PIŠE: IVANA RETHAS
NOVINAR PROFESIONALAC VIŠE OD TRI DECENIJE. EDUKATORKA U OBLASTI JAVNOG NASTUPA I KOMUNIKACIJSKE PEDAGOGIJE, MOTIVACIONI GOVORNIK. DOBITNICA BROJNIH DOMAĆIH I MEĐUNARODNIH PROFESIONALNIH I UMETNIČKIH PRIZNANJA. OBJAVILA DVANAEST KNJIGA. GOVORI ENGLESKI I ŠPANSKI. IGRA KAPUERU. OSTVARENA KAO MAJKA. ROĐENA 1971. ODUVEK KRAGUJEVČANKA.
PRVA SVETLOST
Kada sam donela odluku da u pedesetoj godini upišem Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, isijavala sam životnim iskustvom, mudrošću, elokventnošću, brojnim veštinama, telesnom lepotom i snagom. Ali tek sada na drugoj godini, kao vredan i dobar student po drugi put u životu, razumem smisao životne svetlosti. Učim na drugačiji način, posvećenije, sa zadovoljstvom, spartanski disciplinovano. Jasnije vidim koliko još ima kvalitetnog prostora izvan granica koje sam svojevremeno postavila kao fleksibilni ram za pola veka životnih fotografija. Udobnost definitivno ubija kreativnost. Postala sam student u ovim godinama jer sam vapila za velikom i snažnom životnom promenom. Moja prva svetlost je radost koja me je ozarila izvan intelektualnih granica u kojima sam udobno obitavala.
DRUGA SVETLOST
Biti student nakon pedesete godine života je opasan i predivan poduhvat. Pojačava već uobičajene aritmije i valunge. To je intelektualna i telesna avantura koja traži nov način upravljanja vremenom, posebno ako ste majka, vlasnica privatne firme i baš aktivan ljubitelj trčanja i kapuere. Moj cilj nije samo sticanje još jedne diplome. Ja želim da imam dobre ocene. Bitno mi je da naučim. Važno mi je da razumem o čemu se zapravo radi u ovim knjigama. Moja druga svetlost je saznanje da kao pravno i poslovno sposobno ljudsko biće imam mnogo više prava nego što sam mislila da imam. Život ne čine samo obaveze.
TREĆA SVETLOST
Postoji nekoliko razloga zbog kojih sam upisala Pravni fakultet. Jedan je duboko lične prirode. Ispunjavam nekome poslednju želju. Drugi razlog je usko povezan sa efektom supernove, potrebe za praskom, gotovo nihilistička žudnja da se rastavim na najsitnije deliće i ponovo izgradim. Učiti nakon pedesete je baš teško, ali moj um je moj najodaniji sluga i vojnik. Ja sam njegov plemeniti kapetan i gospodar. On je moj razdragani poslušnik. Pripitomila sam ja njega. Osedlao je on mene. Strpljenje! Tome nikada nisam bila vična. A, eto, strpljenje je postalo moja treća svetlost.
ČETVRTA SVETLOST
Jedino što mogu da izgubim to su moji našminkani okovi koje sam sa pažnjom i ljubavlju gradila pola veka. Više mi nije prijatno u ovoj koži. Zato idem na sva predavanja i vežbe. Pretumbala sam radni dan, noć, vikende, sve prioritete, planove, ciljeve, želje, snove, ljubav, potrebe, način ishrane, treninge. Učim redovno. Svakoga dana. Nikada nisam bila kampanjac. Plačem redovno. Psujem sebe zbog odluke da ponovo snažno učim u ovim godinama. Isplačem se usred lekcije, ustanem, uradim čučnjeve i sklekove, vratim se nad knjigu. Moja četvrta svetlost je životna promena i vaseljenska posvećenost novim dobrim navikama.
PETA SVETLOST
Postala sam duh. To je neverovatno dobro iskustvo. Mobilni telefon mi je sve manje u rukama. Novonastale okolnosti su najlekovitije sito, životni filter kroz koji sada prolaze zaista bitni ljudi. Govorim i razgovaram samo kada je važno, kada imam nešto korisno da prozborim sa smislenim ljudima koji razumeju zašto ovo radim. Prekrstim se tri puta pred svaki kolokvijum i ispit. Dobrom studentu je potrebna milost univerzuma. Trud ne bude uvek nagrađen. Zato je peta svetlost jako bitna. To je vera i moj povratak razgovorima sa univerzumom. Iznova čujem kako mi kuca srce. Živa mi je krv.
ŠESTA SVETLOST
Moje kolege su deca od jedva dvadesetak godina. Svi su mlađi od Ćerke. Ja sam štreber iz prve klupe. Uvek imam nešto da pitam, kažem. Deca modernog doba su nezahvalna, nezadovoljna, bez radnih navika, željna svega, a lenji da se menjaju. Posmatram ih i razgovaram sa njima često. Kažu da sam zanimljiva. Odrastala sam kao Titov pionir. Znam za red. Moje vreme je pametno, smisleno, pedantno, precizno, odmereno, razdeljeno na efikasne celine. U tim celinama pronašla sam novu, zdravu i jedru snagu da razumem sve ljude kojima sam želela da se osvetim za duševna ranjavanja. Knjige su me iznova oplemenile, učinile dobrim čovekom na drugačiji način. Šesta svetlost je umetnost opraštanja.
SEDMA SVETLOST
Ponekad imam hrabrost da prigovorim na račun knjiga iz kojih učimo. Ređe gunđam povodom pedagogije i metodologije rada. Visoko obrazovanje nije obavezno. Univerziteti su entiteti za sebe. Uzmi ili ostavi. Uči ili idi kući. To što sam javna ličnost, tovar je od najtežeg kamenja. Moram da učim. Sramota me je da ne znam. Ljudi znaju ko sam. Moja karijera je ispunjena. Moje želje su ostvarene. Nemam nezavršenih poslova. Nemam dugova, kredita. Ja sam smerni student koji postaje novi čovek, bolji, strpljiviji, tiši, mudriji. Čarolija je u rizikovanju svega zarad sna koji samo ti vidiš. Moja sedma svetlost je smernost u najboljem obliku hranljive poniznosti.
OSMA SVETLOST
Moderne tehnike učenja i brzog čitanja ne pomažu kvalitetnijoj prokrvljenosti uma, misli, duše, tela. Čovek mora dobro da se oznoji da bi nahranio krv koja će da jurne u srce, mozak, mišiće koji se grče od sati i sati sedenja. Vežbam redovno, svakoga dana, istrajno i snažno. Kada stisnem pesnice u gluvo doba noći i napregnem svaki ribić u telu nahranjen vežbama, odjednom sve znam. Razbistri mi se između pasusa. Spremna sam za svaki ispit. Izađem, udahnem duboko, položim, vratim se nad knjigu. To je radosna kružnica. Sreća voli tišinu. Kada opteretim telo, u glavi košnici sve se stiša. Moja osma svetlost je fizička snaga. U zdravom telu obitava zdrav duh i otvoren um. Ja sam srećno osvešćen čovek, ne po prvi i ne po poslednji put.