TALENTIMA DO USPEHA

PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: ZORICA AKERMAN

FOTOGRAFIJE: MIODRAG TODOROVIĆ – FVS

ZORICA AKERMAN, PEVAČICA STAROGRAD­SKE MUZIKE, KOJA ČUVA MUZIČKU KULTUR­NU BAŠTINU OD ZABORAVA. NJENA BOJA GLASA I POJAVA DOPRINOSE LEPOTI PESME KOJU IZVODI. SVOJ PRVI SOLISTIČKI KON­CERT IMALA JE U GALERIJI OPŠTINE VRA­ČAR, ČAROBNOG MESECA MAJA, U PUNOJ DVORANI. NA NJENOM REPERTOARU NAŠLE SU SE STAROGRADSKE PESME I ROMANSE, KOJIM JE FINALISTKINJA ŠOUA “NIKAD NIJE KASNO” RAZGALILA I OŽIVELA PUBLIKU. PRA­TIO JU JE ORKESTAR “BOEMI”, DOK JE NA SCENI IMALA I MUZIČKU PODRŠKU KOLEGA IZ TAKMIČENJA VETERANA, VLADIMIRA STO­JANOVIĆA I DEJANA JEKNIĆA.

SKROMNA, LEPA, TALENTOVANA ZORICA AKERMAN BOJI SVOJ ŽIVOT ŠIREĆI LEPOTU, DOBAR GLAS I POTVRĐUJUĆI PRAVILO DA SAMO HRABRI ŽIVE SVOJ POTENCIJAL.

KAKVE SU IMPRESIJE POSLE PRVOG SOLISTIČKOG KONCERTA PRED PUNOM SALOM OPŠTINE VRAČAR?

Koncert u galeriji Opštine Vračar je bio 8. maja 2019. godine. Još uvek su moje impresije toliko velike da iznova proživljavam svaki trenutak. A bilo ih je toliko lepih. Jedno divno poznanstvo je rezultiralo pozivom, organizacija savršena od početka do kraja. Moje iznenađenje kada sam videla da će sala biti mala za sve ljude koji su došli da sa mnom podele tu magiju starogradske muzike, njihovih osmeha, poznatih i nepoznatih lica… Zajednička je bila ta ljubav prema starim dobrim vremenima, kada su naša prestonica i Skadarlija bile sinonim dobre i kvalitetne pesme.

ŽIVITE SVOJ TALENAT, PEVATE IZ DUŠE I SRCA – KO JE OTKRIO U VAMA DAR ZA PEVANJEM?

Živim oba svoja talenta, umetnički vez i pesmu, s tim što je vez prisutan u mom životu već 40 godina, a pesma nešto manje, tačnije 27 godina. Taj dar je zrio u mom biću do trenutka kada je morao „doći“ na svoje. Prepoznavala sam ga od najranijeg detinjstva, ali nisam imala priliku da ga pokažem na adekvatan način. U 25. godini sam, odlaskom u Školu lepog pevanja Dubravke Nešović, dobila adekvatnu podršku i od tada je muzika sastavni deo mog života. Ali nikada nije bila presudna i najvažnija u smislu profesional­nog bavljenja. Sve je ostalo u granicama poro­dičnih okupljanja ili povremenih nastupa da bi se upotpunio kućni budžet.

PORODICA VAM JE VELIKA PODRŠKA. KAKO SE OSEĆA USPEŠNA ŽENA KOJA ŽIVI SVOJ SAN DANAS, NA BRDOVITOM BALKANU, U 21. VEKU?

Porodica je uvek prestavljala moj prioritet. Sve odluke koje smo kao bračni partneri donosili bili su i usmereni ka poboljšanju života, stvaranju dobara koje će nam omogućiti dostojanstveni život. Do 38. godine sam se profesionalno bavila svojim zanimanjem poslovnog sekretara, ali sam uporedo vezla i taj talenat usavršavala na sve za­htevnijim formama. U svojoj 53. godini mogu reći da živim svoj san, ali da je ovo vreme upravo ono koje je čekalo da se mnoge stvari u životu slože.

SA 38. GODINA STE OSTALI BEZ POSLA, BIO JE TO VELIKI PROFESIONALNI UDARAC ZA VAS. DA LI IZ OVE PERSPEKTIVE MISLITE DA JE DOBRO ŠTO SE SVE TAKO DESILO, JER STE SE U TIM NAJTEŽIM MOMENTIMA OKRENULI SEBI I PRONAŠLI SVOJE TALENTE?

Gubitak posla u 38. godini je za mene bio najtra­umatičnije iskustvo, jer sam od svoje 19. godine bila finansijski zbrinuta, sigurna u sebe i svoj rad. Dugo mi je trebalo da se izborim sa velikom tu­gom, ali i sa operacijom koja je nakon toga usle­dila. Već dva puta sam operisala tumor dojke, a s obzirom na to da sam neposredno pre toga bila na pregledu gde je sve bilo u redu, sasvim je oči­gledno da je stres taj problem i napravio. Iz ove perspektive mogu da kažem da je iz svega toga lošeg proizašlo i nesto dobro. Kao prvo, ostala sam kod kuće i apsolutno svoje vreme posvetila podizanju i vaspitavanju dece, a uz njihovo odra­stanje mogla sam da stvaram svoja umetnička dela.

KAKO PREŽIVETI PAD, A KAKO USPEH?

Sa ovoliko životnog iskustva mogu reći da je svaka odluka koju donesemo u datom trenutku ona prava, jer je nastala iz dubokog promišljanja i iskustva koje nas je potaknulo da izaberemo najbolje rešenje. I pad i uspeh se mogu savladati na isti način. Pad nisam shvatila kao kraj živo­ta, već samo kao lekciju koja me je uvela u novo životno poglavlje, ali isto tako i uspeh koji sada doživljavam kao neko ko predstavlja svoj dar u pevanju. Ništa me nije promenilo, jer i dalje živim isto onako kako sam živela i ranije. S tim što je sada moj osećaj sreće daleko veći, jer su moje odluke bile ispravne.

VAŠA LJUBAV JE I VEZ KAO VELIKA STRAST. KOLIKO STE DO SADA RADOVA IZVEZLI I KOJA JE TEMATIKA NA VEZENIM SLIKAMA?

Umetnički vez me je izvukao iz tuge i ta inspiraci­ja da radim sve zahtevnije slike je pomerila i gra­nice mojih želja kada je tematika u pitanju. Jed­nostavni motivi su zamenjeni složenijim i zah­tevnijim slikama. Jedno vreme su to bili kostimi kroz razne društvene epohe i razdoblja, zatim slike posuđa, ormarića, nešto što se savršeno uklapa u opremanju kuhinja, a u poslednje vreme to su mitološka bića, vile, vilenjaci… jednom reč­ju, likovi iz mašte. Ne znam tačan broj, za ovih 40 godina ih je bilo puno, ali u poslednje četiri godi­ne uradila sam stotinak različitih formata.

VAŠ SUPRUG JE VAŠA VELIKA PODRŠKA. KOLIKO MUŠKO RAME ZNAČI ZA JEDNU ŽENU?

U svojim nastupima tokom takmičenja serijala „Nikad nije kasno“, moj suprug je uvek zauzimao posebno mesto, iako nije prisustvovao snimanji­ma. To je bila njegova želja koju i dalje poštujem, jer nije čovek koji uživa u medijskom prostoru. Činjenica da smo se upravo i upoznali u Školi le­pog pevanja, i da me je on naučio svim pesma­ma koje pevam, dovoljno govori kolika je njego­va podrška. Svaki segment zajedničkog života je apsolutno pokriven njegovim radom i veliki je oslonac i meni i deci. Veštinu obavljanja mnogih poslova je usavršio u radu sa mojim ocem, tako da su obojica bili ponosni na zajedničko vreme koje je i donelo radost stvaranja novih životnih poglavlja. To „muško rame“ je bilo i ostalo moja večna oaza sreće.

TEMA JUNSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „OD LJUBAVI SVE RASTE“. NA ŠTA JE USMERENA VAŠA LJUBAV?

„Od ljubavi sve raste“ je savršen naziv za napre­dak u svakom smislu. Konkretno, u mom slučaju, to jeste progresivan rast porodice, koja je u svom razvoju prošla faze od imati i nemati, pa sve to više puta. Životne neprilike nas i uvode u stanje kada jedino sjedinjeni ljubavlju dobijemo nad­ljudsku snagu da se sa njima izborimo i posta­nemo zreliji i spremniji za nove izazove. Obično se kaže da ljubav izađe na vrata kada problemi uđu kroz prozor. U mojoj kući je živela i živi lju­bav koja svakim danom dobija na intenzitetu i ne postoji način da nestane. Ona se gaji i hrani sva­koga dana. I ovaj koncert je obojio magijom ono što smo zajedno stvarali 28 godina, moj glas koji dušom peva, pa čak i kada pogrešim tekst kada ugledam njegovo milo lice na vratima.