MODOM DO SVOJE MISIJE

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

NAKON LETNJE PAUZE I ZASLUŽENOG OD­MORA, SPREMAJUĆI SEPTEMBARSKI BROJ RYL MAGAZINA, POZVALA SAM TRI SNAŽNE ŽENE, MODNE DIZAJNERKE, NA DORUČAK U RADISSON COLLECTION. HOTEL KOJI ODI­ŠE ELEGANCIJOM, MINIMALIZMOM, LUK­SUZOM. SVAKI PUT, MOJI GOSTI SE ODUŠE­VE IZGLEDOM, USLUGOM I LEPOTOM OVOG SVETSKOG HOTELA.

Ana Tokin se davne 1994. godine vratila iz Pariza sa diplomom završenog fakulteta. Studirala je menadžment na IFAM-u (Institut Franco-Améri­cain de Management), smer advertajzing. Imala je mnogo sreće što je odmah po dolasku u ze­mlju našla posao u struci. Rad u marketinškim agencijama je divno mesto za mlade ljude, kre­ativan je i dinamičan, puno se putuje, upoznaje se šarolik, zanimljiv svet i svašta može da se nauči. Ali kako se čovek menja kroz život, tako mu se menjaju i interesovanja, pa je nakon 20 godina rada u istoj branši Ana rešila da proba nešto drugačije. I eto je danas u modi.

Sanja Cvetičanin je arhitekta po obrazovanju. Završila je Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, a potom master na polimoda Fas­hion Institute u Firenci. Kako se putevi sudbi­ne lako poigraju sa nama. Želeći da još godinu dana ostane u Firenci nakon učenja italijanskog jezika na univerzitetu za strance u Peruđi, svoju naklonost i ljubav ka modi usmerava baš u re­nesansnoj Firenci. Prvo radno mesto joj je bilo u „Legendu“, a danas radi u „Jungle Baby“ proi­zvodnji odeće za decu kao glavni dizajner.

Ljiljana Miličić je nakon završene srednje škole za konfekcionara studirala za dizajnera tekstila i odeće na Visokoj tekstilnoj strukovnoj školi za dizajn, tehnologiju i menadžment u Beogradu. U istoj školi nastavila je specijalističke strukov­ne studije za modnog menadžera. Posle kraće pauze, na Univerzitetu Metropolitan završila je i studije za modnog dizajnera.

ŠTA JE BIO OSNOVNI MOTIV DA SE BAVITE MODNIM DIZAJNOM?

Ana: Kada sam dala otkaz u poslednjoj agenciji u kojoj sam radila, nisam imala pojma šta je moj sledeći korak. Samo sam znala da ne mogu više da ostanem u poslu koji mi ne raduje dušu. Po­što nikako nisam mogla da smislim čime želim da se bavim, rešila sam da prestanem da lupam glavu i da je vreme za putovanje. Meni često pa­daju razne ideje na pamet kada promenim sre­dinu i doživim neko novo iskustvo. Otišla sam u Barselonu, gde je sve šareno, gde se sangrija ispija u velikim količinama i u kojem god prav­cu da pogledaš vidiš samo lepotu. Nisam mogla pametniju stvar da uradim za sebe u tom trenut­ku. I dok sam šetala gradom, tokom nekog beza­zlenog šopinga, zalepila sam se za jednu Chloé haljinu koju nisam mogla da priuštim, ali mi je zato sinulo: Znam šta ću da radim! Praviću halji­ne koje će žene da obožavaju!

Tako je sve počelo.

Sanja: Modnim dizajnom sam počela da se ba­vim otkad znam za sebe. Prvo kreirajući za lutke, crtajući tri različito obučene devojčice, koje su osobe iz mog okruženja morale da rangiraju da bi se izabrala pobednica, a potom i za obucite Cicu. Velika opsesija u detinjstvu mi je bila i kako nabaviti odeću za Barbike. To je bila obaveza svih koji putuju u inostranstvo, s obzirom na to da je 80-ih kod nas nije bilo u prodaji. Kroz formalno školovanje sam tu ideju racionalizovala izborom arhitekture za studiranje. Međutim, prateći svoje srce i odlaskom u Italiju moja nesuđena karijera arhitekte zamenjena je modnim dizajnom.

Ljiljana: To je bilo još u srednjoj školi. Kreativan i dinamičan proces stvaranja odeće od skice do gotovog proizvoda u meni je probudio želju za daljim istraživanjem i stvaranjem.

ŠTA VAS INSPIRIŠE TOKOM STVARANJA? GDE PRONALA­ZITE IDEJE?

Ana: Meni su žene glavna inspiracija, to su uglav­nom moje drugarice. A imam ih baš puno i sve su različite. Pravim romantične haljine koje bude ženstvenu stranu kod žene, jer verujem da svaka žena ima nežnu stranu, samo što nisu sve u kon­taktu sa njom. Život ume da bude nekad napo­ran i težak, a ako žena ide kroz njega sama, onda mora da se bori. Tada uglavnom ženstvenost od­lazi u neki ćošak ili skrivenu fioku, gde spava dok je nešto ne probudi. Volim da verujem da moje haljine umeju da probude uspavanu ženstvenost.

Sanja: Ideje nalazim svuda oko sebe prateći duh vremena. Moda je za mene skup uticaja umet­nosti, tehnologije i psihologije. Svaki dan je novi izazov, nova šansa da se napravi kreacija, svaki dan je drugačiji za stvaranje i to je za mene, pre svega, zabavna igra sa bezgraničnim mogućno­stima. Uživam gledajući i tuđe kreacije i praveći svoje, kombinujući boje, materijale, printove, apli­kacije i šaljući poruke svetu. Ja živim, stvaram, gledam i nosim modu 24/7.

Ljiljana: Inspiraciju uglavnom pronalazim u sop­stvenom radu. Veoma me privlače detalji, njiho­vom upotrebom dolazim do raznih ideja. Detalji se mogu videti na svim mojim odevnim koma­dima, u vidu modularnog, estetskog i/ili funkcio­nalnog karaktera.

KO JE VAŠA CILJNA GRUPA I U ŠTA OBLAČITE SVOJE JU­NAKE/JUNAKINJE?

Ana: Žene svih uzrasta i oblika. Moje haljine su uglavnom one size. One slave žensko telo, bez obzira na nesavršenosti. Krojevi su takvi da u njima sve izgledamo lepo, seksi i renesansno. A kada se žena oseća raskošno u haljini, onda ra­skošno i zrači.

Sanja: Budući da sam trenutno zaposlena kao modni dizajner dečje odeće, moja ciljna grupa su bebe i deca do 8 godina. Kreirajući za njih, raz­mišljam o radoznaloj, nesputanoj, aktivnoj deci, koja vreme provode napolju i uživaju igrajući se i istražujući svet. Za mene su deca mali ljudi i ne sviđa mi se kad im stavljaju repove, uši i oblače ih kao za cirkus. Volim decu u dobro skrojenog odeći sa lepo složenim bojama u trendu. Pravi sam italijanski đak.

Ljiljana: Modeli su namenjeni današnjem aktiv­nom muškarcu koji živi savremenim načinom života. Modularni krojevi i nove savremene tka­nine prilagođene su tako da zadovolje dnevne aktivnosti modernog muškarca. Cilj odeće je da svojim estetskim izgledom i kvalitetom zadovo­lji krajnjeg korisnika, koji će se u odeći osećati udobno i kroz koju će moći da izrazi svoju indi­vidualnost.

DA LI JE DANAS TEŠKO ILI LAKO BITI AUTENTIČAN, ORI­GINALAN?

Ana: Ne znam, ali znam samo da ja drugačije ne želim. Mislim da je autentičnost jedina stvar koja vam obezbeđuje da trajete, šta god radili. Može neko da kopira i bude uspešan u tome, ali je to kratkog daha. Ili može neko vredno da radi nešto, ali ako ne unosi deo svog ličnog u kreaciju, on će biti samo još jedan u nizu. Ni dobar, ni loš – prosečan. Ja sam odabrala put koji nije brz, ali se nadam da neće biti ni kratak. Važno mi je da sam iskrena u tome što radim i kada pogledam štender sa svojim haljinama da vidim sebe. Do­kle god bude tako, mirno ću da spavam.

Sanja: Autentičnost i originalnost je neminovna, pošto je broj kombinacija neograničan. U modi, za razliku od arhitekture, produkcija je enormna, tako da se originalne ideje šire velikom brzinom stvarajući trend. Kao modni dizajner, prateći te trendove, postajem deo velike igre i stvarajući obeležavam jedno vreme, što i definiše modu kao takvu.

Ljiljana: Smatram da u današnjem vremenu, vre­menu interneta i velikog broja društvenih mreža, ima puno kopija. Zahvaljujući „moru“ informaci­ja, reklo bi se da je danas najteže misliti svojom glavom. Većina se vodi uzorima, ali ako isplivate nije teško biti autentičan i originalan. Bitno je po­sedovati u sebi kreativnost i slobodu, prepoznati je i na pravi način iskoristiti. Takve osobe ne pod­ležu masi, to su posebne i lako uočljive individue.

KOJE MATERIJALE NAJVIŠE KORISTITE U RADU?

Ana: Koristim isključivo prirodne materijale. Vi­skozu, svilu, lan… Volela bih da imamo veći izbor materijala ovde, jer volim uzorke, ali nažalost zanimljivi dezeni su uglavnom na sintetici, a ja bežim od nje. Tako da je moj koncept da se držim prirodnih materijala, ali zato eksperimentišem sa bojama.

Sanja: Gardaroba za decu mora da je komotna, mekana i od prirodnih materijala, naročito za odevne predmete koji su bliže koži. Osim toga, treba da ih ne steže, ne grebe i da im pruži neop­hodan komfor i zaštitu od atmosferskih uticaja. Koristimo i materijale koji štite od vlage i čuvaju toplotu i samim tim su sintetički. Spoj svih tih tkanina daje detetu osećaj ušuškanosti i sigur­nosti, što je presudno za zdrav razvoj, ali i za lep izgled.

Ljiljana: Koristim sve vrste materijala. Zahvalju­jući sve naprednijem razvoju tekstilne tehnologi­je danas imamo veštačka vlakna koja imaju svoj­stva slična prirodnim.

DA LI STE ROBINJE MODE?

Ana: Ne, nimalo. Meni je mnogo važniji stil od mode. Način kako će nešto da se iznese ili sa čim će da se iskombinuje. Volim mekane forme i puno detalja. Posmatram trendove, ali ih ne pra­tim slepo. Više pratim intuiciju i neki svoj, sad već izgrađen stil. Pravim haljine koje bih ja nosila i pokazalo se da nisam jedina.

Sanja: U svetu mode postoji robne marke koje izuzetno cenim sa umetničkog i kvalitativnog as­pekta, tako da mi je čast nositi neku njihovu kre­aciju i osetiti tu energiju. Ukoliko se to smatra biti robinja mode, mogu slobodno reći da bih rado da me zarobe neke velike modne kuće.

Ljiljana: Ne, u svom ormaru imam svašta, u zavi­snosti od raspoloženja i situacije nosim ono što mi se sviđa i u čemu se dobro osećam.

GDE BUDUĆI KUPCI MOGU DA VAS POTRAŽE?

Ana: www.anatokin.com

Facebook: Fashion Blend by Ana Tokin

Instagram: anatokin.design

Sanja: Kupci mogu našu dečju odeću da potraže u Jungle Baby radnjama u tržnim centrima Ada mall u Beogradu i Promenada u Novom Sadu, u online prodavnici Jungle Baby, kao i na drugim prodajnim mestima širom Srbije i regiona.

Ljiljana: Trenutno na Instagramu: adam_ada­movljiljana i FB stranici: Adam Adamov Ljiljana.

DA LI U SVOM RADU VIŠE PRATITE INTUICIJU ILI PRIME­NJUJETE TEHNIČKO ZNANJE KOJE IMATE?

Ana: Nisam školovani dizajner, niti sam u ovom poslu dugo. Ali sam oduvek imala interesovanje ka estetici i stilu. Znate kako to ide, smislim ne­što, pustim malo da odstoji, onda nacrtam, pa malo gledam u taj crtež, pa potražim materijal i onda napravim uzorak. Obučem tu haljinu, sta­nem ispred ogledala i ako izgubim dah na trenu­tak znači da je to – to.

Sanja: Moda kao primenjena umetnost je kom­binacija kreativnosti i tehnologije i jednostavno je nemoguće ne razmišljati o tehničkom aspektu svake kreacije, bilo da je u pitanju šivenje, izrada veza ili štampe. Treba biti upućen u mogućnosti i nove tehnologije da bi bio na visini zadatka i da bi uopšte mogao ući u igru sa drugim svetskim proizvođačima odeće. Međutim, ono što kupac prvo oseti je upravo taj umetnički aspekt, koji tre­ba da je jak i da privuče. Tako da mogu da kažem da mi je na prvom mestu umetnost, tj. intuicija, a tehničko znanje se podrazumeva.

Ljiljana: Oba, u mom slučaju jedno bez drugog ne ide.

TEMA SEPTEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „EX-CHANGE“. MODA JE UPRAVO PODLOŽ­NA PROMENAMA. ŠTA NAS OČEKUJE U NOVIM MOD­NIM SEZONAMA?

Ana: Ne znam šta nas očekuje na svetskoj mod­noj sceni, ali znam da će moja zimska kolekcija da bude gangsterski šik. Ponovo haljine, ovaj put seksi. Jedva ih čekam!

Sanja: Svaka nova sezona neminovno nosi pro­mene. Moda je brza, savremena i nepredvidiva. Upravo je to ono što što pokreće adrenalin kod mene kao modnog dizajnera, jer sve može da bude, ali ne mora da znači. U igri je gomila stvari i uticaja, a šta će postati globalni trend za sve je nepoznanica. Pre svega se igram istražujući i osećam satisfakciju kad otkrijem da je neka ve­lika firma u novoj sezoni koristila motive, boje i štampe kao i ja. Znači da sam uhvatila duh vre­mena i postala deo globalnog razmišljanja.

Ljiljana: Ovaj put zimsku sezonu prepuštam dru­gima, iako zimsku odeću najviše volim da dizaj­niram. Nakon povratka sa trudničkog, u planu mi je da svoje kupce iznenadim bojama.

GDE SEBE VIDITE ZA PET GODINA?

Ana: U Rimu. Živim u rustičnoj predratnoj vili i pravim haljine koje obožavaju Italijanke. U slo­bodno vreme, pišem knjige, putujem i kuvam za one koje volim.

Već sam počela da mantram.

Sanja: Za pet godina sebe vidim, kao i do sada, kako kreiram svaki dan i osećam uzbuđenje na početku svake nove sezone i svakog „čistog pa­pira“. Strast prema modi ne prestaje i to je ono što me vodi u svako novo jutro i što je presudno za moj srećan život.

Ljiljana: Svoje znanje sam počela pre nekih osam godina da prenosim na druge. Uživam u tome, zaista volim i taj deo svog posla, pa tako sebe za pet godina zamišljam i dalje u svom studiju sa skicama, materijalima i učenicima.