PIŠE: VLADICA ĐORĐEVIĆ, KREATOR PROGRAMA TISIMOC
AUTOR TRI KNJIGE: TI SI IZVOR SVOJE SNAGE, MOĆ VAŠEG TELA – ŽIVI ŽIVOT, ALHEMIJA BOGATSTVA
Draga moja mala,
Vidim te, bosa si, stopala ti piju hladnu zemlju pored Dunava. Sunce ti pravi zlatni krug oko glave dok juriš leptire kao da je ceo svet samo tvoj vrt radosti. Nemaš pojma da ćeš jednog dana videti okeane, planine, gradove čija imena sada ne znaš ni izgovoriti. Još manje znaš da ćeš pomagati hiljadama ljudi da pronađu svetlo u sebi.
Sećam se jedne zime. Baka ti je dala novac — tvoj mali blagoslov — koji si izgubila u snegu. Bez oklevanja, i bez cipela, trčala si po belini da ga nađeš. Nisi osećala hladnoću, samo odlučnost. Baka. Ona je bila tvoja prva sigurnost, tvoja tiha luka. Njene ruke su mirisale na sapun i hleb, a srce joj je kucalo tako blizu tvog da si osećala da nikada nisi sama. Ona ti je bila i mama i tata u jednom, oslonac i nežnost.
Lekcija:
U životu ćeš mnogo puta izgubiti nešto dragoceno. Neki gubici će biti bezbolni, a neki će cepati dušu. Ali hrabrost nije u tome da se gubitak nikada ne dogodi — hrabrost je u tome da bosa, bez straha, kreneš da ga tražiš nazad.
Sećam se i crvenih cipela. Mama i tata su došli iz inostranstva i doneli ih. Za tebe, to su bile cipele iz bajke. Tada si odlučila — hoćeš i ti tamo gde su one kupljene, u zemlju sigurnosti, u Švedsku. Došla si, a umesto bajke — hladnoća, tišina, jezik koji ne razumeš. Ipak, snašla si se. Imala si taj svoj plamen. Naučila si da igraš kazačok i egzotičnim pokretima očarala Šveđane. I tako si stekla prve nove prijatelje.
Lekcija:
Kada ne znaš jezik, govori srcem. Ljudi pamte tvoj osmeh, tvoju toplinu i tvoj ples mnogo više od tvojih reči.
Godine su prolazile — škola, leta kod bake, njen dolazak u Švedsku, jer bez nje nisi mogla. I onda, tvoj tata odluči da te pošalje ponovo u Srbiju. Imala si 18. Tamo si se zaljubila kao nikada do tada. Dve mlade ruke uhvatile su se za snove i rešile da ostanu zajedno. Brzo ste se venčali. Život te iznenadio, ali doneo ti je čudo — u dvadesetoj si postala mama. Prvi leptir tvojih ruku — sin. U 26. došao je i drugi leptir — kćerka. Dva nemirna, prelepa života oko tebe.
Potom, mladost posle dece bila je burna. Trčala si, borila se, radila, ali retko uživala. U 32. godini — razvod. I počela je potraga. Pitanja o smislu života gurala su te ka knjigama, seminarima, unutrašnjim putovanjima. Bila su to vrata u svet ličnog razvoja. Nisi znala da se ta vrata nikada neće zatvoriti.
Lekcija:
Ne bojte se da postavite pitanje: „Ko sam ja sada?“ Svaki put kada život sruši ono što ste gradili, on vam nudi priliku da izgradite nešto autentičnije.
Sudbina ti je zadala još jedan udarac. Izgubila si sina. Taj bol je promenio sve. Mogla si da se zatvoriš, da prestaneš, ali ti si izabrala da iz njega napraviš put. Da pomogneš drugima. Da im pokažeš kako se diše i kada ti se čini da vazduha nema.
Lekcija:
Ne moraš uvek da budeš jaka. Ali ako izabereš da ustaneš, tvoj pad može postati most za nekog drugog.
Mala moja, hoću da znaš: bila si hrabra mnogo pre nego što si znala šta ta reč znači. Od deteta koje juri leptire, preko mlade žene koja se bori za svoju porodicu, do žene koja je obišla svet, napravila karijeru, podigla decu, pomogla hiljadama ljudi i napisala tri knjige. Sve si to ti.
Kad sada, posle šezdesete, i dalje sediš u prvim klupama života, i dalje učiš, tražiš, istražuješ, znam da te ne bih menjala ni za jednu drugu verziju.
Hvala ti, mala moja, što si izabrala da vidiš ceo svet, što si bila spremna na bol, ali i na radost. Što si naučila da voliš, čak i kad te ljubav bolela.
Obećavam ti da ću do kraja života hodati bosa kad god to poželim, da ću juriti leptire bez obzira na godine i da te nikada neću ostaviti samu.
Jer ti si moja snaga, moje korenje i moje krilo.
Tvoja,
Ja
