IZABERI KUHINJU

PIŠE: TATJANA POPOVIĆ MARIĆ
NASLOVNA FOTO: NADA STJEPANOVIĆ

Za one koji vole da putuju, otvaraju se prilike da isprobaju razna jela lokalnog stanovništva egzotičnih kuhinja i sve simfonije aroma u kojima se posebno može uživati. Pravi ukus jela potiče od iskusnih ruku koje već godinama pripremaju tradicionalnu hranu. Vođeni mirisima mediterankih jela, pogledajte koje svetske kuhinje prethode najzdravijoj kuhinji na svetu i po čemu su one karakteristične.

#4 JAPANSKA KUHINJA

Japanci imaju najnižu stopu gojaznosti u razvi­jenom svetu, svega 3%, dok SAD pokriva nevero­vatnih 32%. Ovo je ogroman pokazatelj koliko se međusobno njihovi načini ishrane razlikuju.

Glavno obeležje japanske kuhinje predstavlja do­bar balans između niskokaloričnih namirnica koje se poslužuju na jednom tanjiru, ili u malim posuda­ma i tanjirima. Japanci takođe praktikuju kontrolu procesa jedenja, pod nazivom “Hara Hachi Bu”, koja se slobodno prevodi kao «jesti do 80% sitos­ti».

Japanska kuhinja uključuje velike količine pirinča, supe, mešanog povrće. Najpopularnija povrća koja svakodnevno uključuju u ishranu su: cvekla, čičak, šargarepa, patlidžan, boranija, zelena paprika, zelena salata, lotosov koren, luk, crvena paprika, spanać, paradajz, repa, tikvica, šitake pečurke, slatki krompir, kao i alge: kombu, nori i vakame. Osnovni izvor proteina u japanskoj ishrani dolazi iz ribe. Najčešće se odlučuju za masnu ribu poput skuše, lososa i tune.

U prilog tome govori podatak da muškarci i žene u Japanu spadaju u grupu ljudi koji imaju najduži životni vek. U proseku, muškarci žive 79 godina, a žene 86, u poređenju sa 75 i 80 godina koliko je prosečan životni vek Amerikanaca.

#3 VIJETNAMSKA KUHINJA

Vijetnamska kuhinja poznata je po velikoj zas­tupljenosti morskih plodova, ribe, povrća, supa, i pretežno kuvanju na vodi, umesto na ulju. Jela pripremljena na tradicionalan vijetnamski način manje se oslanjaju na prženje i teške sosove, što ih čini niskokaloričnim, ali ipak veoma ukusnim i zasitnim.

Širom Azije, različite kuhinje koriste mnogo zači­na i bilja. Jela pripremljena na vijetnamski način karakteristična su po tome što se kuvaju sa većim komadima bilja ili začina u jelu, tako da kada uz­mete zalogaj doživite potpunu eksploziju aroma. Ova kuhinja poznata je po pirinačanim nudlama i pirinču koji pružaju divnu ravnotežu brojnim začin­ima. Neki od najčešće korišćenih začina su anis, kardamon i bosiljak. Meso se više koristi kao prilog jelima i supama, dok je povrće ključni sastojak većine jela. Iako popularna, masna kratka rebra, kao nacionalno jelo, treba izbegavati ukoliko težite zdravijim alternativama.

# 2 KALIFORNIJA

Kalifornijska kuhinja predstavlja fuziju zdravih jela koji integrišu začine i tehnike kuvanja iz različitih tradicija. Bazu ove kuhinje čini upotreba lokalnih, svežih i sezonskih namirnica koje se jednostavno pripremaju.

Ova kuhinja potekla je od spajanja različitih kultura na zapadnoj obali SAD-a, gde su doseljenici iz Ital­ije i Španije sa sobom doneli mediteranske korene. Italijani su nastavili tradiciju sađenja različitih sor­ti grožđa iz svoje domovine i uveli su hleb, paste, domaća povrća i sosove. Španski misionari odgov­orni su za sadnju i uzgoj maslina, od kojih se dobi­ja maslinovo ulje. Ono je u današnje vreme ključni sastojak u raznim jelima. Upotreba životinjskih masti kao što su puter ili mast je veoma retka.

Da bi kalifornijska kuhinja bila zaista zdrava, važno je da preskočimo velike količine sira, mesa i limiti­ramo unos vina.

#1 MEDITERANANSKA KUHINJA

Ukoliko pitate lekare koja je po njihovom mišljen­ju najzdravija kuhinja na svetu, gotovo svi će se složiti da je to upravo ova kuhinja. Ona uključuje najbolji miks lokalnih sastojaka, ograničene por­cije i kvalitetne namirnice. U mediteranske zemlje ubrajaju se: Španija, Portugal, Gibraltar, Francuska, Monako, Italija, Malta, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Grčka, Turska, Kipar, Sirija, Liban, Izrael, Palestina, Egipat, Libija, Tunis, Alžir i Maroko.

Njihove sličnosti uključuju veliko oslanjanje na hra­nu biljnog porekla, kao što su pasulj, voće, orasi i drugi koštunjavi plodovi, maslinovo ulje, povrće i integralne žitarice, zajedno sa ograničenom ko­ličinom sira, piletine, jaja, ribe i jogurta. Prosečno osoba koja živi na Mediteranu konzumira 9 porcija voća i povrća dnevno, uživa u ribi i piletini nekoliko puta nedeljno i ograničava unos crvenog mesa na samo nekoliko puta mesečno.

Hleb napravljen od različitih žitarica je važan je deo mediteranske ishrane. On se često umače u masli­novo ulje, pa se upotreba putera i margarina svodi na minimum ili se uopšte ne koristi. Orasi su pop­ularni kao brza užina, kao i bademi, indijski orah, pistaći, kikiriki. Morska so nije primaran začin, većse ovaj region oslanja na ukusne začine i bilja.