PIŠE/FOTOGRAFIJE: ANIMA MUNDI
Oranice Vojvodine, moja večita inspiracija za oko, za fotografiju, za dušu. Kulture koje rastu opijaju me svojim izgledom, snagom i lepotom. Osvajaju bojama i formom. Vozeći auto-putem Beograd – Subotica, u prolazu, u zavisnosti od godišnjeg doba, zaljubim se u suncokret, šećenu repu, uljanu repicu, maslačak pokraj puta, pšenicu, raž. Zaljubljena sam u oranice koje nas okružuju i onaj pogled koji vodi ka beskraju i nema mu prepreke. Oranice Vojvodine i seljak koji ih obrađuje, plemenito biće koje poljubivši zrno koje sadi, spušta u zemlju i svoj kod i genetiku. Kako da se ne zaljubim i u nebo koje menja svoju boju i oblake koji plove nad Vojvodinom. Ličanka korenom, Vojvođanka rođenjem i kulturom, kao onaj suncokret koji okreće glavu ka svetlosti, zastanem na auto-putu da uhvatim lepotu i boju njiva Srbije.
