PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
NAKON LETNJE PAUZE I ZASLUŽENOG ODMORA, SPREMAJUĆI SEPTEMBARSKI BROJ RYL MAGAZINA, POZVALA SAM TRI SNAŽNE ŽENE, MODNE DIZAJNERKE, NA DORUČAK U RADISSON COLLECTION. HOTEL KOJI ODIŠE ELEGANCIJOM, MINIMALIZMOM, LUKSUZOM. SVAKI PUT, MOJI GOSTI SE ODUŠEVE IZGLEDOM, USLUGOM I LEPOTOM OVOG SVETSKOG HOTELA.
Ana Tokin se davne 1994. godine vratila iz Pariza sa diplomom završenog fakulteta. Studirala je menadžment na IFAM-u (Institut Franco-Américain de Management), smer advertajzing. Imala je mnogo sreće što je odmah po dolasku u zemlju našla posao u struci. Rad u marketinškim agencijama je divno mesto za mlade ljude, kreativan je i dinamičan, puno se putuje, upoznaje se šarolik, zanimljiv svet i svašta može da se nauči. Ali kako se čovek menja kroz život, tako mu se menjaju i interesovanja, pa je nakon 20 godina rada u istoj branši Ana rešila da proba nešto drugačije. I eto je danas u modi.
Sanja Cvetičanin je arhitekta po obrazovanju. Završila je Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, a potom master na polimoda Fashion Institute u Firenci. Kako se putevi sudbine lako poigraju sa nama. Želeći da još godinu dana ostane u Firenci nakon učenja italijanskog jezika na univerzitetu za strance u Peruđi, svoju naklonost i ljubav ka modi usmerava baš u renesansnoj Firenci. Prvo radno mesto joj je bilo u „Legendu“, a danas radi u „Jungle Baby“ proizvodnji odeće za decu kao glavni dizajner.
Ljiljana Miličić je nakon završene srednje škole za konfekcionara studirala za dizajnera tekstila i odeće na Visokoj tekstilnoj strukovnoj školi za dizajn, tehnologiju i menadžment u Beogradu. U istoj školi nastavila je specijalističke strukovne studije za modnog menadžera. Posle kraće pauze, na Univerzitetu Metropolitan završila je i studije za modnog dizajnera.
ŠTA JE BIO OSNOVNI MOTIV DA SE BAVITE MODNIM DIZAJNOM?
Ana: Kada sam dala otkaz u poslednjoj agenciji u kojoj sam radila, nisam imala pojma šta je moj sledeći korak. Samo sam znala da ne mogu više da ostanem u poslu koji mi ne raduje dušu. Pošto nikako nisam mogla da smislim čime želim da se bavim, rešila sam da prestanem da lupam glavu i da je vreme za putovanje. Meni često padaju razne ideje na pamet kada promenim sredinu i doživim neko novo iskustvo. Otišla sam u Barselonu, gde je sve šareno, gde se sangrija ispija u velikim količinama i u kojem god pravcu da pogledaš vidiš samo lepotu. Nisam mogla pametniju stvar da uradim za sebe u tom trenutku. I dok sam šetala gradom, tokom nekog bezazlenog šopinga, zalepila sam se za jednu Chloé haljinu koju nisam mogla da priuštim, ali mi je zato sinulo: Znam šta ću da radim! Praviću haljine koje će žene da obožavaju!
Tako je sve počelo.
Sanja: Modnim dizajnom sam počela da se bavim otkad znam za sebe. Prvo kreirajući za lutke, crtajući tri različito obučene devojčice, koje su osobe iz mog okruženja morale da rangiraju da bi se izabrala pobednica, a potom i za obucite Cicu. Velika opsesija u detinjstvu mi je bila i kako nabaviti odeću za Barbike. To je bila obaveza svih koji putuju u inostranstvo, s obzirom na to da je 80-ih kod nas nije bilo u prodaji. Kroz formalno školovanje sam tu ideju racionalizovala izborom arhitekture za studiranje. Međutim, prateći svoje srce i odlaskom u Italiju moja nesuđena karijera arhitekte zamenjena je modnim dizajnom.
Ljiljana: To je bilo još u srednjoj školi. Kreativan i dinamičan proces stvaranja odeće od skice do gotovog proizvoda u meni je probudio želju za daljim istraživanjem i stvaranjem.
ŠTA VAS INSPIRIŠE TOKOM STVARANJA? GDE PRONALAZITE IDEJE?
Ana: Meni su žene glavna inspiracija, to su uglavnom moje drugarice. A imam ih baš puno i sve su različite. Pravim romantične haljine koje bude ženstvenu stranu kod žene, jer verujem da svaka žena ima nežnu stranu, samo što nisu sve u kontaktu sa njom. Život ume da bude nekad naporan i težak, a ako žena ide kroz njega sama, onda mora da se bori. Tada uglavnom ženstvenost odlazi u neki ćošak ili skrivenu fioku, gde spava dok je nešto ne probudi. Volim da verujem da moje haljine umeju da probude uspavanu ženstvenost.
Sanja: Ideje nalazim svuda oko sebe prateći duh vremena. Moda je za mene skup uticaja umetnosti, tehnologije i psihologije. Svaki dan je novi izazov, nova šansa da se napravi kreacija, svaki dan je drugačiji za stvaranje i to je za mene, pre svega, zabavna igra sa bezgraničnim mogućnostima. Uživam gledajući i tuđe kreacije i praveći svoje, kombinujući boje, materijale, printove, aplikacije i šaljući poruke svetu. Ja živim, stvaram, gledam i nosim modu 24/7.
Ljiljana: Inspiraciju uglavnom pronalazim u sopstvenom radu. Veoma me privlače detalji, njihovom upotrebom dolazim do raznih ideja. Detalji se mogu videti na svim mojim odevnim komadima, u vidu modularnog, estetskog i/ili funkcionalnog karaktera.
KO JE VAŠA CILJNA GRUPA I U ŠTA OBLAČITE SVOJE JUNAKE/JUNAKINJE?
Ana: Žene svih uzrasta i oblika. Moje haljine su uglavnom one size. One slave žensko telo, bez obzira na nesavršenosti. Krojevi su takvi da u njima sve izgledamo lepo, seksi i renesansno. A kada se žena oseća raskošno u haljini, onda raskošno i zrači.
Sanja: Budući da sam trenutno zaposlena kao modni dizajner dečje odeće, moja ciljna grupa su bebe i deca do 8 godina. Kreirajući za njih, razmišljam o radoznaloj, nesputanoj, aktivnoj deci, koja vreme provode napolju i uživaju igrajući se i istražujući svet. Za mene su deca mali ljudi i ne sviđa mi se kad im stavljaju repove, uši i oblače ih kao za cirkus. Volim decu u dobro skrojenog odeći sa lepo složenim bojama u trendu. Pravi sam italijanski đak.
Ljiljana: Modeli su namenjeni današnjem aktivnom muškarcu koji živi savremenim načinom života. Modularni krojevi i nove savremene tkanine prilagođene su tako da zadovolje dnevne aktivnosti modernog muškarca. Cilj odeće je da svojim estetskim izgledom i kvalitetom zadovolji krajnjeg korisnika, koji će se u odeći osećati udobno i kroz koju će moći da izrazi svoju individualnost.
DA LI JE DANAS TEŠKO ILI LAKO BITI AUTENTIČAN, ORIGINALAN?
Ana: Ne znam, ali znam samo da ja drugačije ne želim. Mislim da je autentičnost jedina stvar koja vam obezbeđuje da trajete, šta god radili. Može neko da kopira i bude uspešan u tome, ali je to kratkog daha. Ili može neko vredno da radi nešto, ali ako ne unosi deo svog ličnog u kreaciju, on će biti samo još jedan u nizu. Ni dobar, ni loš – prosečan. Ja sam odabrala put koji nije brz, ali se nadam da neće biti ni kratak. Važno mi je da sam iskrena u tome što radim i kada pogledam štender sa svojim haljinama da vidim sebe. Dokle god bude tako, mirno ću da spavam.
Sanja: Autentičnost i originalnost je neminovna, pošto je broj kombinacija neograničan. U modi, za razliku od arhitekture, produkcija je enormna, tako da se originalne ideje šire velikom brzinom stvarajući trend. Kao modni dizajner, prateći te trendove, postajem deo velike igre i stvarajući obeležavam jedno vreme, što i definiše modu kao takvu.
Ljiljana: Smatram da u današnjem vremenu, vremenu interneta i velikog broja društvenih mreža, ima puno kopija. Zahvaljujući „moru“ informacija, reklo bi se da je danas najteže misliti svojom glavom. Većina se vodi uzorima, ali ako isplivate nije teško biti autentičan i originalan. Bitno je posedovati u sebi kreativnost i slobodu, prepoznati je i na pravi način iskoristiti. Takve osobe ne podležu masi, to su posebne i lako uočljive individue.
KOJE MATERIJALE NAJVIŠE KORISTITE U RADU?
Ana: Koristim isključivo prirodne materijale. Viskozu, svilu, lan… Volela bih da imamo veći izbor materijala ovde, jer volim uzorke, ali nažalost zanimljivi dezeni su uglavnom na sintetici, a ja bežim od nje. Tako da je moj koncept da se držim prirodnih materijala, ali zato eksperimentišem sa bojama.
Sanja: Gardaroba za decu mora da je komotna, mekana i od prirodnih materijala, naročito za odevne predmete koji su bliže koži. Osim toga, treba da ih ne steže, ne grebe i da im pruži neophodan komfor i zaštitu od atmosferskih uticaja. Koristimo i materijale koji štite od vlage i čuvaju toplotu i samim tim su sintetički. Spoj svih tih tkanina daje detetu osećaj ušuškanosti i sigurnosti, što je presudno za zdrav razvoj, ali i za lep izgled.
Ljiljana: Koristim sve vrste materijala. Zahvaljujući sve naprednijem razvoju tekstilne tehnologije danas imamo veštačka vlakna koja imaju svojstva slična prirodnim.
DA LI STE ROBINJE MODE?
Ana: Ne, nimalo. Meni je mnogo važniji stil od mode. Način kako će nešto da se iznese ili sa čim će da se iskombinuje. Volim mekane forme i puno detalja. Posmatram trendove, ali ih ne pratim slepo. Više pratim intuiciju i neki svoj, sad već izgrađen stil. Pravim haljine koje bih ja nosila i pokazalo se da nisam jedina.
Sanja: U svetu mode postoji robne marke koje izuzetno cenim sa umetničkog i kvalitativnog aspekta, tako da mi je čast nositi neku njihovu kreaciju i osetiti tu energiju. Ukoliko se to smatra biti robinja mode, mogu slobodno reći da bih rado da me zarobe neke velike modne kuće.
Ljiljana: Ne, u svom ormaru imam svašta, u zavisnosti od raspoloženja i situacije nosim ono što mi se sviđa i u čemu se dobro osećam.
GDE BUDUĆI KUPCI MOGU DA VAS POTRAŽE?
Ana: www.anatokin.com
Facebook: Fashion Blend by Ana Tokin
Instagram: anatokin.design
Sanja: Kupci mogu našu dečju odeću da potraže u Jungle Baby radnjama u tržnim centrima Ada mall u Beogradu i Promenada u Novom Sadu, u online prodavnici Jungle Baby, kao i na drugim prodajnim mestima širom Srbije i regiona.
Ljiljana: Trenutno na Instagramu: adam_adamovljiljana i FB stranici: Adam Adamov Ljiljana.
DA LI U SVOM RADU VIŠE PRATITE INTUICIJU ILI PRIMENJUJETE TEHNIČKO ZNANJE KOJE IMATE?
Ana: Nisam školovani dizajner, niti sam u ovom poslu dugo. Ali sam oduvek imala interesovanje ka estetici i stilu. Znate kako to ide, smislim nešto, pustim malo da odstoji, onda nacrtam, pa malo gledam u taj crtež, pa potražim materijal i onda napravim uzorak. Obučem tu haljinu, stanem ispred ogledala i ako izgubim dah na trenutak znači da je to – to.
Sanja: Moda kao primenjena umetnost je kombinacija kreativnosti i tehnologije i jednostavno je nemoguće ne razmišljati o tehničkom aspektu svake kreacije, bilo da je u pitanju šivenje, izrada veza ili štampe. Treba biti upućen u mogućnosti i nove tehnologije da bi bio na visini zadatka i da bi uopšte mogao ući u igru sa drugim svetskim proizvođačima odeće. Međutim, ono što kupac prvo oseti je upravo taj umetnički aspekt, koji treba da je jak i da privuče. Tako da mogu da kažem da mi je na prvom mestu umetnost, tj. intuicija, a tehničko znanje se podrazumeva.
Ljiljana: Oba, u mom slučaju jedno bez drugog ne ide.
TEMA SEPTEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „EX-CHANGE“. MODA JE UPRAVO PODLOŽNA PROMENAMA. ŠTA NAS OČEKUJE U NOVIM MODNIM SEZONAMA?
Ana: Ne znam šta nas očekuje na svetskoj modnoj sceni, ali znam da će moja zimska kolekcija da bude gangsterski šik. Ponovo haljine, ovaj put seksi. Jedva ih čekam!
Sanja: Svaka nova sezona neminovno nosi promene. Moda je brza, savremena i nepredvidiva. Upravo je to ono što što pokreće adrenalin kod mene kao modnog dizajnera, jer sve može da bude, ali ne mora da znači. U igri je gomila stvari i uticaja, a šta će postati globalni trend za sve je nepoznanica. Pre svega se igram istražujući i osećam satisfakciju kad otkrijem da je neka velika firma u novoj sezoni koristila motive, boje i štampe kao i ja. Znači da sam uhvatila duh vremena i postala deo globalnog razmišljanja.
Ljiljana: Ovaj put zimsku sezonu prepuštam drugima, iako zimsku odeću najviše volim da dizajniram. Nakon povratka sa trudničkog, u planu mi je da svoje kupce iznenadim bojama.
GDE SEBE VIDITE ZA PET GODINA?
Ana: U Rimu. Živim u rustičnoj predratnoj vili i pravim haljine koje obožavaju Italijanke. U slobodno vreme, pišem knjige, putujem i kuvam za one koje volim.
Već sam počela da mantram.
Sanja: Za pet godina sebe vidim, kao i do sada, kako kreiram svaki dan i osećam uzbuđenje na početku svake nove sezone i svakog „čistog papira“. Strast prema modi ne prestaje i to je ono što me vodi u svako novo jutro i što je presudno za moj srećan život.
Ljiljana: Svoje znanje sam počela pre nekih osam godina da prenosim na druge. Uživam u tome, zaista volim i taj deo svog posla, pa tako sebe za pet godina zamišljam i dalje u svom studiju sa skicama, materijalima i učenicima.