DIJAGNOZA: PREDUZETNIK

PIŠE: ŽELJKO CRNJAKOVIĆ, OSNIVAČ AGENCIJE ZA DIGITALNI SADRŽAJ SOLUTIUM I KOORDINATOR INFOSTUDHUB-A I STARTIT CENTRA SUBOTICA

“POGLEDAJTE ŠTA SE TRAŽI, UKRSTITE TO SA ONIM ŠTO VOLITE I ONDA SE USAVRŠITE U TOME”

Čvrsto verujem u to da se ljudi menjaju vremenom i da “urastaju” u svoje životne uloge. Nisam psiholog, ali sa 37 godina mogu da sagledam šta sam do sada prošao i često se iznenadim gde sam i na koji način stigao do momenta gde se trenutno nalazim.

Kao dete, sećam se da nisam voleo ići u školu, bila je to obaveza, a učenje nije bilo nešto što sam radio sa užitkom. Sećam se i koliko sam bio nesiguran. Upisao sam gimnaziju, jer se sa njom moglo ići bilo gde, a ja nisam znao gde ću da idem.

UTABANIM PUTEM SVOJIH RODITELJA?

Medicina je bila logičan izbor. Porodična, ne… familijarna tradicija mi je veoma jasno stvorila sliku šta znači biti lekar. No, nažalost, nije mi stvorila sliku šta znači studirati medicinu. Ispostavilo se da je upis medicine bio samo kratka, ne baš i strastvena avantura, nakon koje je sledio sledeći novi početak. Informatika. Tada mi se činilo, a to i danas mislim, da nikad nije kasno i sve se može. Tu sam otkrio neverovatnu stvar o sebi: učeći o stvarima koje me uopšte nisu zanimale (matematika, fizika…), to su bile one koje su mi išle od ruke. Tačnije, nisu mi one išle od ruke, jer ih i dan-danas ne volim, ali bile su zasnovane na logici, a ne pukom štrebanju štiva napamet. Meni se taj pristup jako dopao.

CRNA RUPA NAKON FAKSA

No, ništa vas ne pripremi na život posle studiranja. Vi realno ne znate ništa. Jedan od profesora je to dobro sročio, nakon sagledavanja semestralnog programa, koji je sadržao 5 različitih programskih jezika u jednom semestru – “Pa, i nije fakultet stvoren da vas nauči baš sve. Mi smo tu da vam damo osnovu i da vam pokažemo šta sve postoji, koje su to mogućnosti. A na vama je da se usavršite u polju koje vas zanima.”

Ja bih to nadogradio i izmenio u “pogledajte šta se traži, ukrstite to sa onim što volite i onda se usavršite u tome”.

Pokušaj i pogreška: Kako sam otkrio nove stvari o sebi

Ipak, i dalje se nisam pronalazio. Prvi posao koji sam dobio nije zapravo bio vezan ni za medicinu, ni za informatiku. Postao sam predavač engleskog jezika. Na tom poslu sam naučio da znam da pričam s ljudima. Da me nije strah i da više nisam onaj povučeni klinac koji je umislio da je usamljen, ili ko zna šta još, što prolazi tinejdžerima kroz glavu. Shvatio sam da mogu da držim pažnju ljudi i da budem interesantan govornik i predavač.

Bilo je tu još poslova i pozicija, najviše u marketingu i PR-u, gde sam video da uživam u organizaciji poslovanja i komunikaciji sa ljudima. Zatim rad u banci, gde sam shvatio šta stvarno znači raditi sa ljudima, biti na usluzi, ali i videti kakvi sve ljudi mogu biti, pokrivajući celu paletu ljudske prirode.

FOTO: PIXABAY.COM

TRNOVIT PUT DO MOG POSLOVANJA NA INTERNETU

Kako ljudima uvek treba više od onoga što trenutno imaju, a ja se tu nisam razlikovao tada, počeo sam da istražujem dodatne vidove zarade i poslovanja, što me dovelo do poslovanja putem interneta i popularnog freelance-a. Međutim, tada sam mislio da freelance nije za mene, jer nisam bio programer, dizajner ili bilo šta od “usko-stručnih IT zanata”, koji su mogli zarađivati na netu. No, uz malo istraživanja i pomoći, saznao da tu postoji još nešto osim usko specijalizovanih struka i video čitav svet opcija za sve moguće “zanate”. Tako sam počeo da pišem tekstove na engleskom jeziku za vrlo male pare, nakon odrađenog dnevnog posla i uspavljivanja deteta.

«URASTANJE» U ULOGU PREDUZETNIKA

Četiri meseca rada na bednim poslovima i krvavo zarađenom crkavicom, pored redovnog posla, rezultiralo je time da su ponude bile sve bolje i bolje. Kada sam, kroz ta četiri meseca, “urastao” u ulogu freelancera, ukazala se prilika za životni preokret. Moram priznati, trebalo mi je malo vremena da se usudim, da prevaziđem sve sumnje koje sam imao, i bukvalno zakoračim u “ponor”, spaljujući sve mostove iza sebe. Gotovo tri meseca odlučivao sam šta da uradim, da li da ostavim siguran posao i bacim sve na kocku. O, da, onda sam još sve to morao i objasniti ženi, svojim roditeljima i rodbini.

To je bilo pre 5 godina.

Uz malo sreće i puno rada, našao sam stalnog klijenta. Plata je bila solidna, moglo se od nje živeti. Kroz taj posao, krenuo sam da ravijam druge veštine: projekt menadžment, organizovanje posla, logistika, prodaja, ljudski resursi, marketing… Završio sam na tome da vodim celu firmu, naučim kako razgovarati sa velikim inostranim klijentima kao što su Microsoft i Pepsi, ugovarati poslove od više desetina hiljada dolara. Sve to sedeći u Subotici.

Istovremeno, radio sam i na sebi. Počeo sam da ulažem u dodatnu edukaciju i odlazim na konferencije. Jako me je motivisala otvorenost ljudi u IT zajednici i mentaliteta ljudi koji su bili uspešni u tom smislu.

PREDUZETNIK DE FACTO I DE JURE

Šta je početak preduzetništva? Da li je to početak mog rada kao freelancer, ili je to momenat u kojem sam osnovao firmu? Smatram da su i freelanceri preduzetnici, jer moraju da razmišljaju o svim aspektima preduzetnika. Kada sam pre pet godina zakoračio u taj svet, nisam imao jasnu sliku da ću biti preduzetnik. Ali sve odluke koje sam donosio, povećavale su moje samopouzdanje, i postavljale lične izazove – šta sve mogu da napravim i koliko mogu da napredujem.

Tanka je linija između mazohizma i preduzetništva. Ipak, nijednom nisam zažalio. Najviše sam ponosan sam došao do toga da imam svoju preduzetničku firmu za digitalne usluge i da je razvijam uz podršku fantastičnih ljudi oko sebe.

FOTO: PIXABAY.COM

PREDUZETNIŠTVO JE NAČIN ŽIVOTA

Morate biti posebno “ludi” da bi se zvali preduzetnikom. Jer ko bi, normalan, hteo sebi da stvori obavezu, ne samo rada na aktuelnom projektu, već i razmišljanja o sledećem projektu, samo-promociji, finansijama, marketingu, unapređivanju poslovne sheme, konstantnoj edukaciji i usavršavanju, prodaji, razvijanju zaposlenih… i još bezbroj stvari. Biti preduzetnik nije posao. To je način života i to je nešto što nosite sa sobom ujutro na radno mesto, kući nakon toga, prožimate kroz porodicu i živite svoj posao. To možete da radite samo ako volite ono što radite.

Takođe, biti preduzetnik znači i imati dovoljno posvećenosti, ambicije i prodornosti da izgurate svoje ideje, branite svoj posao i integritet, budete dovoljno glasni da vas primete svi, ali i da imate poštovanja prema saradnicima i klijentima. Da znate kako da komunicirate, ali pre svega i da slušate – jer samo tako ćete imati dugoročnog uspeha i stvarati uslove u kojima ćete uvek moći uspeti. Ne smatram se više preduzetnikom početnikom.

Vidim sebe kao preduzetnika sa dugogodišnjim iskustvom, jer su mnogi usponi i padovi su prešli preko mene. Svaki neuspeh je bio lekcija. Sad znam, bilo šta da se desi, imam još 16 ideja koje mogu da probam.

Ja sam konačno sebi uspeo da uspostavim hroničnu dijagnozu – ja sam preduzetnik.