ŽIVOT KROZ SNOVE

PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: DR MIRJANA ĐURĐEVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

„Snovi, čak i bez pomoći psihoterapeuta, pružaju besplatnu pomoć za sanjare. Oni daju kontekst njegovih životnih iskustava na javi. Snovi proši­ruju ideje, misli i sećanja svakog čoveka, kao da vežbaju za bolju budućnost.“ Pol Lipman, trener i supervizorski analitčar

DR MIRJANA ĐURĐEVIĆ, DUBINSKO-PSIHO­LOŠKI ANALITIČAR SNOVA, UČENICA JE ČU­VENOG DR IVANA NASTOVIĆA, KOJEG JE UPOZNALA 2002. GODINE. OSNOVALA JE CENTAR ZA ANALIZU SNOVA VIVASOMNIA U BEOGRADU. POSEDUJE LICENCU ZA RAD U ZDRAVSTVU (LEKARSKA LICENCA) I LICENCU ZA RAD U PROSVETI (LICENCA PREDAVAČA). ČLAN JE LEKARSKE KOMORE SRBIJE, SRP­SKOG LEKARSKOG DRUŠTVA I AKADEMIJE ZA KONTINUIRANU MEDICINSKU EDUKACI­JU. SARADNIK JE HOMEOPATSKOG CENTRA SIMILLIMUJM IZ BEOGRADA I AKADEMIJE ZA REGRESOTERAPIJU SA SEDIŠTEM U VELIKOJ BRITANIJI.

KOAUTOR STE KNJIGE „ŽIVOT KROZ SNOVE“. O ČEMU STE PISALI? KOJA TEMA JE BILA VAŠA?

Snovima se bavim već skoro 20 godina, otkad sam pročitala prve knjige dr Ivana Nastovića. A ako računamo odnos prema snovima u mojoj po­rodici, onda se njima bavim čitavog života. U za­jednici u kojoj sam odrasla, iako nije bilo psiholo­ga, mnogo se obraćalo pažnje na ono što je neko sanjao, jer se intuitivno znalo da snovi nose, za snevača, veoma važne poruke. Tako smo često jedni drugima pričali šta smo sanjali, a onda to i “tumačili” na neki svoj način. Tek mnogo kasnije, upoznavši dr Nastovića, konačno sam saznala šta je to “jezik snova”, kako ga razumeti i koristiti njegove mudre poruke u svakodnevnom životu, kao i u profesionalnoj praksi. Pored osam godina provedenih u iskustvenim grupama u Centru za analizu snova koji je on vodio, provela sam i tri godine na edukaciji za analitičara snova i stekla odgovarajuću diplomu koju je Nastović potpisao. Ona mi je omogućila da nastavim samostalan rad, a on traje, evo, već blizu decenije.

Pre dve godine, kolega Miloš Prešić, takođe Na­stovićev učenik, i ja, rešili smo da napišemo knji­gu u kojoj bismo saželi naša dosadašnja isku­stva iz samostalne prakse, ali i kojom bi se, na neki način, i zahvalili našem učitelju Ivanu, koji je preminuo pre šest godina.

Jedan deo knjige napisao je Miloš, a drugi deo ja. To nije bila prvobitna namera, da pišemo od­vojeno, ali radeći na knjizi, shvatili smo da svoje misli izražavamo na različite načine, da pišemo različitim stilovima, pa smo došli na interesan­tnu ideju da se knjiga može čitati sa dve strane, jedne Miloševe, a druge moje.

Knjiga je, pre svega, namenjena širokoj čitalaš­koj publici koja nije upoznata sa načinom na koji treba razumeti i tumačiti snove, jer među ljudima postoje velike predrasude koje želimo da demi­stifikujemo. Zanimljiva će, naravno, biti i ostali­ma koji već nešto znaju o dubinsko-psihološkoj tehnici trodimenzionalnog integrativnog tuma­čenja snova, kojom se Nastović bavio, jer je u knjizi opisano 70 snova iz naše prakse i velika većina je i protumačena. Za razliku od Miloša, ja sam imala i dodatni zadatak da napišem kratak teorijski deo upravo namenjen čitaocima koji se prvi put susreću sa ovom tehnikom analize sno­va, tako da njima preporučujemo početak čitanja “sa moje strane knjige”. Ostalim čitaocima biće svejedno.

TUMAČENJE SNOVA NEKADA I SADA.

Zvuči apsurdno, ali gledano kroz istoriju nesum­njivo je bilo perioda kada su ljudi mnogo više obraćali pažnju na snove nego danas, iako ih je u međuvremenu nauka uglavnom objasnila, kako u fiziološkom, tako i u psihološkom smislu.

U Bibliji postoji zapis o Josifu koji je faraonu protumačio san, zahvaljujući čemu je Egipat bio spašen gladi u narednih sedam godina. U antič­koj Grčkoj su postojali Asklepijevi hramovi, gde bi bolesni, tražeći sebi leka, dolazili da prespavaju. Po pravilu, usnuli bi san čijim intuitivnim tuma­čenjem bi dobijali odgovor kako i gde mogu da se izleče. A kod nas, zahvaljujući zapisima Pere Todorovića, novinara i pisca, znamo da je izvesni Matija iz sela Kremna kod Užica, sanjao ubistvo knjaza Mihaila Obrenovića u Košutnjaku, dok su kraljevski par Draga i Aleksandar Obrenović, ne­koliko godina pre masakra 1903. godine, sanjali snove koji su, da su bili protumačeni, možda mo­gli da im pomognu da izbegnu tragediju.

Za najvažniji događaj na planu izučavanja sno­va uzima se 1900. godina kada je Sigmund Frojd napisao svoje čuveno delo “Tumačenje snova”. Period posle toga, kada su njegov rad nastavili i drugi autori, pre svega psihijatri Jung i Sondi, pri­hvaćen je kao period naučnog tumačenja snova.

Danas se o tehnikama tumačenja snova i njiho­vom značaju i primeni u životu ili radu profesi­onalaca različitih struka, nažalost, veoma malo uči tokom redovnog školovanja, pa je i njihova primena nedovoljna. Najveći broj ljudi uopšte i ne obraća pažnju na njih, drugi naslućuju njihov značaj, ali ne znajući da postoje naučno priznate tehnike tumačenja, čitaju sanovnike koji nemaju nikakav drugi značaj sem zabavnog, s obzirom na to da sanjani sadržaj ne može biti istog zna­čenja za sve snevače. Da je tako, analiza snova kao tehnika ne bi ni postojala, a radovi Frojda i Junga bili bi besmisleni.

U svetu, na institutima kao što je Jungov u Ciri­hu i Frojdov u Beču, u okviru celokupne nastave, izučava se i analiza snova, ali je ona parcijalna – Frojdova psihoanalitička ili Jungova zasnovana na tumačenju arhetipskih simbola. U tome je i veličina rada dr Nastovića koji je, uz pomoć svog mentora dr Leopolda Sondija, kod koga je bora­vio na specijalizaciji sedamdesetih godina proš­log veka, osmislio sveobuhvatnu, već pomenutu trodimenzionalnu tehniku koja integriše znanja ova tri velikana psihijatrije XX veka.

Centar za analizu snova Vivasomnia, koji vodi­mo kolega Miloš Prešić i ja, organizuje seminare, predavanja, tribine, sastanke grupne i individual­ne analize snova, na kojima se ova tehnika može naučiti.

KAKO SE TUMAČE SNOVI? OBIČNO JE TO RAD U GRUPI. DA LI UČESNICI GRUPE IMAJU KLJUČEVE ZA SVAKI SAN ILI SE TO RAZVIJA KROZ RAD?

Tumačenje snova može biti u grupi ili individual­no. Grupno tumačenje ima niz prednosti, a naj­važnija je mogućnost da i sami članovi, uz ana­litičara koji vodi seansu, učestvuju u tumačenju snova ostalih. Na taj način, postupno ovladavaju tehnikom analize snova, razmenjuju međusobno životna iskustva i prate napredak, tj. individuaci­ju, kako drugih članova, tako i svoju.

Potrebno je da svaki snevač vodi dnevnik sno­va u koji će upisivati, pored sadržaja kojeg je sa­njao, datum kada se san javio i šta je tih dana u njegovom realnom životu bilo aktuelno. Na seansi, snevač prvo ispriča svoj san, a zatim se vraćamo na početak, prolazimo ponovo kroz sve scene sna gde, pod vođstvom analitičara, sne­vač daje odgovore na određena pitanja koja se tiču i sna, ali i onog što mu se događa na javi, asocira na objekte koji su se pojavili u snu, priča karakteristike poznatih osoba iz sna, navodi koje je emocije eventualno imao itd. Događa se da snevač “zapne” u asociranju i davanju odgovora, što je najčešće posledica otpora da njegov sve­sni deo ličnosti prihvati ono što mudriji, nesvesni deo, putem sna, želi da mu poruči. Tada, pored analitičara, “uskaču” i ostali članovi grupe svojim sugestijama. Ne postoji bojazan da se tuđa aso­cija nametne snevaču čiji se san tumači, jer se u trenutku kada je neko od prisutnih “pogodio” ono što bi i snevač asocirao da nije imao otpor javlja tzv. “aha efekat”, lice snevača se ozari, i čak i oni koji prvi put prisustvuju seansi tumačenja snova znaju da je otpor tada “pukao” i da analiza ide u dobrom pravcu. Na taj način, malo po malo, “koc­kice se slažu” i dolazimo do razrešenja sna, ma koliko on izgledao zagonetno.

Dakle, kada snevač ispriča san, niko od prisut­nih, uključujući i analitičara, ne zna značenje sna dok se ne uradi tehnika tumačenja. Da više ljudi sanja potpuno isti san, za svakoga će poruka biti drugačija, jer je svako od njih individua za sebe, ima različitu životnu prošlost, različite želje, pla­nove, psihološke karakteristike, pa će i različito asocirati. Zaprovo, “jedino snevač zna šta njegov san znači, ali ne zna da to zna, pa zato misli da ne zna”, kako je govorio Frojd. I zato snevač i do­lazi na analizu. To radimo i mi, profesionalci, od­lazimo kod naših supervizora, jer nam je najteže da protumačimo sopstvene snove.

KO DOLAZI NA TUMAČENJE SNOVA DANAS? DA LI JE TO INDIREKTAN ILI DIREKTAN PUT RADA NA SEBI?

Dolaze svi. Najbrojniji su oni koje zanima šta neki njihov san znači, jer je bio veoma čudan, upečat­ljiv, a neretko ih je i uplašio. Velika je predrasuda da svaki san nešto proriče, nagoveštava neki do­gađaj, pa najviše ima onih koji dolaze da čuju šta ih čeka. Međutim, to je samo jedna vrsta snova – prekognitivni snovi i predstavljaju samo jednu od mnogobrojnih funkcija snova. Ovi klijenti če­sto budu razočarani kad im objasnim da to nije tako i da je povremeno analiziranje po jednog sna uglavnom beskorisno. Snovi nam ukazuju na naše mane i vrline, greške koje pravimo, ali i potencijale koje bismo mogli da iskoristimo. Oni koriguju naše svesno viđenje nekog događaja ili neke osobe. Nadoknađuju nam često nešto što nam u stvarnosti nedostaje i tako uravnotežuju našu psihu. Ima snova koji nas upozoravaju na moguću nesreću ili bolest i ako poslušamo tu poruku nekada možemo sprečiti nešto neprijat­no. S druge strane, ako se nesrećni događaj ne može sprečiti, snovi nas blagovremeno pripreme za njega, te kada se u stvarnosti događaj reali­zuje, naša psiha pretrpi manji stres. Snovi nam nekada pomažu da prevaziđemo pretrpljenu psi­hičku traumu, nalik psihotarapeutu, daju nam po­dršku ili savet kao najbolji prijatelji, a kod umet­nika i naučnika su često izvorište njihovih dela.

Dakle, snove treba kontinuirano pratiti i analizi­rati, jer kao što se realni događaji odvijaju neka­kvim tokom, isto se dešava i sa snovima, oni kao TV serija, skoro svake noći, “emituju” po jednu epizodu i tako prate našu trenutnu životnu preo­kupaciju i pomažu nam da prevaziđemo prepre­ke. Nikakav pouzdan zaključak se ne sme izvesti analizom samo jednog sna. Prateći svoje snove kroz duži vremenski period upoznajemo sebe, svoju okolinu, ubrzavamo proces individuaci­je, odnosno “rad na sebi”. Međutim, ako osoba nema snage ili hrabrosti da poruke svojih snova posluša i preduzme određene korake, odnosno napravi promene na javi, poruke snova ostaju neiskorišćene. Tada joj treba savetovati pomoć psihoterapeuta.

Nažalost, malo je klijenata koji su spremni na ovako kontinuirani rad, ali oni koji se za njega od­luče, zauzvrat dobijaju neprocenjivo bogatstvo, pre svega u upoznavanju samog sebe.

Najzad, moji klijenti su i psiholozi, lekari, psiho­terapeuti različitih pravaca, koji žele da ovlada­ju trodimenzionalnom integrativnom tehnikom analize snova kako bi je koristili u svom radu. Ono što je specifičnost Centra Vivasomnia, za razliku od drugih sličnih centara, otvorenost je prema holističkim tehnikama u medicini i psi­hologiji, te usko sarađujemo sa homeopatama, energoterapeutima, sistemskim konstelatorima, regresoterapeutima, sa svima onima kojima je analiza snova klijenata od velikog značaja.

DA LI SVAKO SANJA? NEKO KAŽE DA SANJA SAMO CR­NO-BELE SNOVE, A NE U BOJI. DA LI TO NEŠTO ZNAČI?

Da, svako sanja. I životinje sanjaju, bar to zna­mo kada su sisari u pitanju, jer druga istraživa­nja nisu rađena. Svaki put kada zaspimo, posle izvesnog vremena, moždani talasi koji se mogu registrovati EEG-om se menjaju i dokazano je da najintenzivnije sanjamo u tzv. REM fazi kada do­miniraju teta talasi. Ako se u ovoj fazi probudimo, najlakše ćemo se sećati onog što smo sanjali. U ostalim fazama spavanja, nazvanim ne-REM faze, kojih ima 3 do 4, sanja se vrlo malo.

Da li će neko sanjati crno-bele snove ili pretež­no snove u boji, kratke snove kao jednu jedinu sliku ili dugačke, sa 5 do 6 slika, snove sa puno likova i živih događanja ili obrnuto, zavisi od psi­hološkog sklopa te osobe. Snovi nam daju sliku o snevaču. Kratke, jasne snove obično sanjaju pragmatične osobe koje brzo razmišljaju i lako donose odluke. Dugi snovi ukazuju da je osoba analitična, da obraća pažnju na detalje, teže se odlučuje, okleva. Žive boje u snovima ukazuju na ekstrovertnost snevača, a crno-beli snovi na in­troverte.

ŠTA ZNAČI KADA SNEVAČ SANJA SAN KOJI SE PONAV­LJA?

Iako snovi nose poruke iz naše mudrije, nesve­sne psihe, dešava se da ih svesni deo ne prihva­ta, jer mu često ne odgovaraju, neprijatne su mu, a snevač u realnom životu ništa ne preduzima da promeni, čak iako nekada poruke svojih snova razume. Nesvesnoj psihi onda ne preostaje ni­šta drugo nego da nanovo i nanovo, opet i opet, pokušava da dopre do svesti i da joj ukaže gde greši, šta to uporno radi što nije dobro i ništa ne menja. Ovo se nekada može odnositi na vrlo oz­biljne stvari koje vode ka teškim bolestima ili ne­srećama, a koje se mogu sprečiti ukoliko snevač na vreme “čuje” šta treba da uradi, promeni. Ipak, u većini slučajeva, ove poruke odnose se na uo­bičajene ponavljajuće greške u svakodnevnom životu.

MNOGI SNEVAČI SE SUSREĆU SA PROBLEMOM ZABO­RAVLJANJA SNEVANOG SADRŽAJA ODMAH PO BUĐENJU. DA LI IMA NAČINA DA GA ZAPAMTE?

Nekada je već sama zainteresovanost za snove, čitanje literature, razgovor sa ljudima koji pamte svoje snove, dolazak na sastanak grupe za tuma­čenje snova i slično, dovoljno da osoba počne da pamti sanjane sadržaje. Međutim, ako se oni od­mah po buđenju ne zabeleže, velika je verovatno­ća da će brzo biti zaboravljeni. Čak i onda kada imamo utisak da smo sanjali nešto vrlo upečatli­jvo, nešto što se ne zaboravlja, lako se uverimo da nismo bili u pravu ako to nismo i zabeležili. Zato je potrebno imati pored kreveta svesku za beleške ili diktafon. Ukoliko se nema vremena, nekada je dovoljno zapisati samo ključne reči ili skicirati, nacrtati najjasnije delove sna. Kasnije, u toku dana, prvi slobodni trenutak treba iskori­stiti da se zapisano “doradi”. Postoje i konkretne tehnike za bolje pamćenje snova koje je osmisli­la Patriša Garfild, a njena knjiga je prevedena na srpski jezik i zove se “Kreativno sanjanje”. Isku­stva mojih klijenata su dobra, ali samo kod onih koji su bili strpljivi i uporni u vežbanju.

KOJE SVE VRSTE SNOVA POSTOJE?

Klasifikacija snova može se izraziti u kvalitativ­nom i u kvantitativnom smislu. Za praksu je to manje bitno, tako da se snovi uglavnom klasifi­kuju prema formi, sadržaju i funkciji. Imamo ar­hetipske snove, dečje snove, košmarne, ponav­ljajuće, kompenzatorne, korektivne, seksualne, snove o smrti, telepatske snove, predviđajuće, proročanske, religiozne, individuacione, inicijal­ne itd. Na ovom mestu je nemoguće više reći o njima, jer bi objašnjenje svake od pomenutih vr­sta iziskivalo poseban intervju.

ŠTA SAN HOĆE ZAPRAVO DA NAM KAŽE? I DA LI BAŠ SVAKI SAN IMA NEKU INFORMACIJU ZA NAS?

San se ponaša kao naš najbolji prijatelj koji će nam na najsuptilniji način, u pravom trenutku, dati savet koji nam je tada, s obzirom na događa­nja na javi, potreban i koji treba da poslušamo, jer dolazi iz nesvesne psihe, koja mnogo više ume, zna i može nego naša svesna psiha. To je jasno ako se setimo Frojdove teorije “ledenog brega”, po kojoj svesni deo ličnosti čini samo 5-10 % le­dene mase koja je vidljiva iznad površine mora, a ostalo, pod vodom, ono što se ne vidi, naša je nesvesna psiha sa 90-95 % informacija.

Uprkos mišljenjima mnogih psihologa, oni koji se striktno bave analizom snova znaju da ne postoji beznačajan san, san koji ništa ne govori i nema nikakvu svrhu, ma koliko on trivijalno izgledao. Svaki san, i kratak i dugačak, i upečatljiv i “bled”, nešto poručuje snevaču, samo što je značaj po­ruke nekad manje, a nekad više bitan, zavisno od životne situacije u vreme kada je sanjan.

ŠTA VI SANJATE?

S obzirom na to da sam poslednjih godina prilič­no preopterećena poslom, a nisam u mogućno­sti da se odmorim na način koji mi prija i na me­stima na kojima uživam, sanjam kompenzatorne snove – da sam baš tamo, opuštena, sa mislima kako je krajnje vreme za odmor i kako sve drugo mora da sačeka. I uvek se zahvalim svojim sno­vima, jer kako kaže Jolanda Jakobi, učenica Kar­la Gustava Junga: “Ako ste sanjali da ste leteli na krilima orla, onda ste stvarno leteli.”

TEMA SEPTEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „EX-CHANGE“. ZAMENA, PROMENA PO­STOJEĆEG I OTVARANJE KA NOVOM. KOJI SNOVI NAM UKAZUJU NA PUT KA NOVOM NAČINU ŽIVOTA? SIM­BOLI.

Ne mogu se posebno izdvojiti snovi koji nam ukazuju na put promene, jer to zapravo čine svi sadržaji koje sanjamo. Prateći poruke svojih sno­va, tokom vremena, dolazimo do informacija koje nam ukazuju šta i kako treba da menjamo kako bismo išli napred, putem ka novom i boljem. U trenucima većih životnih problema, ili u vremeni­ma kada smo u stanju da napravimo značajniju pozitivnu promenu, po pravilu se u snovima javlja više arhetipskih simbola u vidu slika iz mitologi­je, istorije, legendi, starih kultura, pa i bajki, a svi ovi sadržaji potiču iz kolektivno nesvesne psihe na kojoj je radio Jung. Dakle, individualno nesve­sna psiha snevača (ona podrazumeva sadržaje iz lične prošlosti, od rođenja do sadašnjeg tre­nutka) nema u tom trenutku rešenje za “okreta­nje ka novom”, pa se u snovima javljaju moćnije arhetipske slike koje potiču iz kolektivno nesve­snog (podrazumeva sadržaje koje je formirala svest čitavog čovečanstva kroz hiljade godina). Jer, logično je da će se rešenje lakše naći u mno­gobrojnijim i, u psihološkom smislu, snažnijim informacijama.