PIŠE: BRANKO VITAS
FOTO: TATJANA BURA
Kišni dan na planini Fudži. U podnožju svete planine, jedan stražar je stajao na početku stepenica koje su vodile ka vrhu. U jednom trenutku je ugledao starca koji je jedva hodao, kako prilazi. „Zdravo, starče, kuda si krenuo?“, zapita on. „Idem na vrh planine da se pomolim“, odgovori starac. „Ali ti jedva hodaš, kako misliš da ćeš se popeti uz hiljade stepenika?“ „Moje misli su već gore, tako da telu neće biti teško da ih prati“, odgovori starac.
Ova Zen priča nam daje putokaz kako funkcionišu naše telo i naš um. Još su naši preci znali da su telo i um dve neodvojive stvari, i da je za kvalitetan i dug život neophodno njihovo jedinstvo. Naš um je vozač, a telo je vozilo kojim on upravlja, tako da i vozač i vozilo moraju biti u dobrom i ispravnom stanju, ali ljudski um vrlo često nije u kabini svog vozila, zauzet je u budućnosti ili prošlosti, pa vozilo počne da krivuda i da se kvari. Naša sposobnost da lutamo vremenom u našem umu nas razlikuje od ostalih bića, što nam daje sposobnost da maštamo, sećamo se, vizualizujemo stvari i događaje, da stvaramo umetnost i da napredujemo, ali smo zaboravili vrednost sadašnjeg trenutka. Ako nikada nismo u „sada“, teško ćemo postići stvari koje zahtevaju pažnju i koncentraciju, zato i jeste neophodan taj fini balans uma i tela. Informacije iz uma utiču na naše telo, ali se dešava i obrnuto. Ako smo tužni, naše telo će isto biti tužno, pogrbićemo se, pogled će biti usmeren ka dole itd. Ako ispravimo telo i imamo blagi osmeh na licu, naš um će to registrovati i, iako tužan, polako će promeniti raspoloženje. Dakle, mi umom funkcionišemo na tri ravni – prošlost, sadašnjost i budućnost. Telo funkcioniše samo u sadašnjosti.
Za postizanje određenih ciljeva u životu možemo se koristiti vizualizacijom, zamišljanjem određenih situacija koje želimo da postignemo, tako što ćemo zamišljati istu sliku, što češće u svom umu, ulivajući u tu sliku i svoje emocije da bi pokrenuli energije koje vode do ostvarenja cilja. Svi uspešni ljudi su se koristili tom tehnikom, znajući za nju ili ne. Svakoga jutra su se budili sa istom slikom u umu i legali uveče sa njom. To dovodi do toga da svaki molekul vašeg tela počne da radi na tom zadatku. Ali, samo pod uslovom da je zadatak u sadašnjem trenutku. Ne treba imati u umu zadatak „ja bih hteo da uradim to i to“, nego „radim to i to“, jer i univerzum radi na principu „sada“. Isto tako, moramo biti i svesni razlike između maštanja i konkretne vizualizacije. Maštanje ne vodi ka rezultatima, može biti opuštajuće i prijatno, ali samo to. Put do cilja se izvodi u četiri faze, a to su: ideja, planiranje, strast ili želja, materijalizacija. Prvo se rađa ideja, to je faza gde mi dobijamo inspiraciju i to je prva iskra nečega što vodi ka krajnjem rezultatu. Nakon toga, dolazi na red naš um, koji će praviti planove i analizirati mogućnosti. Sledi emotivna faza, moramo da imamo želju ili strast ka nečemu što želimo da uradimo, i na kraju, materijalizacija ili ostvarenje. Ako uložite dovoljno energije u svaki od ova četiri koraka, uspeh je neminovan. Ali da je to tako lako, svi bi bili uspešni. Najveći problem leži u nerealnim željama i stvarima koje donose materijalno, ali nas ne ispunjavaju. Tu je i problem lenjosti i očekivanja da će neko drugi uraditi nešto umesto nas. Svi bi da budu nešto, ali retko ko radi na tome, a bez rada nema ni rezultata.
Takođe, mogućnost našeg uma da bude negde drugde u vremenu dovodi do toga da postanemo slepi za sadašnjost i da ne vidimo jasno našu trenutnu situaciju. A naša sadašnjost nam otkriva našu prošlost i budućnost. Jednostavno rečeno: sve što ste radili u prošlosti ima za posledicu vašu sadašnjost, a sve što radite sada imaće posledicu u budućnosti.
Vizualizacija nam, kao metod meditacije, može dati i neke odgovore o nama. Ovde ću dati primer kako to izgleda. Sedite u udoban položaj, stopala neka budu na zemlji, disanje prirodno. Sledi opis meditacije:
Zamislite jedno drvo, drvo koje vam se najviše dopada, zimzeleno ili listopadno… sada zamislite krajolik u kome se drvo nalazi… Postanite svesni svoje okoline… vetar koji struji kroz krošnju i daje svežinu i pokret… osetite vetar… osetite mirise koje vam nosi… miris sveže zemlje i biljaka… udahnite punim plućima… pesma ptica se čuje oko vas… šum potoka koji žubori nedaleko od vas… dišite polako i duboko… spojite se sa prirodom… Dišite… dobro pogledajte svojim unutrašnjim vidom vaše drvo, sa svih strana… polako krenite prema njemu i naslonite dlanove na njegovo stablo… spojite se sa njim… dopustite da energija skladno teče između vas… Dišite… polako uđite u njega… neka vaša stopala postanu korenje drveta… vaše telo postaje stablo, a vaša glava krošnja… Dišite… neka korenje iz vaših stopala prodre duboko u zemlju… zamislite da kroz koren udišete zelenu energiju Zemlje i osetite kako ulazi u vaše telo, do grudi. Dišite… Dok izdišete, neka ta energija zrači oko vas iz vaših grudi… Dišite… sada udišite svetlost kroz vaše teme, dozvolite da u vašu krošnju uđe energija Sunca i Svemira i osećajte njegove vibracije. Osetite kako vas toplota sunca greje, udahnite sunčevu energiju i, dok izdišete, pustite je da prostruji vašim telom. Udahnite smirenost i mir, a izdahnite sve vaše brige i stresove. Osetite kako pri izdisaju kroz vaše ruke i noge izlazi sve negativno i odlazi u zemlju… dišite… dišite… Udahnite smirenost i mir, a izdahnite sve vaše brige i stresove. Osetite kako pri izdisaju kroz vaše ruke i noge izlazi sve negativno i odlazi u zemlju. Polako izađite iz drveta i zahvalite mu se…
Zapamtite koje ste drvo zamislili i potražite informaciju o njegovim osobinama i svojstvima, te na osnovu tog donesite zaključak na čemu treba da radite za svoju dobrobit.
I ne zaboravite, moć uma je ogromna, koristite je mudro!
