PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: BOJAN DŽODAN
FOTOGRAFIJE: BOJAN DŽODAN
BOJAN DŽODAN, FOTOGRAF, DIGITALNI, VIZUELNI UMETNIK, ISTRAŽIVAČ, NOVINAR. AUTOR JE BLOGA PARALAKSA. KROZ SVOJU PRVU KNJIGU POD NAZIVOM „PARALAKSA“ SKREĆE PAŽNJU NA NEKE BITNE IDEJE IZ NAUKE I UMETNOSTI.
BOJAN NAS KAO FOTOGRAF VODI U SVOJE ČUDESNE SVETOVE PIKSELA I LEPOTE TRENUTKA KOJE OPAŽA I KREIRA SVOJIM UMOM I VIZIJOM, A REČIMA OBJAŠNJAVA I DAJE VIĐENJE I SHVATANJE STVARNOSTI U KOJOJ SE NALAZIMO.
ODAKLE OPČINJENOST FENOMENIMA?
Deluje mi kao da se odgovor na pitanje sam nameće, jer fenomeni su fenomenalni. Fenomenom nazivamo ono što nas opčinjava za razliku od svega drugog u čemu ne prepoznajemo fenomene. Pitanje je samo kako se odlučujemo koje od tema i ideja ćemo prepoznati kao fenomene. Upravo to i jeste najveći zadatak Paralakse da pokuša da razdvoji i prepozna ideje koje će doprineti razumevanju sveta oko nas više od nekih drugih.
ŠTA NAM KAZUJEŠ SVOJOM KNJIGOM „PARALAKSA“? KOLIKO SI JE DUGO PISAO, ZAŠTO KRATKA FORMA PRIČA I KOLIKO IH JE?
Osnovna ideja je bila da se u kratkoj pisanoj formi skrene pažnja na neke bitne ideje iz nauke i umetnosti, ali tako što im se pristupa iz neočekivanih uglova koji time upotpunjuju razumevanje sveta oko nas. Upravo zato je glavna poruka da je dobro steći naviku da sve što smatramo činjenicama proveravamo i dopunjavamo pristupajući im stalno iz što više uglova. Priče su pisane tri godine i u toku tog pisanja sakupile su skoro 30.000 pratilaca na društvenim mrežama, pa upravo zbog te velike zainteresovanosti se javila ideja da se priče dorade i plasiraju u obliku knjige. U knjigu su ušle 124 priče koje su sistematizovane tako da su dobile novi smisao.
KNJIGA JE U STVARI VODIČ ZA RAZUMEVANJE STVARNOSTI. KOJE I ČIJE STVARNOSTI?
Od svih mogućih stvarnosti, Paralaksa se bavi baš onom zajedničkom. Samo treba uzeti u obzir da kada govori o zajedničkoj stvarnosti u svom racionalnom pristupu Paralaksa pokušava da je izgradi kao presek svih pojedinačnih stvarnosti, dok pokušavajući da bude što tolerantnija u svom pristupu zajedničku stvarnost posmatra kao uniju svih mogućih.
KAKO SI BIRAO SVOJE JUNAKE I PRIČE? ADAMA, MIKELANĐELA, ČARLS DARVINA, KINGA KONGA, ALISU U ZEMJI ČUDA?
Oni su birani samo kao nosioci ideja, pa su pravi junaci priča u stvari ideje. Iako su priče vrlo kratke, one se dotiču i nekih ozbiljnih tema. Osim što su zastupljene teme iz nauke kao što su crne rupe, Šredingerova mačka, kvantna fizika, veliki prasak, paralelni svetovi, u pričama je lako prepoznati i feminističke momente, probleme manjinskih prava u društvu, ulogu nevladinih organizacija, odgovornosti društva i vlasti, probleme nekritičkog prihvatanja ideja koje plasiraju religijski kultovi. Te ozbiljnije teme začinjene su jednostavnim i pristupačnim pričama koje se bave time kako je dizajnirana fudbalska lopta, šta bi na postojanje Kinga Konga rekla matematika, koja je veza između gremlina i računarskih bagova…
KADA SI SHVATIO DA JE PORED FOTO-APARATA TVOJA VELIKA LJUBAV I PISANJE, NAUKA, UMENTOST I CIVILIZACIJA?
Opčinjenost naukom je starija od ljubavi prema fotografiji, jer sam već studirao fiziku kada je fotografija postala moj hobi, a tek kasnije je prerasla u profesiju. Posebno mi je bilo drago što su tekstovi koje sam pisao jako brzo stekli mnogo veću publiku nego višegodišnji trud koji sam uložio u fotografisanje iako je fotografija pristupačniji oblik izražavanja. O tome kako je došlo do ideje nastanka paralaksi i gde sam ih kao kratke priča prepoznao još u detinjstvu govori se i u pogovoru knjige.
PREDGOVOR ZA KNJIGU JE NAPISAO IGOR RILL, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK ČASOPISA „NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA“.
Podrška Igora Rilla mi je posebno značila u ovoj mojoj avanturi. Igor je bio urednik NG Srbija 15 godina i veoma mi je značilo što je on prepoznao sadržaj Paralakse kao nešto interesantno i kvalitetno. Portal NG je preuzeo i objavio nekoliko mojih tekstova, a iz toga je proizašlo i divno prijateljstvo. To što je baš Igor napisao predgovor je upotpunilo već ispunjen san da Heliks objavi moju prvu knjigu.
ŠTA TRENUTNO FOTOGRAFIŠEŠ?
Paralaksa portal u svojoj misiji širenja ljubavi prema nauci i umetnosti se ne obraća samo kratkim pričama, već u još dve forme, a to su foto-paralaksa i refleksija. Foto-paralakse nastaju tako što fotografišem neko kulturno obeležje našeg regiona i tu fotografiju dopunjavam kratkim komentarom, dok refleksije pokušavaju da osveže racionalni pristup portala i poetično pristupaju raznim temama, a uvek ih prati specifična crno-bela apstraktna fotografija. Tako da sam zbog Paralakse dobio još dva zadatka da gde god se nađem tražim novi sadržaj za foto-paralaksu i refleksiju.
MOŽEMO LI DA OČEKUJEMO NEKU IZLOŽBU?
Upravo taj materijal koji sakupljaju foto-paralakse i refleksije deluje kao nešto iz čega bi mogla da se izrodi nova izložba ili čak nova knjiga.