PIŠE: SANELA FEKOVIĆ, PSIHOLOG, TERAPEUT I EDUKATOR (LAYA EDUCATION – ŠKOLA ZA SISTEMSKA REŠENJA I KONSTELACIJE)
FOTOGRAFIJA: JELENA RADOVANOVIĆ
Dođi, vidi, budi
Pred vratima nepoznatog, previre se izbor između mira i nemira, to jest dobro poznate prošlosti i otvaranja ka neznanoj budućnosti. Da li u tim trenucima biramo da ostanemo u komfor zoni poznatog, ili se puštamo s mudrim poverenjem u novo iskustvo života, ili pak srljamo u novo s motivom grlom u jagode? To su izbori koje imamo na svakom početku i tako nam i ova nova 2026. godina donosi 365 novih šansi, izazova i izbora. Jedino pitanje je kako ćemo mi reagovati na svaka otvorena ili zatvorena vrata. Evo nekih izbora koje viđam u svojoj terapeutskoj praksi kod klijenata u raznovrsnim situacijama i izazovima. Kako pristupimo problemu pravi razliku u rezultatu i procesu razrešenja.
He who deliberates is lost (Onaj koji se premišlja je izgubljen)
Znate onaj osećaj kada treba da kontemplirate o nekoj situaciji ili odnosu, a ne možete da nađete meru između previše – analize paralize i premalo – grlom u jagode? Dakle, mera je naravno ključ, a kontemplacija, to jest duboko razmišljanje, neophodno je kako biste doneli smislenu odluku, ali kada predugo čekamo i kada se bojimo greške, mi sebe blokiramo da budemo prirodni u tom procesu. Redovno povezivanje sa sobom – na primer disciplinovana duhovna praksa koja nam daje pristup unutrašnjem svetu i našoj autentičnoj istini – jeste put koji vodi ka pravičnim odlukama. To nam daje stabilnost koja dolazi iz prisutnosti i prihvatanja. Jedino iz dubokog kontakta sa sobom ZNAMO – to je onaj osećaj koji zovemo intuicija ili instinkt i tu nema greške, jer je to uvek pravi put za nas. Međutim, nekad imamo destruktivne tendencije koje dođu u vidu nečega nalik instinktu, a on je zapravo okrenut protiv nas i ne radi u našu korist. Prepoznaćete ga po neizdržu i gubitku kontrole – dakle, taj instinkt nikada nije iz područja stabilnosti, već iz područja moranja, kao kockar koji se kladi na sve ili ništa. Kada donosimo stabilne odluke, mi imamo osećaj mira, ali takođe da ništa ne moramo.
Rule yourself before ruling others (Vladaj sobom pre nego što vladaš drugima)
Da li je kontrola dobra ili loša stvar u našim životima? Za kontrolu kažemo da je loš gospodar, ali dobar sluga. Kada je naš nervni sistem navikao na iskustva preterane kontrole, na primer iz detinjstva, gde smo bili ustrojeni kao vojnici i vaspitavani da budemo poslušni bez prilike za objašnjenje ili iskazivanje, imajući to u vidu, mi ćemo na ćelijskom nivou priželjkivati da se ta kontrola uvek manifestuje u nekoj formi u našem životu. Dakle, navikli smo, a navike se teško otpuštaju – zapravo, one treba da se osveste i potom disciplinovano menjaju, dan po dan, praksu po praksu. Kada je neko bio pod kontrolom dok je bio mali, nemoćan i zavistan od drugih – odraslih, odgovornih staratelja, može istu tu kontrolu okrenuti protiv ostatka sveta. I tako iz stanja nemoći dobijamo moćnike koji vole da kontrolišu druge, jer im to naizgled nudi poravnanje tih starih povreda koje su im oduzele osećaj dostojanstva. Ali svakako ponavljanje iste povrede, makar u drugoj ulozi – kontrolora umesto objekta kontrole, ne nudi isceljenje, već priliku za osvetu. Jedina kontrola koja nudi bezbednu vladavinu i stvaralaštvo je nadgledanje sebe u vidu svedoka, uz sprovođenje svesne discipline. Tada smo slobodni da budemo baš takvi kakvi jesmo u prihvatanju svoje autentičnosti. A autentični ljudi podržavaju autentičnost kod drugih.
Where attention goes, energy flows (Tamo gde je pažnja, usmeren je i tok energije)
Da li ste se ikada zapitali koje su navike uspešnih ljudi? Možda ste i sami uspešni, pa znate kako ste došli do tog mesta, znate da to nije jedan korak niti jedno mesto nego kontinuirani ulog u sebe, zdrave navike, kao i disciplinovanu i prisutnu pažnju. Rana jutra nude zlatne sate od tri do šest časova, kada su nam desna i leva hemisfera mozga u harmoniji i jednako dostupna, i kada su nam desna i leva nozdrva jednako otvorene – nudeći pravo vreme za vežbe disanja, duboku koncentraciju, meditaciju, tihovanje, projektovanje vizije i misije. Uz tu svakodnevnu jasnoću, mi postajemo povezaniji sa sobom i više usmereni na istinsku svrhu koja izvire iz nas kada pokucamo na vrata sa željom da upoznamo sebe, čujemo i osetimo od čega smo suštinski satkani. Često me ljudi na terapiji pitaju: „Kako da pronađem svoju životnu svrhu? Nemam motiva za život, ne znam svoj pravac.“ Odgovor na sva suštinska pitanja je jednostavan, ali iziskuje da mi pojednostavimo svoj život, izađemo iz drame, te zakoračimo u disciplinu i prisutnost. Kada ulažemo pažnju u sebe upoznavanjem svoje ličnosti, nama se otvaraju vrata naše životne svrhe. Ne preko noći nego disciplinovanim ulaganjem u sebe. I tada kroz iskustvo shvatimo da u životu uvek žanjemo ono što posejemo.
Live and let live (Živi i pusti druge da žive)
Svaki dan je šansa da činimo dobra ili loša dela – na nama je taj veliki i važan izbor. Kada biramo nenasilje, to govori o našem razumevanju osnovnog prava na život i slobodu svakog živog bića da živi svoj život i da ima pravo na svoju autentičnost. Birati nenasilje u našim odlukama je zapravo usaglašenost sa prirodnim zakonima, a konsekvence dobrih izbora (nenasilja) su milost i blagostanje, dok su konsekvence loših izbora (nasilja) osećaj krivice i gubitak slobode. Sledeći put kada stojimo pred raskrsnicom i biramo kako doprinosimo svom i tuđem životu, setimo se šta nam priroda u nama i oko nas nalaže. Ničiji život nije u tuđim rukama, tako da suštinski nemamo pravo na tu vrstu uticaja koja drugima oduzima slobodu. U vreme kada se nasilje skoro podrazumeva u mnogim aspektima (prema životinjama, prirodi, kao i tihi i gromoglasni ratovi), svako za sebe treba da pogleda u svoje neisceljene povrede iz kojih dalje povređuje druge. Neka naše ulaganje u 2026. godini, svakog dana, bude ulaganje u isceljenje rana, tako ćemo biti ispravni ljudi koji donose ispravne odluke. Oni koji krenu tim putem će osetiti koliko blagoslova takav život donosi, a koliko tereta odnosi. Počnimo i završimo svaki dan sa jednim iskrenim HVALA i osetimo kako se naša frekvencija menja, postaje blaža, dobronamernija, iskrenija i ljubavnija. Neka nam 2026. godina bude ispunjena sa 365 izgovorenih HVALA.
„The fragrance of a peaceful mind is love“ – Mohanji (Miris umirenog uma je ljubav)
Svakim danom sve više ljudi vene u potrazi za ljubavlju koja im izmiče u raznim iskustvima i odnosima – prema ljudima, događajima i stvarima. To je zato što je ljubav interni posao i interni odnos. A kao svaki važan proces, i ljubav ima svoj redosled. Ako spoznamo da smo mi u svojoj suštini ljubav i da je to naša priroda, onda nema šta da je tražimo spolja, van nas samih. Dakle, ljubav prema sebi privlači ljubav spolja ka nama i ljubav nas ka drugima. A kako je dostići, osvestiti i osetiti prema sebi tako duboko da ni jedna kriza ne možde da nas poljulja? Prvo treba da umirimo um tako što ćemo unutar sebe razrešavati svesne i nesvesne konflikte, koji nam stvaraju nemir i odvlače pažnju ka spolja, igrajući igrice u kojima svako gubi – igre rata bez mogućnosti mira kroz prihvatanje razlika. Kako drugačije da prihvatim različitost ako ni samu/og sebe ne poznajem i ne prihvatam? To je zaista nemoguća misija. Um je miran samo kada ne analizira, ne osuđuje, ne razdvaja, ne kaje se. A lek za sva ova stanja je duboko prihvatanje – jer kad znam šta je do mene i samim tim prihvatam svoju prikladnu odgovornost, onda mogu sve što nije do mene isto tako da prepustim drugima, a ono sudbinsko Božanskoj stvaralačkoj energiji. I tada… mirišem na ljubav.
