ALEKSIĆ GALERIJA – UMETNOST BALKANA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: DEJAN ALEKSIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

DEJAN ALEKSIĆ, KOLEKCIONAR, VLASNIK ALEKSIĆ GALERIJE IZ KRAGUJEVCA. RODIO SE U KRAGUJEVCU, GDE JE ZAVRŠIO EKONOMSKI FAKULTET, A POSTDIPLOMSKE STUDIJE IZ OBLASTI INTERNET TEHNOLOGIJA NA FAKULTETU ORGANIZACIONIH NAUKA U BEOGRADU.

U BANKARSTVU JE ZAPOČEO SVOJU POSLOVNU KARIJERU, ALI GA JE UMETNIČKA CRTA I LJUBAV PREMA SLIKARSTVU VODILA KA JEDNOM CILJU – SARADNJI SA UMETNICIMA I OTVARANJU ALEKSIĆ GALERIJE, KOJA U MAJU SLAVI GODINU DANA USPEŠNOG RADA.

Kada si shvatio da, nakon 20 godina u bankarstvu, tvoja ljubav prema umetnosti ide u pravcu ne samo kolekcionarstva, već i institucionalizovanja sopstvene galerije. U maju 2023. si osnovao Aleksić galeriju. Nakon godinu dana, kakve zaključke možeš da izvučeš i šta je sve urađeno?

Paralelno sa korporativnom karijerom, trajalo je i moje istraživanje u domenu savremenog arta, pre svega umetnika mlađe i srednje generacije iz regiona Balkana. Ljubav prema umetnosti je u jednom trenutku prevazišla ljubav prema korpo­raciji i desio se divan razlaz u prvoj dekadi prošle godine.

Sa velikom srećom i ljubavlju, nastala je Aleksić galerija iz Kragujevca. Sredinu maja 2023. godine je obeležilo veliko otvaranje galerije izložbom fantastičnog slikara Gorana Rakića, apsolutno najboljeg ekspresivnog apstraktnog umetnika u Srbiji, genijalnog koloriste i prvog ekskluzivnog umetnika galerije. Publici smo želeli da priredimo nesvakidašnju izložbu, gde su dominirala platna velikog formata iz poslednjeg produkcionog peri­oda umetnika.

I tako je krenula sasvim nova priča.

U drugoj polovini maja, Aleksić galerija se pred­stavila i beogradskoj publici izložbom divne i mlade Hanne Dujmović, umetnice iz Sarajeva. To je čarobna priča koju je i kroz tekst koji prati izložbu pokušala da ispriča Milica Zorić, kusto­skinja iz Pariza.

Potom, posle letnje pauze, nesvakidašnja izlož­ba sa pričama za “malu decu” slikara iz Zagreba, Davora Dmitrovića, koja je bila fantastično prih­vaćena od strane publike i kolekcionara.

Zatim još jedna potpuno nova epizoda – radovi slikarke Ivane Živić i vajara Petra Hranuellija, gde je u duhu naslova “Ne sećam se” predstavljeno najnovije istraživanje u domenu naših savre­menih heroina.

Između samostalnih izložbi, prezentovani su ra­dovi više umetnika kroz koje se publika može up­oznati sa svim saradnicima galerije.

Koliko radova imaš u svojoj kolekciji? Šta danas na art sceni znači za umetnika kada kaže da mu se delo nalazi u kolekciji Aleksić?

Kolekcija sledeće godine slavi 20 godina posto­janja. To je kolekcija koja sa najvećom pažnjom i ljubavlju bira umetnike i dela koja će biti u njen­om sastavu. U noj su prisutni najznačajniji umet­nici i radovi iz epohe – ima skoro 1000 radova i preko 70 umetnika.

Veliki broj izložbi koje se prave kao manje ili veće retrospektive obavezno uključuju dela koja se nalaze u ovoj kolekciji.

U kom pravcu ide tvoja saradnja sa umetnicima i njihova prezentacija u Aleksić galeriji?

Aleksić galerija trenutno sarađuje sa neko­liko umetnika iz regiona: Goranom Rakićem, Davorom Dmitrovićem, Hannom Dujmov­ić, Petrom Hranuellijem, Hajdanom Kostić, Vladanom Sibinovićem, Markom Crnobrnjom, Duškom Jovićem, Sanjom Rosić, Miletom Šau­lom, Ivanom Živić, Petrom Mošićem, Mirzom Čizmićem, Galom Čaki, Biljanom Milenković, Tamarom Rogović. Umetnički savet galerije čine: Nikola Šuica, Milica Zorić i Goran Rakić.

Galerija će prezentovati isključivo umetnike koji su rođeni i rade na Balkanu, ili su rođeni na Bal­kanu, a trenutno rade van regije. Na taj način, želimo da publika prepoznaje galeriju kao na­jbolje mesto gde se može konzumirati umetnost sa ovih prostora.

Vaša otvaranja izložbi su mali spektakli tokom kojih nema zvaničnog govora i obraćanja publici, okupljajući veliki broj ljudi koji se posle satima druži ispred i van galerije uz dobru muziku i koktele.

Trenutak u kome živimo zahteva od nas da se prilagodimo atmosferi i dinamici vremena. Kako galerija prezentuje baš taj trenutak u kome živi­mo i radimo, odrekli smo se standarnih klišea i naše izložbe prate svetske trendove u njihovoj organizaciji. To je set koji u centar stavlja izlo­žbu i umetnika, ali na najbolji način uključuje i publiku da na poseban način učestvuje u svemu tome.

Kao što ste i rekli, izložba nema poseban trenu­tak otvaranja – ona je otvorena onog trenutka kada se dela nađu u galerijskom prostoru. Sve ostalo se dešava tokom vremena trajanja izlo­žbe.

Koliko jedan galerista mora biti maštovit u svojoj izlagačkoj kreaciji i kakvo slikarstvo voliš?

U izlagačkoj kreaciji su ključni umetnici sa koji­ma sarađuješ. Sarađujem sa fantastičnim umet­nicima i tu ne treba biti previše maštovit.

Volim da kažem da volim slikarstvo koje “nije dosadno”. Slikarstvo koje ima šta da kaže i umetnost koja nas tera da razmišljamo. Ne vo­lim sterilnu i praznu priču bez pokrića.

Šta je ono što te najviše oduševljava u ovom poslu?

Kreativnost ljudi sa kojima radim. Neverovatna količina ideja, rešenja, novih pogleda. Nema granica i to je potpuno inspirišuće.

U maju 2024. obeležavate godinu dana Aleksić galerije. Čijom izložbom ćete potvrditi i proslaviti godišnjicu uspešnog rada?

Nažalost, u ovom trenutku ne mogu otkriti o kome se radi, ali će izložba biti svetska premi­jera i nešto veoma bitno za umetnost. Možda ćete već u sledećem broju čitati o tome.

Koja je tvoja formula uspeha?

Formula za uspeh je uvek jednostavna. Mak­simalna posvećenost i ono što je ključno – LJUBAV prema poslu koji radite.

Kako i gde vidiš Aleksić galeriju za pet godina?

Galeriju već sledeće godine očekuje nastup van granica Srbije i regije. Biće to projekti koji će na najbolji mogući način prezentovati umetnost Balkana, ali i samu galeriju.

Trenutno, svaku izložbu prati galerijski katalog, a pored toga imamo u planu i deo koji se odnosi na izdavaštvo.

Kako galerija radi na svoj poseban način, sve što je dobro ćemo zadržati i dalje.

Tema aprilskog izdanja RYL magazina nosi naziv „self-care, self-love“. Kako to primenjuješ u svom slučaju – duhovnom i materijalnom?

Čista koincidencija je da je tema ovog broja neš­to što je jako važno.

To je široka i kompleksna tematika koju je teško objasniti u par rečenica, pa ću samo reći: pozna­vati sebe kroz samorazumevanje i prihvatanje dovodi do otkrivanja pravih istina o nama koje nam omogućavaju da sve što radimo, radimo na najbolji mogući način.