PIŠE: PROF. DR THOMAS PETSCHNER
Zdravlje nije samo odsustvo bolesti ili samo ono što se vidi kao manifestacija nekih fizičkih problema i neuravnoteženosti. Zamislite da neko ima odlične rezultate krvi, urina, sjajnu koordinaciju ruku i nogu, jake mišiće ili besprekoran rendgenski snimak. Da li biste na osnovu takve dijagnostike tu osobu proglasili zdravom? A sad zamislite da se tu radi o ubici. Da li bi se i tada moglo reći da je to zdrava osoba?
Da bismo došli do pravog izlečenja bolesti, a ne samo do tretmana koji otklanjaju simptome ne dodirujući uzroke, moramo našu situaciju gledati kao nerazdvojivu vezanost tela i duha, te da svaka naša misao i dela ostavljaju neizbrisive tragove na našem biću, kao i na svakom sa kim smo stupili u kontakt. Imajući u vidu zakone kvantne fizike u oblasti lečenja, može se reći da i određeni nivo jona u atmosferi (o čemu smo pričali u pretprošlom broju RYL magazina) ima jak uticaj na naše “materijalno” telo, a samim tim i blisku korelaciju na naš emocionalni, mentalni i duhovni život. Evo samo nekoliko uočljivih činjenica o korelaciji između duha i tela i najčešćim simptomina poremećene ravnoteže.
Kroz dugododišnje posmatranje je ustanovljeno i statistički potvrđeno da su ljudi male duhovnosti u većini slučajeva nezainteresovani za bilo kakvu vrstu ozbiljnijeg i dubljeg obrazovanja. Njihovo neznanje, već i o osnovnim životnim pojmovima, kao i nezainteresovanost za lični napredak, pokreće negativne misli, zlu volju, ljutnju, nezadovoljstvo, nemir, osećanje manje vrednosti, ljubomoru, pesimizam i mnogo drugih negativnih manifestacija. To ih ogromnim delom dovodi do patološke vezanosti za ljude sa sličnim energetskim poljem, što je osobenost grupe pod jakim uticajem pozitivnih jona.
Takve osobe se kreću uglavnom u okolini koja je slično polarizovana i time ih energetski privlači. Najčešći zajednički sadržatelji su: oronule kuće ili stare zgrade sa neurednom i zaraslom okućnicom, neraspremljen stan, zatvoreni prozori i neprovetrene sobe. Slična energetska okruženja su prisutna u blizini bolnica, groblja, fabrika, otpada i slično. Takva mesta obično zadržavaju veliku koncentraciju pozitivnih jona u svojoj bližoj i široj okolini – stvarajući idealne uslove za manifestaciju lutajućih duhova.
To znači da sopstveni duh, kao i duh ljudi koji se kreću i žive u neposrednoj blizini, može izazvati teške glavobolje, mučninu i letargiju u našem fizičkom telu, što je očigledan znak velike gustine pozitivnih jona u tom energetskom području. Drugim rečima, čovek koji je već pogođen mentalnom ili fizičkom bolešću hroničnog tipa ima tendenciju da privuče duhovne “blizance” koji su na vrlo sličnoj talasnoj dužini – i svi oni su uvek suočeni s velikim prisustvom pozitivnih jona u telu i okolini.
Tema naše duhovnosti je veoma kompleksna, jer se preliva između religije, vere i verovanja, nauke, medicine, umetnosti, sociologije i mnogih drugih oblasti. Njoj se ne može prići na linearan način, a uz to ne postoje prave reči koje bi verbalno mogle opisti i objasniti nešto skoro neobjašnjivo, nešto što je lakše doživeti: videti, udahnuti, osetiti… Nažalost, i uvid u kvantnu teoriju (kao pomagača za dublja objašnjenja) ostao je veoma ograničen i koncentrisan na mali broj stručnjaka – iako je dokaz ove teorije potvrđen pre više od sto godina. Ali gledano sa neke druge strane, postavlja se pitanje: “Šta ja imam od toga, čak i kad bi mi neko dao pravo objašnjenje kako duša funkcioniše?”
Mi smo svi svesni toga da svakodnevno doživljavamo mnogo više od onoga što možemo sebi da objasnimo. Puno puta dolazimo do granica naših intelektualnih mogućnosti da racionalno preradimo i postavimo na pravo mesto naš “unutrašnji” život. Mnogi pitaju sami sebe koji deo našeg bića je pod kontrolom genetskih osobina, a koji pod uticajem emocija, šta je naša mentalna ravnoteža ili kako se doživljava i definiše duhovnost. Puno ljudi se oslanja na svoju intuiciju, ubeđujući sebe (a ponekad i sve oko sebe) da je duhovnost stvar religije i da nema potrebe za naučnim objašnjenjima. To je možda u nekim delovima sveta sasvim dovoljno, ali iako živimo u veku baziranom na neograničenom dostupu informacijama, velika većina ljudi u takozvanim “razvijenim zemljama” je žedna duhovnog prosvećenja.
Naša civilizacija polazi od toga da se stvarnost može postaviti između uzročnih i posledičnih energija, kao i zakonitostima između nekoliko jednostavno vezanih elemenata. Iz toga proizilazi arogancija ljudskog roda da je već ta mrvica racionalnog znanja dovoljna ne samo da se svetom manipuliše, nego čak i da se vlada planetom. Puno toga što se danas u većini industrijskih oblasti smatra kao veliki napredak, donosi sa sobom uglavnom nove probleme i vodi nas dva koraka unapred, a onda tri unazad.
Mi, kao gosti na ovoj planeti, ne možemo opstati u brzini svih promena ukoliko ne razumemo sopstvenu strukturu, ko smo i kako funkcionišemo. Utoliko je važnije da pokušamo na što jednostavniji način objasniti osnovne postavke i značaj razumevanja o našem (nematerijalnom) telu, našoj duši, duhu i duhovnosti. Prvi korak u tom pravcu je da zamislimo kakvi želimo da ostanemo ljudima u sećanju i kakav trag ćemo ostaviti za sobom kad nas više ne bude.
