METAMORPHOSIS – METAMORFOZA

PIŠE: ANIMA MUNDI

Mia je junakinja sopstvene životne priče. Anima je stvorena iz duše. Svaka sličnost sa stvarnim junakinjama slučajna je. Jedno je sigurno – i jedna i druga vole život, lepotu i ljude. Njihovo najveće bogatstvo jeste otvoren um, široki pogled i iskrena duša,, i sve ono što stane u zenicu oka.

Jedna je pravnica, a druga umetnica. Jedna nosi formu, a druga sadržaj. Koja li je snažnija da se ukrsti sa izazovima života?

Mia: sportski građena, emotivna, a distancirana i nepristupačna.

Anima: elegantna, otvorena, direktna, energična, iskrena, poletna.

Koja junakinja će koju u ovoj životnoj igri preobraziti, transformisati? Koja od njih dve će doživeti najdublju metamorfozu. Da li preobražaj – raj ili pakao? Ko bi to znao?

Ovoga leta, Mia i Anima zadesile su se u manastiru Svetog Nekatrija na ostrvu Egina za vreme službe na crkveni dan preobraženja, po Julijanskom kalendaru. Tokom službe, monah je par puta snažno ponovio „METAMORPHOSIS, METAMORPHOSIS“. Reči su snažno odjekivale u njima. Anima je osetila da je tema za sve nas

METAMOFOZA – METAMORPHOSIS

Anima: Radosti moja, leto za tebe je proteklo u konstantom kretanju. Obišla si gradove po regionu, otišla si do tvojih ljubavi, Rima i Firence. Kako je bilo u gradovima koji istoriju žive? Šta ima novo u Firenci i Rimu?

Mia: Šta ima stvarno novo? I Firenca je ista, i Rim je već vekovima isti, ali nisam ja. Sa svakim povratkom sam drugačija, svakim dolaskom ja doživljavam snažnu metarmofozu, promenu duboko unutar sebe. Šta ima novo? Pa, ja sam drugačija. Došla sam do nekih uvida koje sam ranije naslućivala, a sada su mi se i potvrdili. Volim Italiju, je jer se duša oseća kao kod kuće. Sva lepota koju sam pokupila i koju sam sažela duboko u sebi je apsorbovana zahvaljujući Firenci. Ona nosi tu duboku, oštru i svedenu lepotu koja sada vlada mojim viđenjem lepog. Na trgu Piazza della Signoria oteo se uzdah kada sam videla dela Jana Fabrea „Tražeći utopiju“ i „Čovek koji meri oblake“. Postavljena su u srcu renesanse, a dela pripadaju savremenoj umetnosti. Nešto lepše ja videla nisam. Taj miks vekova i stilova mi je proširio horizonte miljama daleko.

Šta ima novo? Dubrovnik, Kotor, Porto Montenegro, Zagreb, Rovinj, Višegrad, Andrićgrad, Sarajevo, Mokra Gora, obogatili su moju kulturološku sliku regiona. Mi smo generacija ratova od 1991. godine, sukoba koji su godinam bili prisutni, i poželela sam da sve vidim svojim očima i da stopala zavibriraju na tlu kojem hode. Šta ima novo? Nova slika u meni regiona koji ključa blistavom energijom, koju sam utkala u sebe i snažno prigrlila.

Mia: Šta ima novo, draga Anima, kod tebe?

Anima Mundi: PREOBRAŽENA JA U TEBI!