PIŠE: CECA MARJANOVIĆ, PROFESIONALNI ČITAČ VREMENSKIH LINIJA
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: UNSPLASH.COM
Još kao dete sam pisala pesme i maštala da ću jednog dana da ih objavim. To se još uvek nije se desilo, ali ne gubim nadu. Danas volim da pišem o svojim vizijama, o vremenu i prostoru iz života, o sudbini, karmi, o svemu onome što nas okružuje. Stidljivo sam krila svoje tekstove, izbegavala da ih objavljujem. Plašila sam se kritika. Misterija mog dara je bila samo za mene, nisam nikada poželela da to podelim sa nekim. Verovala sam da me niko neće razumeti sve do trenutka kada sam dobila poziv iz RYL magazina da napišem tekst o vremenskim linijama. Bila sam srećna i uzbuđena što sam posle objavljenog članka dobila poruke podrške i zahvalnosti. Onda su usledili tekstovi u kojima sam opisala ono što radim, iskustva kroz koja sam prošla i ono što sam u vizijama videla, osetila i čula. Magazin sam doživela kao mesto u filmu „Harry Potter“ gde se učitelji okupljaju kao čarobnjaci, mađioničari, kreatori, nomadi i avanturisti. To su ljudi koji su nam podelili svoje najveće tajne i misterije. Sa oduševljenjem i ushićenjem sam čekala svakog meseca novu temu. Kao da smo u konstantnom sinhronicitetu. Čitanjem različitih tekstova možete puno da otkrijete, prepoznate i naučite. Ti ljudi su srodne duše, okupljeni na jednom mestu.
Srećna sam i zahvalna što su vremenske linije našle svoje mesto u RYL magazinu. Upoznala sam puno divnih ljudi koji su mi postali prijatelji. Neki su se pronašli u mojim, a ja u njihovim tekstovima. Ovom prilikom želim da se zahvalim celom timu RYL magazina što su prepoznali bliskost sa mojim pričama i što su mi otvorili put ka vama. Onaj strah od toga kako će moji tekstovi biti prihvaćeni, nestao je. Oslobađanje od tog straha kroz pisanje za mene je neprocenjivo iskustvo!
