PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: JOVANKA VIŠEKRUNA JANKOVIĆ, JELENA SIMUNOVIĆ I SAVKA MIĆIĆ
One su tako slične a toliko različite. Organizovala sam doručak u Radisson Collection hotelu koji je naš domaćin. Ljubazno osoblje, odlična usluga, predivan lobi i sve ono što ide uz sjajno gostoprimstvo je uvek moj izbor.
Gošće su bile tačne, nisu se poznavale odranije i u tome je bila i čar trenutka. Da vam ih predstavim.
JOVANKA VIŠEKRUNA JANKOVIĆ, PIJANISTKINJA IZ BEOGRADA, OSNIVAČ I UMETNIČKI DIREKTOR ARTLINKA I ARTLINK FESTIVALA, ČLAN BORDA EVROPSKE ASOCIJACIJE FESTIVALA, ŠKOLOVALA SE U BEOGRADU, GDE JE ZAVRŠILA DIPLOMSKE I MAGISTARSKE STUDIJE KLAVIRA NA FAKULTETU MUZIČKE UMETNOSTI. POSTDIPLOMSKI PROGRAM ZAVRŠILA JE I NA MUZIČKOJ AKADAMIJI FERENC LIST U BUDIMPEŠTI, KOD PROFESORA LASLA BORONJIJA (LASZLO BARANAYAY). TOKOM STUDIJA, OSVAJALA JE NAGRADE NA NACIONALNIM I INTERNACIONALNIM PIJANISTIČKIM TAKMIČENJIMA, MEĐU KOJIMA I DRUGU NAGRADU NA TAKMIČENJU FRÉDÉRIC CHOPIN ZA MLADE MUZIČARE U RIMU. ŽIVI I RADI U BEOGRADU.
JELENA SIMUNOVIĆ, PRAKTIKANT DREVNOG DUHOVNOG ZNANJA „UČENJA VATRE“, VLASNIK HOLISTIČKOG UDRUŽENJA „DELFIELENA“, NUMEROLOG I FITOTERAPEUT. ŽIVI I RADI U BEOGRADU.
SAVKA MIĆIĆ, ROĐENA BEOGRAĐANKA, ŽIVI I RADI U NJUJORKU I BEOGRADU. NJENA STRAST JE PROFESIONALNA ORGANIZACIJA DOMA PO KONMARI METODI. MAJKA JE ČETVORO DECE, NJEN SUPRUG JE SVEŠTENO LICE U NJUJORKU, A MODERNA POPADIJA 21. VEKA POSVETILA SE PRIVATNO I PROFESIONALNO DOMU, JER ČETIRI ZIDA NISU OBIČNE VERTIKALE, TO JE NAŠ DUHOVNI, UNUTRAŠNJI SVET. ČETIRI ZIDA SE VOLE I PAZE.
Da li živite svoju misiju i kada ste je otkrile?
Jovanka: O odgovoru na to pitanje razmišljam od kada sam bila dete i mislim da se, kako život odmiče, polako slaže mozaik misije mog života. Svakoga dana je još uvek otkrivam i trudim se da idem u susret tome, osluškujući sebe. Život je podeljen na periode i svaki ima svoju misiju i svoj cilj. Kada ispunimo ciljeve koje smo sebi zadali i shvatimo da još uvek nismo ispunjeni i zadovoljni sobom, tada krećemo u ozbiljno otkrivanje sebe.
Jelena: Dugo nisam bila svesna svoje misije, a onda me je duboko „prodrmao“ neprijatan životni događaj, gubitak brata i pad u depresiju. Taj događaj me navodi da se sretnem sa najdubljim i najtananijim delom sebe. Nakon ovog susreta sa samom sobom, više ništa nije bilo isto. To traganje i put ka sebi je bilo kroz drevno duhovno znanje „Učenje vatre“, koje mi je i pomoglo da otkrijem svoju misiju, a to je pomoć i podrška ljudima da saznaju svoje kvalitete i umanje svoje slabosti kako bi živeli najbolje verzije sebe. Svoju misiju živim skoro tri decenije.
Savka: Verujem da živim, ali misija traje i dugo radim na njoj. Ona se produbljuje i ima ih više. Misija dobre majke, ćerke, žene, prijatelja, vernika…
Moja misija je prisutnost. Kad provodim vreme sa klijentima, prijateljima, mojom decom, u molitvi, da to radim svesno i da ih vidim i čujem, ali u pravom smislu.
Kada radim sa klijentima na organizaciji njihovog prostora, jako mi je bitno da su i oni fizički i umno prisutni. Neizmerno mnogo učim od njih samo ih posmatrajući i slušajući. Sve najpre primenjujem u svom životu, pa to dalje nastavljam kroz svoj posao. Sa suprugom i decom volim da sam svesna svakog trenutka i da u tome uživam jer znam da takvi momenti ne dolaze često pošto mnogo putujem tako da nismo stalno svi na istom mestu. Dva-tri puta nedeljno imamo video-poziv između nas šestoro i svaki put na kraju napravimo screenshot kao podsetnik da smo tog trenutka bili zajedno.
Na koji način menjate svoj svet i ljude oko sebe? Kakvu promenu donosite?
Jovanka: Stalnim učenjem i otkrivanjem, kreiranjem novih ideja, radom na njihovoj realizaciji, povezivanjem sa ljudima sa kojima rad postaje zadovoljstvo. Ljudi se menjanju onda kada ta promena dođe iznutra kao prirodna potreba ili posledica. Ono što me u radu najviše inspiriše jeste talenat i volim kada mogu da ga prepoznam i pomognem da se razvije.
Jelena: Stalnim radom na sebi možemo menjati svet i uticati na ljude oko sebe i to je jedini ispravan put. Sve dok mislimo da treba sve druge da menjamo, a da se mi ne transformišemo, to je pogrešan način razmišljanja. Trudim se da budem dobro informisana, da ulažem u znanje i veštine, da širim oko sebe pozitivnu i dobru energiju koja je prožeta empatijom i željom za podrškom drugima kojima je to potrebno. Jednostavno, trudim se da svakog dana budem bolja i veliki sam zagovornik one divne mudrosti „kad mi budemo bolji, biće nam bolje“.
Savka: Svoj svet menjam svesno i hrabro bez zadrške. Čim osetim da sam lenja da nešto promenim, to znači da mi nije dovoljno stalo do toga. Kako starim, smanjujem i vreme koje provodim sa ljudima koji ne donose bar mali zračak svetlosti u moj život.
Osoba koja se ne menja verovatno je fokusirana na to da ceo svet oko nje treba da se menja. Onaj ko stvarno ima želju da popravlja sebe i duhovno raste primećuje da se sve oko njega menja jer svet vidi iz drugog ugla.
Gde pronalazite inspiraciju u radu sa ljudima, jer se kaže da je sa ljudima najteže raditi?
Jovanka: Umetnost i lepota su večita inspiracija, kao i ljudi koji u sebi nose talenat i vrlinu. Sa ljudima je i najlepše i najteže raditi, to je i izazov i inspiracija.
Jelena: Moja najveća inspiracija je to što volim ljude i volim taj osećaj koji dobijam kad ponovo vidim radost i sjaj u njihovim očima. Ljubav prema onom što radim je moja inspiracija. Takođe, inspiraciju nalazim u pričama uspešnih ljudi i mentora, stalnom duhovnom radu, kao i boravku u prirodi.
Savka: Meni sama organizacija daje mir. Možda želja za redom, jer red ljudima daje pauzu u kojoj im se stvara mir u umu, duši i telu, tako da svaka anksioznost i nemir polako počinju da nestaju. Osnovni motiv mog posla je donošenje zadovoljstva ljudima. Svaki put kad radim sa nekim osećam da je to zadovoljstvo prisutno jer se lagano krećemo ka cilju koji je ta osoba zamislila. Moje zadovoljstvo je upijanje dobre energije. Dobar je osećaj kad zajedno dolazimo do rezultata.
Da li postoji neka nevidljiva nit koja povezuje vatru, zvuk i prostor?
Jovanka: Pucketanje vatre u kaminu.
Jelena: Rekla bih da postoji, jer vatra simbolizuje transformacije energije i svetlosti, zvuk, vibraciju koja može pokrenuti energiju poput zvuka, muzike. Učenje vatre govori o tri principa: samospoznaji, odbrani i lečenju. Zvuk takođe leči, zvuk mantre može „zapaliti“ unutrašnju vatru donoseći pročišćenje i unutrašnju snagu. Prostor, etar, sveprožimajući je element. Bez prostora, ni zvuk ni vatra ne bi mogli da se manifestuju.
Savka: U Jerusalimu, na Svetu subotu, vatra ili Blagodatni oganj je objava prisustva Svetog Duha. Kada se upali, prvih nekoliko minuta ne možeš da se opečeš. Vatra predstavlja tu potpunu sigurnost da je božanska sila prisutna i da je Gospod uvek sa nama. Ta vatra se pali baš uveče pred najveći praznik hrišćanstva – Vaskrsenje. Vatra je za mene pobeda svetlosti nad mrakom u duhovnom i fizičkom smislu. Pobeda života nad smrću.
Zvuk ili muzika koja meni donosi mir je duhovna muzika. Oređeni ritam, repeticija i molitva protkana u njoj meni unosi spokoj i blagostanje.
Crkva je centralni deo mog života, pored mog doma, tako da je jedan od prostora u kojem volim da obitavam/postojim. Kao organizatoru prostora mi je jako važno čime sebe okružuješ da bi ostvario duhovni mir. Kada imaš spokoj u duši, svet oko tebe je blagostanje.
Šta za vas znači „biti u skladu sa sobom“?
Jovanka: Biti u skladu sa sobom je harmonija koja zvuči i koja se uvek razrešava na način koje naše uho i sva naša čula vole da čuju. Uspeti živeti u skladu sa svojom prirodom, sposobnostima i delovanjem. Biti srećan zbog života koji živimo, a ne nesrećan zbog onoga što nam nedostaje, ali uvek sa nadom da ćemo svojim smislenim aktivnostima u životu ostvariti svoje snove.
Jelena: Znači živeti u harmoniji sa svojim unutrašnjim bićem, vrednostima, emocijama i autentičnom prirodom. Biti u skladu sa sobom znači i to da ono što radiš i pričaš zaista i živiš.
Pratiš i vodiš se svojom intuicijom, opušten si, šta god da se desi miran si, uradiš sve najbolje što znaš i pustiš „neka ide kako ide“. Čovek koji je u skladu sa sobom to i širi oko sebe, u njegovom društvu se osećaš prijatno, sigurno, opušteno.
Savka: Osoba koja živi u skladu sa sobom živi u skladu sa svojom okolinom. Živeti u skladu są umom, telom i duhom je harmonija. Za mene znači uskladiti se sa drugima bez konflikta. Vremenom sam naučila da onog momenta kad dođe do te borbe znam da ne treba da izađem kao pobednik i da je ok da pustim da se završi kako treba da se završi. Ta harmonija ne znači da sve ide po vašem nego je prihvatanje sveta oko sebe bez ikakvih očekivanja od drugih. Da u svakom momentu sebe mogu da podsetim na čemu treba da budem zahvalna i da ne brojim svoje nedostatke. Dugo mi je trebalo da dođem do tog stanja.
Tema aprilskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Nada je san budnih“. To je Aristotelova misao. Čemu se nadate i kada ste se probudile?
Jovanka: Buđenje je lepo samo po sebi, jer buđenjem počinje novi dan, a svaki novi dan je nova nada. Noću sanjamo, a danju sanjarimo sa nadom. Verujem u svoje snove i nade, a volim i da sanjarim dok otkrivam puteve nade.
Jelena: Moje nade su vezane za ostvarenje ciljeva u sopstvenom razvoju, da učim i da pronađem ravnotežu u životu. Nada nas pokreće i ona je bitna u životu, ali nije dovoljna sama po sebi. Očekujem da kroz rad i posvećenost oblikujem budućnost kakvu želim kroz svoje najsvetlije kvalitete. Nada je san budnih jer nam daje snagu da istrajemo i verujemo u bolje sutra.
Savka: Ja ceo život živim sa Nadom u svakom smislu. Moja mama se zove Nada i živi sa mnom.
Jedna od tri hrišćanske vrline su Nada, Vera i Ljubav. Kao verniku, vrlina je krajnji cilj, a motiv i autor svega toga je Bog. Definicija nade je želja za lepom budućnošću koja se teže ali mogućno postiže. Sve gledam kroz ružičaste naočare tako da budna sanjam i uvek se nadam. Nekad su to bile materijalne stvari, a sada su to uglavnom iskustva i susreti sa ljudima koje volim.
