ПИШЕ/ФОТОГРАФИЈЕ: МИА МЕДАКОВИЋ-ТОПАЛОВИЋ
ИНТЕРВЈУ: ИВАНА АНЧИЋ
ИВАНА АНЧИЋ ЈЕ РОЂЕНА У БЕОГРАДУ 1973. ГОДИНЕ. ДИПЛОМИРАЛА ЈЕ 1997. ГОДИНЕ НА ФАКУЛТЕТУ МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ, НА КАТЕДРИ ЗА ОПШТУ МУЗИЧКУ ПЕДАГОГИЈУ. МАСТЕР ДИПЛОМУ ЈЕ СТЕКЛА 2008. ГОДИНЕ НА УНИВЕРЗИТЕТУ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ И УНИВЕРЗИТЕТУ ЛИОН 2 У ЛИОНУ (ДВОЈНИ ПРОГРАМ), НА КАТЕДРИ ЗА КУЛТУРНУ ПОЛИТИКУ И МЕНАЏМЕНТ, СА ТЕЗОМ UNITY OF DIVERSITY – WORLD MUSIC FESTIVALS AS INTERCULTURAL CHALLENGE, А 2017. ГОДИНЕ ДОКТОРИРАЛА ЈЕ ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНЕ СТУДИЈЕ ТЕОРИЈА УМЕТНОСТИ И МЕДИЈА НА УНИВЕРЗИТЕТУ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ. ИВАНА ТРЕНУТНО ЗАВРШАВА МАСТЕР СТУДИЈЕ КОМПОНОВАЊЕ ЗА ФИЛМ, ТЕЛЕВИЗИЈУ И ВИДЕО ИГРЕ НА БЕРКЛИЈУ (BERKLEE COLLEGE OF MUSIC) У ВАЛЕНСИЈИ.
ОД 1997. ГОДИНЕ РАДИ У БРОЈНИМ МУЗИЧКИМ ШКОЛАМА, А ОД 2006. ГОДИНЕ РАДИ КАО ПРОФЕСОР ХАРМОНИЈЕ, КОНТРАПУНКТА, МУЗИЧКИХ ОБЛИКА, СОЛФЕЂА И ТЕОРИЈЕ МУЗИКЕ НА ЏЕЗ ОДСЕКУ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ ”СТАНКОВИЋ”. ИНТЕРНАЦИОНАЛНУ КАРИЈЕРУ ЗАПОЧИЊЕ 2013. ГОДИНЕ ОДЛАСКОМ У ИНОСТРАНСТВО, ГДЕ ЖИВИ И РАДИ У РАЗНИМ ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ ШКОЛАМА (НЕМАЧКА, ПЕКИНГ, ДУБАИ И ГАБОН). У ПЕРИОДУ ОД 2010. ДО 2013. ГОДИНЕ ЈЕ БИЛА АНГАЖОВАНА У НЕВЛАДИНОМ СЕКТОРУ КАО КООРДИНАТОР И МЕНАЏЕР РАЗНИХ ПРОЈЕКАТА, ФЕСТИВАЛА И РАДИОНИЦА. ЊЕНО ПОЉЕ РАДА И ИНТЕРЕСОВАЊА ТИЧЕ СЕ ОБЛАСТИ СТУДИЈА ЗВУКА, ДИГИТАЛНЕ КУЛТУРЕ И МЕДИЈА. ОСТВАРИЛА ЈЕ СЕДАМ ПРОЈЕКАТА ОБЈАВЉИВАЊА ДИГИТАЛНИХ КОМПАКТ ДИСКОВА И ШЕСТ КОМПАКТ ДИСКОВА СА АМБИЈЕНТАЛНОМ МУЗИКОМ. ХОНОРАРНО РАДИ КАО ИСПИТИВАЧ ЗА МУЗИКУ (MUSIC EXAMINER) ЗА РЕНОМИРАНИ ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМ – THE INTERNATIONAL BACCALAUREATE DIPLOMA PROGRAMME (IBDP), ЕКВИВАЛЕНТАН ЗАВРШНИМ ГОДИНАМА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ.
ИВАНА САДА ЖИВИ И РАДИ У ВАЛЕНСИЈИ, ГДЕ ЗАВРШАВА МАСТЕР СТУДИЈЕ И САРАЂУЈЕ СА БРОЈНИМ УМЕТНИЦИМА НА ПРОЈЕКТИМА ИЗ ОБЛАСТИ ФИЛМА, МЕДИЈА И ВИДЕО ИНДУСТРИЈЕ.
ТВОЈЕ ЖИВОТНО ОПРЕДЕЉЕЊЕ ЈЕ МУЗИКА. СВИРАШ, КОМПОНУЈЕШ, СТВАРАШ. ТРЕНУТНО СИ НА МАСТЕР ПРОГРАМУ КОМПОНОВАЊЕ ЗА ФИЛМ, ТВ И ВИДЕО ИГРЕ. КАКО ИЗГЕЛДА МАСТЕР ПРОГРАМ И СА КИМ СИ СВЕ САРАЂИВАЛА.
Мастер програм Компоновање за филм, телевизију и видео игре на Беркли колеџу за музику у Валенсији (eng. Berklee College of Music, Valencia) је осмишљен тако да нуди практично искуство у домену примењене музике за медије, сарадњу са бројним едукативним и културним институцијама, музичарима и професионалцима из домена филмске, ТВ и видео индустрије. Програм је интензиван, интересантан и захтева много рада, труда и посвећености. Професори су активни у својим областима рада и имају велико искуство. Током студија имамо бројна предавања и радионице са гостујућим професорима који су остварили значајна достигнућа у индустрији, као на пр. Роберт Крафт (Robert Kraft) – директор 20th Century Fox 1994-2012, Патрис Рашен (Patrice Rushen) – америчка певачица, пијанисткиња и аутор песме Forget Me Nots коришћене у филму ”Људи у Црном” (eng. Men In Black) и други.
Значајна је сарадња са Арт оркестром из Будимпеште (Budapest Art Orchestra) са којим имамо пет снимања годишње за различите пројекте, затим са националним факултетом за филм и аудиовизуелне студије – ESCAC (Cinema and Audiovisual School of Catalonia), и ESAT колеџом за видео игре из Валенсије. Кроз многобројне пројекте и сарадњу, како интерно са колегама на колеџу, тако и екстерно са школама и професионалцима, остварујемо контакте и ширимо професионалну мрежу сарадника што је од суштинске важности за даље планове и пројекте. Врхунац студија је снимање мастер рада са симфонијским оркестром у Air студију у Лондону које се дешава средином јуна и на коме ћемо такође бити у прилици да диригујемо своју композицију.
КАКО ЈЕ ЖИВЕТИ И РАДИТИ НА РАЗЛИЧИТИМ ГЕОГРАФСКИМ ШИРИНАМА И ДУЖИНАМА?
Будити се често на различитим крајевима света има својих чари, али може да буде и умарајуће у зависности од ситуације и очекивања. Временом то постане и ствар навике и све бржег и лакшег уходавања и сналажења. Суштински је јако забавно и оплемењује срце и душу. Колорит, мириси, звуци, језици, културе, људи, толика разноликост и шаренило, а опет, сви смо једно. Чаробно, заиста чаробно и непроцењиво искуство за моју целу породицу.
КАКО СЕ СТВАРА МУЗИКА ЗА ФИЛМ?
То је одлично и веома комплексно питање, али да бисмо на њега одговорили треба прво разумети зашто се прави музика за филм и која је њена улога. У том смислу, важно је рећи да музика за филм и уопштено медије увек прати наратив и увек и стално је у функцији слике и приче, осликавања места, времена и контекста радње, и можда нajважније, појачава и доприноси емотивној перцепцији и тумачењу протагониста у филму. Она се никада не такмичи са сликом, а посебно не са дијалогом. Уколико може да опстане самостално, ван контекста филма, утолико боље, али свакако не настаје са тим циљем. Ефикасна филмска музика не подразумева да музика сама по себи мора да буде ремек-дело нити у првом плану, већ да подржава сцену и гледаоцима пружи својеврсно филмско искуство. Сходно томе, све одлуке и цео креативни процес компоновања прати слику и прилагођава се наративу, покрету камере, драматургији, разумевању карактера, емоција и мимике главних протагониста, које музиком треба осликати, приближити и појачати или смањити. Другим речима, полазна тачка је повезати се са причом и протагонистима, идентификовати се и изградити однос са њима, камером, ритмом и покретом филма и дочарати атмосферу, психолошки амбијент и расположење. У зависности од визије и жеље редитеља, прави се концепт и доносе се одлуке у погледу инструментације, мапирају се сцене са и без музике, проналази прави темпо, одређују sync тачке, развијају музичке идеје и израђује се демо (eng. Mockup). Након тога се исписује партитура и штампају деонице уколико се музика снима уживо. Читав процес обухвата још много сегмената рада о којима можемо детаљније причати у следећем сусрету.
СТУДИЈЕ ЗВУКА – ЗВУЧИ ЈАКО ИНТЕРЕСАНТНО. КОЈЕ ЗВУКОВЕ ВОЛИШ И БИРАШ ЗА СВОЈУ МУЗИКУ?
Студије звука су интердисциплинарна научна област која се бави проучавањем концепта звука из различитих перспектива и са различитих теоријских платформи са фокусом на развој технологија за снимање и репродукцију звука. Значајан део истраживања обухвата анализу и проучавање продукције и конзумације звукa и музике у медијској култури звучног амбијента (eng. soundscape), звучне архитектуре (eng. sound architecture), антропологије звука, звучне акустике, односа звука, буке и тишине и како се тај однос мењао кроз време унутар различитих утицаја и друштва. Заправо, говоримо о аудитивној култури (eng. Auditory Culture) као систему који изучава функцију и улогу звука као средство за друштвену трансформацију.
Звук перципиран на тај начин нуди много потенцијала и начина примене, не само као музички звук у смислу тона са одређеном висином, већ и у смислу креирања амбијента/атмосфере где експлоатишемо идеју дизајна звука, радимо са шумовима и звучним ефектима у циљу креирања специфичног звучног амбијента. У одабиру адекватног звука који може да допринесе мом виђењу и изразу одређене сцене, волим да користим палету боја која одговара том амбијенту и психолошком тумачењу, али истовремено додајем уникатне семпловане звукове који носе мој лични звучни печат и стил.
КАКВА МУЗИКА СЕ ПРАВИ ЗА ВИДЕО ИГРИЦЕ? ДА ЛИ ЈЕ ЈЕДНОЛИЧНА ИЛИ ЈЕ КРЕАТВИНА?
Нема ничег једноличног у свету видео игара. Та грана индустрије се мења и развија из дана у дан, како по питању графике, концептуалног дизајна, аудио дизајна, тако и по питању музике. Све ове категорије се непрекидно и даље усавршавају у циљу што вернијег и реалнијег доживљаја, искуства и уживљавања играча у игру. Видео индустрија је и даље у експанзији. То значи да је и музика за видео игре у експанзији и тек треба да заживи у потпуности. Раније је музика за видео игре била прилично лимитирана, највише због ограничене количине меморије на компјутерима, што је значило да су графика и само програмирање заузимали највише простора у компјутеру на уштрб музичких фајлова. Међутим, са развојем технологије то се драстично променило и сада имамо ситуацију да се аудио аспект и значај музике у видео играма третира веома озбиљно и све је више видео компанија које ангажују композиторе да компонују и снимају уживо оркестарску музику и хорове за видео игре. У питању су велики пројекти и велики буџети те у том смислу ова грана индустрије отвара сасвим нове могућности и буди нови вид креативности за композиторе. Значајно је поменути да компоновање за видео игре заиста захтева посебне вештине, не само по питању знања о имплементацији музике у оквиру игре, већ и о самом третману и адаптацији музичких елемената и параметара на начин да буду употребљиви и применљиви унутар софтвера у коме се креирају видео игре. Та врста ограничења наметнута од стране техничких захтева – окидача унутар игре, преласка са једног нивоа на други и др. отварају нове и оригиналне приступе у самом третману музичког текста. За мене лично је изузетно креативно овладавати новим вештинама и програмима, конкретно Unity, Middleware и FMOD софтверима, које детаљно студирамо на Берклију у оквиру мастер програма.
МУЗИЧКА ПОДОЛОГА ЗА ФИЛМ, ИГРИЦЕ… КОЛИКО ЗАИСТА ДОПРИНОСИ УМЕТНИЧКОМ ОСТВАРЕЊУ?
Сваки пут када слушам музику из филмова као што су Schindler’s List, Mission, Inception, или музику из Зелда серије видео игара, најежим се и схватим да су то мој позив и моја сврха, да допринесем искуству преношења доживљаја многих прича још неиспричаних. То сазнање и спознаја чине ме испуњеном, смиреном и срећном.
ГДЕ СЕБЕ ВИДИШ ЗА ПЕТ ГОДИНА?
Моји планови су увек флексибилни, јер желим да будем отворена за могућности које можда не видим или не разумем у датом тренутку, али могу да буду корисни за мене. Моју визију дефинишу првенствено осећај и слике које желим да перципирам, не нужно планови и циљеви. Јануара 2025. године, будим се уз јутарњу кафу са погледом на море/океан/језеро, Никола је негде на студијама, Душан и даље иде у школу, супруг се бави својим послом, а ја уживам у погледу и спремам се да започнем дан и располажем својим временом како желим. Одлазим у свој студио у кући и радим на пројектима, дочекујем гостујуће музичаре, снимамо, дружимо се, стварамo. Своје знање и искуство делим са студентима на универзитету на коме радим као професор и на оnline курсевима. Живот је леп.
ТИ И СУПРУГ ИМАТЕ АКАДЕМСКО МУЗИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ. У КОМ ПРАВЦУ ИДУ ВАША ДЕЦА?
Деца иду у свом правцу, а ми се трудимо да их усмеравамо и подржавамо у томе. Старији син свира саксофон и воли да слуша и пева химне, руске и немачке песме, а млађи син свира клавир, дивно пева и ужива да свира музику из видео игара и филмова. Оно што је сигурно је да они свакако иду путем који се умногоме разликује од нашег, првенствено због огромног технолошког напретка у коме одрастају, система образовања у коме се школују за занимања која још увек не постоје и велике одговорности и терета услед презасићености информацијама и садржајем које информатичко друштво носи под паролом прогреса. Као родитељи, и након дугогодишњег искуства које супруг и ја имамо као музички педагози, не инсистирамо на академском музичком образовању наше деце. Када се сагледају криза образовања и предности и слабости образовног обрта, реконструкција универзитета, не преостаје много аргумената који би били довољно уверљиви да је то једини и најбољи пут за развијање талента, музикалности и креативности. Наше време је било време аналогног сигнала и 24 каналног снимања музике, бесомучног вежбања инструмента и записивања нота у нотне свеске. Наша деца су ”дигитални домороци” (eng. digital natives), имају другачију перцепцију, став и начин изражавања. Нису заинтересовани за музику на начин на који смо ми били иницирани и заинтересовани, али зато имају способности о којима ми можемо само да сањамо.
ТЕМА ФЕБРУАРСКОГ ИЗДАЊА МАГАЗИНА НОСИ НАЗИВ „ИЗА КУЛИСА, У СРЕД СРЦА“. ШТА ТИ ЛЕЖ НА СРЦУ?
Постоји изрека ”Дом је тамо где ти је срце”. На срцу ми лежи потрага за домом, а у срцу песма мога срца за моју породицу, пријатеље и све људе који могу и желе да је чују. У мом срцу леже радост, лепота и лакоћа стварања, ма где то било.
