PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: MILAN MARKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE MILANA MARKOVIĆA
MILAN MARKOVIĆ IMAO JE OTVARANJE SVOJE PRVE SAMOSTALNE IZLOŽBE „SOLUM/CAELUM“ U UTORAK, 6. OKTOBRA 2020. GODINE, U KUĆI KRALJA PETRA I. MILAN JE SAMOUKI UMETNIK SNAŽNE EKSPRESIJE KOJI SVOJIM DELIMA OSTAVLJA PUBLIKU BEZ DAHA. NJEGOVI RADOVI OD ZEMLJE DO NEBA OSLIKAVAJU STANJE I POTREBE NJEGOVOG BIĆA. ČOVEK BUDUĆNOSTI KORISTEĆI ALATE 21. VEKA VODI NAS UPRAVO TAMO. IZLOŽBU MOŽETE POGLEDATI DO 14.10.2020.
SA KOLIKO SLIKA ĆEŠ SE PREDSTAVITI I KOLIKO DUGO SI RADIO NA PRIPREMI IZLOŽBE?
Izložbu pripremam 14 meseci. Publici ću se predstaviti slikama iz dve serije radova i multimedijalnim, digitalnimm sadržajem koji posmatrače doslovno uvodi u moj svet.
Najpre je nastala serija crno-belih slika koju nazivam Phosphorescence, koju sam stvarao u dosta teškom životnom periodu. U toj seriji radova eksperimentišem sa gestualnom apstrakcijom, istražujući suprotstavljene sile svetlosti i tame. Nakon serije crnih radova i paralelno sa oslobađenjem od teskobe dotadašnje svakodnevnice, oslobađa se i moj rad – istom tehnikom počinjem da stvaram plave radove. Ako me pitate zašto baš plava boja, ne bih znao da odgovorim. Jednostavno sam nju odabrao. Kasnije se ispostavilo da plava boja nosi baš onu simboliku koja mi je u tom trenutku bila potrebna. Tu seriju radova nazvao sam Caelum – raj. I to oslobađanje se zaista i oseti prilikom posmatranja radova.
KAKO SU PROŠLE IZLOŽBE U LONDONU I SORENTU?
Upravo na tim izložbama sam prvi put izložio svoje radove iz navedenih serija pred stručnom javnošću i kritika je dosta dobra. Nastaviću da sarađujem sa tim galerijama, a u toku je razgovor sa još nekoliko evropskih galerija.
DA LI MOŽEŠ DA PREPOZNAŠ ŠTA TVOJA PUBLIKA VOLI KOD TEBE?
Monohrom obezbeđuje značajnu fizičku i psihološku dubinu i to da je posmatrač oslobođen od bilo kakvog značenja i traženja forme. Posmatrač u mojim radovima ima mogućnost da vidi ono što je njemu blisko i da na taj način pogleda u sebe.
ŠTA KROZ SVOJU UMETNOST ŽELIŠ DA KAŽEŠ?
Umetnost je moj način izražavanja. Neko ume lepo da piše, neko da govori, neko da pleše. Ja to činim kroz stvaranje. Danas su to slike, sutra će možda biti više multimedije i instalacije, ali medij sam po sebi nije bitan sve dok mi pomaže da se izrazim i da iznesem svoje doživljaje stvarnosti.
KOJE TEME TE JOŠ OKUPIRAJU I ŽELEO BI DA IH PREDSTAVIŠ?
Mene okupiraju teme kao što su život i smrt, što i jeste tema ove izložbe – od zemlje do neba – SOLUM/CAELUM. Jer, na kraju dana, mi smo svi bića na čije izbore, odluke i ponašanje snažno utiče ideja o smrti koja je neminovna.
„LA MAGIA DELLA VITA“ JE TEMA OKTOBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA. KAKO BOJIŠ SVOJ ŽIVOT I OD NJEGA PRAVIŠ MAGIJU?
Baš kao i sve, sama magija može biti dobra i loša. Dobra ne može postojati bez loše. Ne nužno od iste osobe, ali ako ne iskusimo lošu, nećemo znati šta je dobra, zar ne?
Ja od života pravim magiju stvaranjem u momentima u kojima se izgubim u stvaralaštvu i zaboravim na sve loše.