PIŠE: NELA ALILOVIĆ
„At the edge of the world there’s a lighthouse”
„Ima jedan svetionik na kraju sveta”
Verujem, doduše, da će kad dođe kraj sveta biti mnogo svetionika, a ne samo jedan, jer svetionika je bilo otkad je sveta i veka; bilo ih je pre nas i biće ih i posle nas.
Verujem i da će vas, gde god da sagradite vaš svetionik, svetlo naći jer da vas podsetim – svetlo je s-v-u-d-a.
Doći do svetionika na kraju sveta je obično avantura, možda ćete morati da plovite brodom, trajektom, možda auto-stopom, jer je graditelj svetionika odlučio da do njegove kreacije treba da dođu samo oni sa najviše vere, oni koje neće pokolebati ukinute autobuske linije, otkazani vozovi, srušeni mostovi, pokradene pružne šine, oskudni, proređeni redovi vožnje niti benzinske pumpe sa vrlo ograničenim radnim vremenom. Bez obzira na sve, avanturisti ove vrste će stići na kraju do svetionika na kraju sveta.
A gradnja svetionika u vreme kraja sveta nije avantura, to je d-r-a-m-a. Uglavnom, morate početi nekim rušenjem, nekom destrukcijom, u najmanju ruku morate bagerom otkloniti, da ne kažem poništiti brežuljak, izravnati teren da biste udarili (uz gradnju svetionika javlja se nažalost dosta grubih reči) temelj svetionika. Uprkos zgražavanju bližnjih i daljnjih, morate malo ili malo više biti Kali (kako energiju koju morate upotrebiti za gradnju svetionika zovu u nekim dalekim krajevima sveta), morate jer mrak je tvrd, mrak se ne da lako, mrak se zapekao za naše živote, prste, stopala, zario je svoje zube u naša ramena i jako ga privlači miris naših moždanih hemisfera, apetit mu je prevelik. Ipak, mrak mora da ode. I blato. Blato koje mesecima nećete moći da skinete sa svojih cipela, đonova. Da, sa mrakom se mora đonom. Pošto ste u službi svetla, naravno da ćete uspeti da udarite temelje svetionika, ma koliko kukali i plakali kako sve ovo sa svetionikom morate sami – vi niste sami. Svetlo je sve vreme s vama. Da svetlo nije s vama, ne bi vam nikad palo na pamet da gradite svetionik.
U nekim trenucima ćete možda poželeti da odustanete od svega. Reći ćete sebi: „Ja sam samo žena od krvi i mesa i to još u perimenopauzi. Ne mogu ja ovo. Ovo zahteva previše hemijskih sredstava koja se mogu, a možda i ne mogu dobiti na recept.” Pa ćete možda poželeti da rasprodate budzašto građevinski materijal za svetionik na garažnoj rasprodaji. Gradeći svetionik, vi ste čak zaboravili da zatražite građevinsku dozvolu, pa su vas komšije prijavile građevinskoj inspekciji u roku od odmah. Građevinski inspektori vas ni do dana da našnjeg nisu kontaktirali povodom vašeg nelegalnog svetionika. Zašto? Zato što imate dobre i jake veze. Sa svetlom. Svetlo je odlučilo da ne da na se, ni na vas. Svetlo je odlučilo da ne da 10% građevinskog materijala mraku koji je umislio da mu to pripada. Svetlo želi vaš svetionik u Nadalju. Svetlo je procenilo da možete još malo da patite jer vredi. Zaista vredi, videćete (svetlo) kad-tad.
Da, ako nije dovoljno jasno iz do sada napisanog, gradnja svetionika nosi podosta patnje. Najviše patite zbog toga što većina bližnjih i daljnjih uopšte ne vidi šta vi to zapravo radite. Sem toga, s vremena na vreme, u istoriji ljudske civilizacije svetlo, svetionici bivaju s-t-r-o-g-o z-a-b-r-a-nj-i-v-a-n-i. Ako ste rođeni kao graditelj svetionika u takvo doba, onda gradnja svetionika nije ni avantura ni drama, nego grčka tragedija… ali da ne mračimo.
Osvane dan kad vi čestitate sebi jer – svetionik je sagrađen. Čim ste čestitali sebi, a ko će drugi da vam čestita kad ne vide svetlo niti ono što radite, primećujete da nešto ne štima.
Jaoooo! U svom ograničnom, skromnom, ljudskom znanju o gradnji svetionika vi ste p-o-g-r-e-š-i-l-i. Vi ste sagradili svetionik, svaka čast, ali vi ga niste podigli!!! Svetionik sad leži na tlu i samo sa svoje tri strane osvetljava ljudske puteve na Zemlji. Četvrta, tužna strana, zagnjurena u plodnu, lepljivu, nadaljsku crnicu strpljivo, puna vere u svetlo, čeka da se malo odmorite, naspavate, pomognete kome treba da se pomogne, odustanete od odustajanja i dopustite svetlu da vas za ruku povede još par koraka do punog kruga.
Da li sam ja to sanjala ili zaista postoji homeopatski lek koji se daje osobama za koje njihove homeopate smatraju da su „ljudi svetionici”? Ako ste jedna/jedan od njih – samo hrabro! Gradite sebe, podižite sebe, gradite svoje svetionike, podižite svoje svetionike gde god da ste u Nadalju, Turiji, Temerinu, Bačkom Jarku… Budite jaki i neka vaši svetionici sad na kraju sveta budu jarki!