ZAMIŠLJAJ SRCA

AUTOR KNJIGE: MARIJA ĐOKIĆ

MARIJA ĐOKIĆ JE ROĐENA 1983. GODINE U BEOGRADU. ZAVRŠILA JE FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE SMER MEĐUNARODNO POSLOVANJE I STEKLA ZVANJE DIPLOMIRANI EKONOMISTA, KAO I VISOKU ZDRAVSTVENU ŠKOLU STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU. TOKOM PROFESIONALNE KARIJERE U FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI U SEKTORU MARKETINGA I ODNOSA SA JAVNOŠCU, PREDMET INTERESOVANJA BILI SU JOJ I MEDIJI. SVOJE DUGOGODIŠNJE NOVINARSKO ISKUSTVO JE STEKLA KAO VODITELJ INFORMATIVNOG PROGRAMA NA NACIONALNOJ TELEVIZIJI, ZATIM KAO UREDNIK I AUTOR TELEVIZIJSKIH EMISIJA POSVECENIH EDUKACIJI OPŠTE I STRUCNE JAVNOSTI O ZDRAVLJU I PREVENTIVI. OSNIVAČ JE I VLASNIK FIRME KOJA SE BAVI PROIZVODNJOM KINEMATOGRAFSKIH I AUDIO VIZUELNIH PROGRAMA. AUTOR JE I UREDNIK EMISIJE AZBUKA ZDRAVLJA, KOJU MOŽETE PRATITI I NA ISTOIMENOM YOUTUBE KANALU.

KADA SRCE ZAMIŠLJA, PAMTI LJUBAV

Iako svakodnevno svedočimo procesu indivi­dualizacije žena i osnaživanju njene pozicije u okviru socijalno ekonomskog miljea, mimo uobičajenih feminističkih, najčešće artificijel­nih postavki i te kako je neophodno govoriti i pisati o društvenom položaju žene u širokom vremenskom rasponu. Procesi humanizma i renesanse su mimoišli Balkansko poluostrvo, što je doprinelo da tretman žene zasnovan na bazi potčinjavanja ili poništavanja ženskog principa bude nešto što se podrazumeva. Sto­ga roman „Zamišljaj srca“ autorke Marije Đo­kić, odjekuje svojom finom sintaksom i rečima u slavu i hvalu života samog, ali isto tako i u slavu Žene kao njegovog dragocenog izvori­šta.

KOLIKI JE IZAZOV PISANJEM SVEDOČITI O SNAŽ­NIM PORTRETIMA ŽENA KAO CENTRALNIM FIGURA­MA U KNJIZI „ZAMIŠLJAJ SRCA“?

Roman je napisan na osnovu istinitih događa­ja, od perioda završetka Prvog svetskog rata do danas. U dinamičnoj smeni pripovedača, potrudila sam se da čitaocima približim emo­tivnu priču o ljubavi, stradanjima, junaštvu, čojstvu, srpskoj porodici, o selu od kog smo svi kao narod potekli, o genetskoj inteligenciji i podvižništvu žena. Inspirisana životom juna­ka, tematika romana podvlači snagu žene u teškim životnim okolnostima u kojima se naš­la, slaveći neuništivost i vitalnost života, koji i u naizgled konačnim okolnostima uvek pronađe put da se obnovi i nastavi. Dakle, izazova je uvek bilo, ali potreba duše da se podsetimo naših korena, odnosno toga ko smo, šta smo, odakle smo i čemu se iznova vraćamo, trebalo bi da bude potreba svakog od nas. Verujem da sam uspela da kroz dijaloge protagonista u knjizi, oživim one najbolje manifestacije proš­lih vremena nadahnutih hrišćanskim i humani­stičkim vrednostima.

DA LI JE I DANAS PORODICA INSTITUCIJA, KAO ŠTO JE TO NEKADA BILA I KOJE SU TO PRAVE VREDNO­STI SVAKOG ČOVEKA PONAOSOB?

Mnogo je otvorenih pitanja. Kroz kakva isku­šenja čovek prolazi u trenutku kada se rat dešava oko njega, a kakva su onda kada rat buja u njemu samom? Precizan odgovor na upit da li se i dalje borimo protiv stigmatizacije u društvu u kom živimo imamo odgovor, ali se ipak plašimo da taj problem iznesemo u jav­nost. Najčešći razlog jeste osuda okruženja u kom živimo. Strah parališe, stoga žena često i ne traži pomoć i ne govori o nasilju u poro­dici, kako bi se konačno oduprla svemu što je potčinjava. Povrh toga, procesi ženske eman­cipacije i osvajanja onog osnovnog fonda ele­mentarnih prava sa zakašnjenjem od nekoliko vekova pratili su procese društvenog preobli­kavanja i modifikacija njegovog ustrojstva go­tovo paralelno sa procesima njegove prividne demokratizacije. Kada pominjemo svoje kore­ne od kojih smo u svet pronikli, o podršci rodi­telja, o ljubavi, odi o majci i njenoj sposobnosti da bude žena hrabrost i stub porodice, to nas neminovno vraća pravim vrednostima. Među­tim, današnji tempo života gde često izostaju vrline čoveka poput strpljenja, razumevanja, krotkosti, empatije ka svom bližnjem, diktiraju i sasvim drugačije poglede na svet. Danas se traga za instant rešenjima, a najčešće nesu­glasice nastaju u očekivanjima i podrazume­vanju, što neminovno utiče i na opstanak po­rodice kao osnovne ćelije svakog društva.

KNJIGA «ZAMIŠLJAJ SRCA» NAS NAVODI NA SPO­ZNAJU DA JE ČOVEK BOGAT ONOLIKO, KOLIKO MU ZA SREĆU MALO TREBA. DA LI SU NEOPHODNA LIČNA STRADANJA, KAKO BISMO TO SHVATILI?

Svi ljudi se na kraju svog životnog puta susret­nu sami sa sobom, gde je zaključak uvek isti – naše je samo ono što od sebe drugima damo. I kako jedan od protagonista u knjizi kaže: „Dobar čovek živi i posle smrti. Dokle god ga se ljudi sećaju i nabrajaju njegova dela. Onog koga zaborave – zaista je mrtav.“ Knjiga „Za­mišljaj srca“ je posvećena našim korenima, onima koji su nam se radovali i od kojih smo postali, a koji su nas za svoje priznali i pre­poznali. Ljubav kao takva je najveće bogat­stvo. Ova novela o ženama koje su verovale u sebe, svoju snagu i volju da sve možemo kada želimo to i dokazuje. Stoga, ovo nije priča o ženi samo sa ovih prostora, već univerzalna priča o ženi koja strada, ali je prinuđena da se bori za svoj mir i mir svojih potomaka. I sve to preko gotovih formula života koje priča nudi: ZAHVALITI SE, POKAJATI SE, OPROSTITI, OTPUSTITI. To donosi pobedu. Staza kojom se žuri polako u spasenje. A spasiti se ne mo­žemo bez ljubavi u srcu.