vom tajnom ljubavi i oslikavanja jedne ličnosti u drugoj i njihovom najdubljem razumevanju, jasno vidim svrhu i moć stvaranja.