PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: TAMARA RUDIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
TAMARA RUDIĆ, ROĐENA JE 1982. GODINE U ZRENJANINU, GDE JE ZAVRŠILA OSNOVNU I MUZIČKU ŠKOLU I GIMNAZIJU. VIŠU ŠKOLU ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA ZAVRŠILA JE U SUBOTICI, SMER – VASPITAČ, A ZATIM PEDAGOŠKI FAKULTET U SOMBORU, SMER – RAZREDNA NASTAVA. POSLE PAUZE OD ŠEST GODINA, SVOJE ŠKOLOVANJE NASTAVLJA NA MASTER STUDIJAMA NA PEDAGOŠKOM FAKULTETU U SOMBORU NA SMERU METODIKA NASTAVE SRPSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI.
DOKTORIRALA JE 2021. GODINE NA FAKULTETU ZA KULTURU I MEDIJE – SMER KOMUNIKOLOGIJA, NA TEMU DRUŠTVENI POLOŽAJ MUŠKARCA U RODNIM PROMENAMA U SRBIJI NA POČETKU TREĆEG MILENIJUMA.
KAO POBORNIK DOŽIVOTNOG UČENJA I USAVRŠAVANJA, OVE GODINE U OKTOBRU UPISALA JE VISOKU ŠKOLU ZDRAVSTVA I SOCIJALNOG RADA U BAČKOM PETROVCU – SMER SOCIJALNI RAD.
OSNOVALA JE ŽENSKO SOCIJALNO PREDUZEĆE „SOMBORSKE ŠNAJDERKE” ZA KOJE JE DOBILA NAGRADU „POKRETAČ PROMENA U ZAJEDNICI ZA 2020. GODINU“ KOJU DODELJUJU BEOGRADSKA OTVORENA ŠKOLA I USAID.
MAJKA JE DVE ĆERKE, TATJANE I ATINE.
KADA SI SHVATILA SVOJU MISIJU U ŽIVOTU?
Izdvojila bih svoje dve najdraže i najvažnije misije. Moja svakodnevna životna misija je da budem dobra majka i uzor svojoj deci, a kao osnivačica Somborskih šnajderki u misiji sam da drugim ženama pružim priliku da sa svojom decom započnu život bez nasilja.
Iskru samopouzdanja i hrabrosti koju sam prepoznala kod sebe nastojim da prenesem i podelim sa drugim ženama. Uverena sam da sve imamo potencijala da odlučimo kakav život želimo za sebe i svoju decu i da ga potom izgradimo svojim rukama.
SOCIJALNO PREDUZEĆE „SOMBORSKE ŠNAJDERKE“ OSNOVALA SI SA IDEJOM I MISIJOM DA OSNAŽIŠ ŽENE KOJE NAKON IZLASKA IZ SIGURNIH KUĆA NEMAJU DOVOLJNO MATERIJALNIH SREDSTAVA DA SAMOSTALNO NASTAVE ŽIVOT.
Važno je znati da je većina žena upravo zbog ekonomske zavisnosti došla u položaj žrtve. Ekonomsko osnaživanje žena žrtava je po meni jedno od najvažnijih polja podrške. To je ujedno i servis koji nedostaje u okviru institucionalne socijalne podrške, koja se završava izlaskom žena i dece iz servisa sigurnih kuća. Sistem uspeva da privremeno zbrine i bezbednosno izoluje ženu od nasilnika, pruži joj psihosocijalnu i pravnu podršku, ali na kraju propušta priliku da je trajno ekonomski integriše u zajednicu.
Izlazak iz institucionalne podrške za žene i decu žrtve nasilja uglavnom znači neizvesnost. Ono što je izvesno je da se skoro 30% žena vrati nasilniku. Često se radi o iznuđenoj odluci koju žena donosi nakon što se suoči sa nedostatkom sopstvenih prihoda i nerešenim stambenim pitanjem za sebe i decu. Od ukupnog broja povratnica nasilniku, čak 15% žena ponovo doživi nasilje za koje se izriče mera novog smeštaja u sigurnu kuću. Povratak dece u nasilničko okruženje povezan je sa novim traumama, pri čemu je prisutan i rizik od učenja po modelu, odnosno usvajanja obrazaca ponašanja nasilnika ili žrtve.
Somborske šnajderke se nalaze na kraju lanca institucionalne podrške. Uključujemo žene u obuke i osposobljavamo ih za rad u tekstilnoj industriji. Prodajom proizvoda nastalih tokom obuke žena kao što su posteljine, kecelje, cegeri, lutke, kostimi, haljine i drugi, obezbeđujemo sredstva za različite oblike podrške ženama.
KOJI SU PROGRAMI KOJE PRUŽAJU „SOMBORSKE ŠNAJDERKE“?
Definisale smo iskustveno dva programa.
Prvi je Program mentorstva u osnovnom i naprednom nivou, koji realizuju naše dve obučene mentorke. Do sada je program savladalo 15 žena, koje su stekle osnovne i napredne veštine u krojačkom zanatu. Jednoj ženi smo uspele da pomognemo da pokrene sopstvenu krojačku radionicu, šest žena se nakon naše obuke zaposlilo u tri tekstilne fabrike u Somboru i okolini. Trenutno, tri šnajderke pohađaju obuku za šivenje kože i krzna zahvaljujući čemu u narednom periodu planiramo da proširimo proizvodnu delatnost na predmete i odeću od kože. Ostvarile smo saradnju sa Školom za osnovno i srednje obrazovanje “Vožd” iz Beograda kako bi naše članice uspešno završile započeto školovanje ili se prekvalifikovale u zanimanje krojača – modelara tekstilne odeće.
Drugi je Program podrške samostalnom stanovanju kroz koji je prošlo 17 žena. Cilj ovog programa je da pruži materijalnu i nematerijalnu podršku ženama i deci neposredno nakon prestanka institucionalne podrške. Program nastoji da olakša uslove za samostalan život žena i dece van domašaja nasilnika i osmislile smo ga na osnovu konkretnih potreba i realizujemo ga kroz: adaptacije stambenog prostora (nabavka građevinskog materijala i radova manjeg obima), opremanje stambenog prostora nabavkom bele tehnike (veš mašina, šporeta, usisivača i slične opreme za kuću), plaćanje dela osnovnih komunalnih troškova (vode, struje, troškova komunikacije, internet, nabavka ogreva i slično); obrazovanje dece (nabavka udžbenika i školskog pribora), nabavku prehrambenih i sanitarnih potrepština i troškove lečenja. Program je sveobuhvatan pa smo preko njega finansirale i polaganje dva vozačka ispita. Program uglavnom finansiramo od prodaje sopstvenih tekstilnih proizvoda, ali nam se često pridruže i pomognu društveno odgovorne kompanije i pojedinci.
KO SU VAŠI KUPCI?
Na samom početku, naši prvi kupci bile su društveno odgovorne kompanije, sestrinske organizacije, fondacije, opštine i turističke organizacije. Struktura kupaca se nakon dve godine rada promenila u korist komercijalnih kupaca u kategoriji kompanija i preduzeća. Naši cegeri se nalaze u Lidlu, naše ručno proizvedene lutke prodajemo u SAD zahvaljujući Fondaciji NJKV Princeza Katarina. Ponosne smo na činjenicu da uspevamo da izađemo na kraj sa zahtevima komercijalnih kupaca u pogledu kvaliteta, količina, cena i načina isporuke naših proizvoda. Razvijamo konstantno menadžerska znanja i stičemo dragocenu praksu kroz poslovanje sa kupcima iz privrede. Ovo su vredne veštine za nas, jer smo svesne da svega 2-3% kupaca reaguje na socijalnu priču iza proizvoda. Naši građani još uvek nemaju razvijenu svest o tome da kupovinom proizvoda i usluga socijalnih preduzeća troše novac u sopstvenoj zajednici i da time rešavaju probleme ugroženih grupa stanovništva, u našem slučaju su to žene i deca žrtve porodičnog nasilja.
KO SU DONATORI KOJI SU VAM DO SADA POMOGLI?
Podršku u opremi tokom osnivanja Šnajderki dali su nam Fond NJKV Princeza Katarina, Lifeline Chicago, 28. jun, Rotari klub Wien- Hofburg i kompanija S leasing. Trenutno nas pored navedenih donatora podržavaju i Trag fondacija i Građanske inicijative, a brigu o zdravlju naših šnajderki vodi laboratorija Medlab i poliklinika Consilium iz Novog Sada.
SVOJE MODELE PREDSTAVILI STE U SARADNJI SA NEŠOM KLIKOM NA MODNOJ REVIJI BELGRADE FASHION WEEK. KAKO PUBLIKA REAGUJE NA ONO ŠTO STE URADILI?
Za dve godine koliko je prošlo od osnivanja, prešle smo dugačak poslovni put od izrade maski, posteljina, spavaćica, preko izrade lutaka u srpskoj narodnoj nošnji, do sopstvene modne kolekcije.
Imale smo čast da nas kontaktira direktor modne agencije Klik, Nenad Radujević, koji je prepoznao naš rad i pozvao nas da predstavimo svoju mini kolekciju na Beogradskom Fashion Weeku. Reakcija publike je bila divna i ohrabrujuća.
Ubrzo posle gostovanja na Fashion Weeku, sa Katalist fondacijom smo pokrenule kampanju za prikupljanje sredstava za našu prvu samostalnu modnu reviju. Zahvaljujući donacijama brojnih pojedinaca i kompanija poput Lidla, S leasinga, Apatinske pivare, Triglav osiguranje i drugih, prikupile smo novac za materijle, prevoz, ozvučenje i druge troškove. Napravile smo 36 različitih modela što je za nas bio ogroman profesionalni izazov. Samostalnu modnu reviju pod nazivom “Šnajderaj u Beogradu” realizovale smo sredinom ove godine. Naše modele nisu nosile samo profesionalne manekenke, već i naše aktivistkinje. Deo haljina smo uspele da prodamo odmah na aukciji, dok se deo još uvek nalazi u prodaji i dostupan je preko naših socijalnih mreža. Revija je naše žene učinila srećnim, ohrabrenim i ponosnim na zajednički uspeh.
ŠTA TE ČINI SREĆNOM NA KRAJU DANA?
Srećna sam ako na kraju dana čujem od žena izjave kao što su: „Ja sebe više ne smatram žrtvom“, „Naučila sam da krojim haljinu“ ili „Počela sam da radim u fabrici.“ Još sam srećnija kad me neka od žena izvede na kolače od svoje prve plate.
TVOJA FORMULA USPEHA?
Ne postoji formula za uspeh. Uspela sam ako sam pomogla nekome danas ili juče i ako ću biti u prilici da to učinim i sutra.
GDE SEBE VIDITE ZA PET GODINA I KAKO DALJE MISLITE DA RAZVIJATE SOCIJALNO PREDUZEĆE “SOMBORSKE ŠNAJDERKE”?
Približava nam se 25. novembar, Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Uz podršku i žensku snagu supruge ambasadora Brazila, Daniele Vivaqua, tog dana planiramo da pokrenemo kampanju i aukciju naših haljina kako bismo prikupile sredstva za kupovinu objekta u Somboru u kome bismo smestili celokupnu proizvodnju Šnajderki.
