PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: JELENA FU, XU JINGYAN, WANG AIJUN
Hotel Radisson Collection Old Mill u Beogradu je svet. U njemu odsedaju turisti iz najudaljenijih tačaka zemaljske kugle. I zato sam u maju, mesecu kada mi je Beograd najlepši, želela da ugostim žene koje su duboko povezane sa Kinom i njenom kulturom i tradicijom bilo da su tamo rođene ili da su se vremenom zaljubile u ovu daleku zemlju izlazećeg sunca.
Jelena Fu je stručnjak za obrazovanje, konsalting i međukulturnu saradnju sa višegodišnjim iskustvom u povezivanju Kine i Srbije. Više od decenije, živela je i radila u Kini, gde je stekla duboko razumevanje jezika, kulture i poslovnog okruženja. Osnivač je DEA Edu Centra, kroz koji se bavi organizacijom jezičkih kurseva, edukativnih programa i događaja koji povezuju srpsku i kinesku zajednicu. Aktivno sarađuje sa Kineskim kulturnim centrom u Beogradu, kao i sa brojnim kineskim kompanijama i pojedincima u Srbiji. Njen rad obuhvata nastavu jezika, konsalting za kompanije, kao i organizaciju događaja i kulturnih razmena. Posebno je posvećena razvoju praktičnih i savremenih pristupa učenju jezika i razumevanju kulture. Kroz svoj rad gradi mostove između ljudi, ideja i tržišta.
Jana (kinesko ime Wang Aijun), iz provincije Zhejiang u Kini, došla je 2002. u Srbiju. Više od 20 godina živi i radi u Beogradu i kroz svoj posao je duboko povezana sa obe kulture. Bavi se ugostiteljstvom i vlasnica je kineskog restorana koji je razvijala godinama – od porodične kuhinje do ugostiteljskog objeka koji danas predstavlja i deo kineske kulture (LDS restoran). Njen rad nije samo posao, već način da kroz hranu i svakodnevni kontakt kinesku kulturu približi ljudima u Srbiji.
徐静妍 (XU Jingyan), a njeno srpsko ime je Tijana. Dolazi iz provincije Hebej u Kini. Tijana je vesela i direktna devojka iz severnog dela Kine. Nakon što je diplomirala na Filozofskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, došla je u Srbiju 2021. godine i trenutno živi u Beogradu. Studira filozofiju na Univerzitetu u Beogradu, a takođe radi kao nastavnica kaligrafije u Kineskom kulturnom centru u Beogradu. Često učestvuje u aktivnostima razmene vezanim za srpsku kulturu i obrazovanje koje organizuju Ambasada Kine u Srbiji i Kineski kulturni centar u Beogradu. Kao naslednica izuzetne tradicionalne kineske kulture i ambasadorka kulturne razmene između dve zemlje, oseća se istinski ponosno i srećno.
Kako kroz jezik, umetnost i hranu približavate kinesku kulturu u Srbiji?
Jelena: Kinesku kulturu u Srbiji najprirodnije približavam kroz jezik, jer jezik za mene nikada nije samo komunikacija, već način razmišljanja i osećanja sveta. Kao neko ko je godinama živeo i studirao u Kini, često se šalim da sam „hodajuća priča o Kini“, a nedavno mi je i direktor Kineskog kulturnog centra u šali rekao da sam verovatno bila Kineskinja u prošlom životu. Ljudi mi se često obraćaju za savete o životu u Kini, običajima i poslovnoj kulturi, i tu se prirodno otvara prostor da kroz jezik podelim i dublje slojeve razumevanja. Na časovima kineskog, kroz objašnjenje tonova, pisma i strukture jezika, uvek provučem i priče o praznicima ili poslovnim pravilima ponašanja. Na primer, na jednom od jezičkih salona, kroz priču o kaligrafiji, dotakli smo se veze između poteza u jednom dahu i suštinske filozofije kineske kulture. Upravo u tim trenucima, kada ljudi kroz jezik osete i tu složeniju nijansu, imam utisak da se Kina zaista približi.
Jana: Kinesku kulturu u Srbiji približavam prvenstveno kroz autentičnu kinesku kuhinju. Već 24 godine vodim kineski restoran i trudim se da očuvam originalne ukuse, način pripreme i duh kineske gastronomije. Vremenom se restoran razvijao od jednostavne porodične kuhinje do mesta koje danas ima i kulturni značaj. Ljudi kroz hranu najlakše upoznaju jednu kulturu, jer ona nosi i navike i filozofiju i način života. Takođe često vodim kuvare u srpske domove da im tamo pripremaju kinesku hranu.
Tijana: Zato što živim u Beogradu, najvećem gradu na Balkanu i centru kulture, umetnosti i obrazovanja, koji se ponosi dugom istorijom i bogatim kulturnim nasleđem, mešavinom istočnoevropskih i zapadnoevropskih stilova, i dom je brojnih univerziteta i muzeja. Beograd je živahan trgovački centar sa raznim tržnim centrima i restoranima, ima toplu i prijateljsku atmosferu, što ga čini popularnom turističkom destinacijom u Istočnoj Evropi. Pored učenja srpskog jezika, istorije i kulture u školi, veliki deo vremena provodim istražujući prirodne pejzaže, istorijska mesta, posećujući muzeje i često isprobavam lokalne delikatese.
Koliko je učenje kineskog jezika, kaligrafije i kineske hrane u stvari ulaz u razumevanje načina razmišljanja i filozofije jednog naroda?
Jelena: Učenje kineskog jezika je, po mom iskustvu, direktan ulaz u način razmišljanja i filozofiju jednog naroda. Kinesko pismo je logografsko pismo, nastalo iz drevnih piktograma i ideograma, pa vas tera da razmišljate u slikama i da pojmove doživljavate vizuelno, a ne apstraktno kao u mnogim drugim jezicima. S druge strane, kineski jezik nema gramatička vremena niti rodove na način na koji ih imaju evropski jezici, što ukazuje na drugačiji odnos prema vremenu i stvarnosti – često dugoročniji i širi pogled. Posebno su zanimljivi izrazi koji u sebi nose čitavu filozofiju poput „慢走man zou“ (polako hodaj), što se kaže pri rastanku i za mene je uvek podsetnik da usporimo i budemo prisutniji u trenutku. Ili, na primer, izraz „马上ma shang“ (na konju), koji znači „odmah“ i pokazuje kako su istorijski konteksti ostali sačuvani u jeziku do danas. Takođe, fascinantno je kako kineski jezik vrlo retko preuzima strane reči, već za nove pojmove stvara sopstvene izraze poput „电脑dian nao“ (elektronski mozak) za kompjuter, što govori o snažnoj vezi sa sopstvenom kulturom i načinom razmišljanja. Upravo kroz sve ove slojeve, učenje jezika postaje mnogo više od učenja – postaje razumevanje drugačijeg pogleda na svet.
Jana: Kinezi kroz hranu izražavaju odnose među ljudima, ravnotežu, poštovanje tradicije i važnost zajedništva – svako jelo nosi u sebi način razmišljanja, životnu filozofiju i kulturne vrednosti.
Tijana: Kaligrafija je jedna od posebnih i vekovima razvijanih umetničkih formi našeg naroda, kao i sažetak i fokus kineske tradicionalne kulture. Kao važan nosilac kineske tradicije, kaligrafija objedinjuje konfucijansku, taoističku i budističku filozofiju, kao i istočnjačku mudrost poput principa jina i janga i pogleda na život – sve to izraženo je kroz potez četkice i mastilo. Ona je istovremeno umetničko stvaralaštvo i filozofska praksa.
Pisanje i čovek su veoma slični – vežbanje kaligrafije je ujedno i rad na unutrašnjem razvoju. Kao što se kaže „rukopis odražava čoveka“, ona nam pomaže da sagledamo način razmišljanja i filozofiju pojedinca. Značaj i vrednost učenja kaligrafije ogleda se na više nivoa – u ličnom razvoju, očuvanju kulture i praktičnoj primeni. Ona je način negovanja duha i estetskog osećaja, ali i važan most za prenošenje kineske kulture i međukulturnu razmenu.
Na koji način Kinezima predstavljate Srbiju? Šta vam je glavni cilj?
Jelena: Srbiju predstavljam Kinezima pre svega kroz lična iskustva i svakodnevne priče, jer verujem da se kultura najbolje prenosi kroz autentične momente. Kroz časove srpskog jezika, koje sve više Kineza sa velikim interesovanjem pohađa, moj tim i ja se trudimo da pored jezika približimo i naš način života, običaje i vrednosti. Na časovima često govorimo o praznicima poput Božića i Uskrsa, o slavi, srpskoj hrani, ali i o porodici, gde pravimo zanimljive paralele između dva jezika koji, uprkos razlikama, pokazuju koliko je porodica važna u obe kulture. Takođe pričamo o našoj istoriji, manastirima i Svetom Savi, i trudim se da kroz te teme prenesem i emociju, ne samo informaciju. Posebno mi je drago kada vidim da su neki od mojih učenika razvili ljubav prema našem Božiću i da mi šalju slike iz Hrama Svetog Save kada se pale badnjaci. Moj glavni cilj je da kroz sve ove susrete približim Srbiju kao zemlju topline, tradicije i otvorenih ljudi, i da pomognem da se ljudi iz Kine ovde osećaju kao kod kuće.
Jana: Kinezima predstavljam Srbiju kao zemlju prijateljstva, bliskosti i otvorenosti. Često ističem naše istorijsko prijateljstvo, bezvizni režim, ali i činjenicu da je Srbija zemlja koja pruža mnogo – od prirodnih lepota do bogate istorije i kulture. Takođe naglašavam da je Srbija veoma pristupačna i prijatna za život, što je Kinezima izuzetno važno kada razmišljaju o dolasku ili saradnji.
Tijana: Neki od mojih kineskih prijatelja su zainteresovani za srpsku istoriju i kulturu, neki vole prelepe pejzaže i ukusnu hranu, a neki posebno dolaze u Srbiju da bi doživeli lokalne proslave Uskrsa, Božića i Nove godine. Često sa njima delim svoj svakodnevi život, aktivnosti u kojima učestvujem i nova znanja koja stičem. Oni cene kulturne razlike između dve zemlje, smatraju ih fascinantnim i žele da putuju, žive i studiraju ovde. Kao što je rekao generalni sekretar Si Đinping: „Civilizacije napreduju kroz raznolikost, razmenu, međusobno učenje i razvoj.“ Težim da budem ambasador koji aktivno može da promoviše razmenu, međusobno učenje i zajednički razvoj između civilizacija naše dve zemlje.
Da li je bilo teško učiti srpski, odnosno kineski jezik? I kada ste spoznali tu ljubav prema drugoj kulturi?
Jelena: Moje interesovanje za Kinu počelo je još u srednjoj školi, iz radoznalosti prema jeziku koji je potpuno drugačiji, ali i prema kulturi i filozofiji o kojoj se vrlo malo znalo u to vreme. To je za mene bio veliki lični izazov – da upišem kineski jezik ne znajući ni jednu jedinu reč, što sam i uradila 1996. godine. Učenje kineskog svakako nije bilo lako, pogotovo u okolnostima u kojima je moja generacija studirala, uz sve društvene i političke izazove tog vremena, i bilo je trenutaka kada sam razmišljala da odustanem. Ipak, zahvaljujući divnim profesorima i prvim kontaktima sa kineskom zajednicom u Srbiji, polako se razvijala i moja ljubav prema jeziku i kulturi.
Put me je kasnije odveo u Šangaj, gde sam planirala da ostanem dve nedelje, a ostala sam punih 15 godina, i gde je Kina prirodno postala deo mog života. Kroz godine rada u obrazovanju, ali i kroz lične odnose, Kina je prestala da bude samo interesovanje i postala je moj drugi dom. Danas, kada pogledam unazad, čini mi se da je sve to bio neki moj „缘分yuanfen“ – ona posebna, gotovo sudbinska povezanost o kojoj Kinezi često govore.
Imala sam i lično iskustvo porodičnog života sa (bivšim) suprugom Kinezom, što je dodatno produbilo moje razumevanje kulture, i iz tog perioda imam i ćerku, što tu vezu čini još snažnijom. Danas vidim svoju ulogu kao most između dve kulture kroz obrazovanje, jezik i ljude, i to je nešto što se spontano razvijalo tokom svih ovih godina. Za mene je Kina moj drugi dom.
Jana: Učenje srpskog jezika nije lako i zahteva dosta vremena i posvećenosti. Gramatika je složena i za strance može biti veliki izazov. Međutim, uz upornost i svakodnevnu praksu, moguće je postići dobar nivo i lakše se uklopiti u društvo.
Tijana: Zapravo, čitanje i pisanje srpskog nije previše teško, ali gramatika je izazovna, posebno ćirilično pismo, koje mi je malo teško, ne mogu čak ni da čitam pisanu ćirilicu. Ali je takođe veoma zahtevno, tera me da učim i održavam svoju radoznalost i želju za istraživanjem. Kada sam prvi put počela da učim u učionici, nisam se istinski zaljubila u jezik i kulturu ove zemlje. Ali kasnije, koristeći jezik u svakodnevnom životu da komuniciram sa lokalnim stanovništvom, putujući u obližnje gradove i naručujući svoja omiljena jela u srpskim u restoranima, zaista sam doživela radost i uživanje. Sada duboko volim ovu zemlju i njene ljubazne, prijateljske i iskrene ljude.
Šta Srbija može da ponudi Kini u kulturološkom smislu i šta vi najviše volite u Srbiji?
Jelena: Srbija, po mom mišljenju, Kini može da ponudi posebnu kulturnu neposrednost, toplinu i gostoprimstvo koje mi prirodno nosimo kao narod. Ono što često čujem od Kineza koji žive ovde jeste da se osećaju dobrodošlo, prihvaćeno i sigurno, i da vrlo lako stvaraju prijateljstva sa našim ljudima. Postoje i brojne lepe priče – od dubokih prijateljstava do mešovitih brakova i porodica koje su međusobno povezane na vrlo emotivan način.
S druge strane, verujem da su Kinezima posebno zanimljivi naši manastiri, istorija i način na koji čuvamo svoju tradiciju i identitet kroz vekove. Naši običaji, poput slave, kumstva i porodičnih okupljanja, često im deluju blisko, ali i dovoljno drugačije da probude radoznalost. Čak i kroz muziku i igru kao što je kolo, koje rado igramo na svadbama i proslavama, dolazi do lepog preplitanja dve kulture. Kinezi se vrlo rado pridružuju, hvataju u kolo i sa velikim interesovanjem uče korake, što naši ljudi uvek dočekuju sa oduševljenjem i spremno im pomažu. Ti trenuci često unesu posebnu energiju i dodatno ulepšaju atmosferu svake proslave, jer se kroz igru najlakše brišu razlike i stvara osećaj zajedništva.
U toj razmeni, čini mi se da jedni drugima najviše pružamo upravo nova iskustva i širenje vidika. A ono što ja najviše volim u Srbiji jeste ta spontanost, bliskost među ljudima i osećaj da, gde god da si, možeš brzo da pronađeš svoje mesto i ljude koji će te prihvatiti.
Jana: Sa kulturnog aspekta, Srbija može Kini da ponudi jedinstvenu balkansku tradiciju, snažan nacionalni duh i autentičnu kulturnu baštinu. Postoji mnogo sličnosti u vrednostima, posebno kada su u pitanju porodica i poštovanje tradicije, što omogućava duboko međusobno razumevanje. Srbija takođe za Kinu može biti važan most ka Evropi i doprineti razmeni između dve civilizacije.
Najviše volim ljude u Srbiji – njihovu toplinu, iskrenost i otvorenost. Priroda je prelepa, hrana ukusna, a osećaj sigurnosti i prihvaćenosti je nešto što posebno cenim. Često se dešava da i nepoznati ljudi pokažu veliku srdačnost prema Kinezima, što daje osećaj mira i pripadnosti.
Tijana:塞尔维亚和中国是历经风雨、患难与共的“铁杆朋友”。在塞尔维亚首都贝尔格莱德，中国文化中心在这里见证深厚坚定的中塞友谊，讲述着文明交流互鉴的美好故事。中国文化中心和塞尔维亚的文化机构、旅游机构建立了良好的关系，将持续扩大交流与合作，架起一座座人文交流，文明互鉴的友谊之桥。通过丰富多彩的活动，不断加强中塞两国文化交流互鉴，促进中塞两国民相亲、心相通，为中塞“铁杆”友谊历久弥坚发挥积极作用。我最喜欢塞尔维亚的美丽的自然风光，让我感到身心舒畅，尤其喜欢冬天的滑雪场。
Srbija i Kina su verni prijatelji koji su prebrodili oluje i delili teškoće. U Beogradu, glavnom gradu Srbije, Kineski kulturni centar svedoči dubokom i nepokolebljivom prijateljstvu između dve zemlje, pričajući lepu priču o kulturnoj razmeni i međusobnom učenju. Kineski kulturni centar je uspostavio dobre odnose sa srpskim kulturnim i turističkim institucijama i nastaviće da širi razmenu i saradnju, gradeći mostove prijateljstva za razmenu među ljudima i međusobno učenje između civilizacija. Kroz razne aktivnosti, kontinuirano jača kulturnu razmenu i međusobno učenje između Kine i Srbije, promoviše međusobno razumevanje i afinitet između dva naroda i igra pozitivnu ulogu u obezbeđivanju trajne snage „čeličnog“ prijateljstva između dve zemlje. Posebno volim prelepe prirodne pejzaže Srbije, koji me opuštaju i osvežavaju, a zimi naročito uživam u skijalištima.
Tema majskog izdanja RYL magazina nosi naziv “Život po meri duše”. Kako ste skrojile svoj život, a da se uklapa u vaš senzibilitet?
Jelena: Mislim da sam svoj život krojila kroz stalno osluškivanje sebe, iako to nije uvek bio lak ili pravolinijski proces. Dugo sam bila u fazi dokazivanja, prihvatanja različitih prilika, često i pre nego što bih zaista proverila da li su u skladu sa mojom energijom. Vremenom, kroz iskustva života u Kini, povratak u Srbiju i sve izazove koje su te promene nosile, počela sam da prepoznajem koliko mi je važno da u svakodnevici imam mir, smisao i autentičnost.
“Život po meri duše” za mene znači da spoljašnji uspeh ne dolazi po svaku cenu, već kao posledica unutrašnje usklađenosti. I još uvek učim kako da to živim u potpunosti, ali osećam da sam danas mnogo bliže sebi nego ikada ranije.
Jana: Trudim se da živim u skladu sa sobom, da slušam svoj unutrašnji osećaj i da ne pratim slepo očekivanja okoline. Prihvatam svoju prirodu i način na koji želim da živim, bez forsiranja i pritiska. Verujem da je važno pronaći ravnotežu i živeti mirno, iskreno i sa osećajem slobode. Za mene je život po meri duše upravo to – da budem svoja.
Tijana: Zahvaljujući relativno slobodnom i demokratskom porodičnom okruženju od malih nogu, u kom su moji roditelji poštovali i podržavali moje ideje, mogla sam da studiram i radim u inostranstvu svih ovih godina. Bavljenje onim u čemu sam dobra i prema čemu gajim strast kroz svoje jezičko i kaligrafsko znanje čini me srećnom i ispunjenom svakog dana. Kontinuirano učenje i napredak u oblasti interkulturalne komunikacije daje mi beskrajnu motivaciju i osećaj postignuća. U budućnosti ću nastaviti da sledim svoju dušu i srce, uživajući u životu u oblastima koje volim.
