PIŠE: ELENA SRZENTIĆ FRLETA, MAGISTAR SOCIOLOŠKIH NAUKA, AUTOR COACHING PROGRAMA ZA ŽENE LADYLIFECOACH.
AUTORKA TRANSFORMACIONE KNJIGE ZA ŽENE „BUDI SVOJA“ .
Koliko puta si stajala pred sopstvenom željom – i odustala?
Koliko puta si znala tačno šta želiš, ali nisi imala snage da to izgovoriš naglas?
U tim trenucima, život ti nije rekao „ne“.
U većini slučajeva, ti si bila ta koja je stala na sopstveni put.
Zato želim da ti kažem – postoji jedna reč. Mala. Jednostavna. A nosi u sebi ceo svet.
Usudi se!
To nije još jedna motivaciona fraza za zid ili pozadina na telefonu.
To nije poziv na nepromišljen rizik, niti romantična ideja o hrabrosti bez straha.
To nije glasno dokazivanje. Ne.
Usuditi se je tihi, ali odlučan čin.
To je prvi korak kad ti kolena klecaju, ali ideš.
To je rečenica izgovorena glasom koji drhti – ali je istinit.
To je preuzimanje odgovornosti za sopstveni život.
To je trenutak kada biraš sebe.
Jer usuditi se ne znači biti sigurna.
To znači verovati da imaš pravo da stvoriš drugačiju stvarnost – svoju.
Ne onu koju su ti drugi nametnuli. Ne onu koju si usput pokupila iz očekivanja, uloga, šablona, tišine.
U svetu prepunom kopija, najveća hrabrost je ostati svoja. Autentična. Iskrena. Ranjiva.
Zato usudi se da:
Zaista upoznaš sebe.
Ne svidiš se svima – i da ti to bude u redu.
Ne dozvoliš da tuđe greške postanu tvoje granice.
Kažeš NE, kada tvoje telo i duša to ne žele .
Staneš iza svojih reči – i kad nije lako.
Ostaneš, kad svi odlaze.
Ćutiš, kad svi viču. Govoriš, kad svi ćute.
Poslušaš svoje srce – umesto tuđeg mišljenja.
Pamtiš odakle si krenula, ali ne dozvoliš da to određuje dokle možeš da stigneš.
Veruješ. Pokušaš. Padeš. I probaš ponovo.
Barem jednom, jasno i odlučno, kažeš sebi: „Nikad više.“
Održiš ono obećanje koje si dala sebi – ne drugima. Sebi.
Istina je – nikada nećeš biti potpuno spremna.
Nikada nećeš znati kako će sve ispasti.
Nikada nećeš umiriti baš sve sumnje.
Ali možeš… uprkos svemu tome – možeš da kreneš.
Ti ne znaš na šta si sve sposobna, dok ne prestaneš da se skrivaš iza rečenica: „Još nije vreme.“
Uradi to. Uprkos strahu. Uprkos okolnostima, prognozama, očekivanjima.
U tišini koju često ignorišeš, poslušaj taj jedan, uporan glas koji ti šapuće: „Ti to možeš.“
Usudi se da:
- Promeniš posao koji te iscrpljuje.
- Odeš iz veze u kojoj više nema tebe.
- Počneš onaj projekat koji ti ne da da zaspiš noću.
- Budeš početnik, dok drugi već odustaju.
- Budeš ponosna na svoje bore – jer su to tragovi života koji si proživela.
Možda nikad nećeš znati da li si uvek birala „pravo“.
Ali jedno ćeš znati – da si se usudila. Da si pokušala. Volela. Sanjala. Padala. Ustajala.
I kad sve prođe…
Nećeš se pitati: „Zašto sam pogrešila?“
Već: „Da li sam imala hrabrosti da živim?“
Nije istina da sreća prati hrabre.
Istina je da se hrabri usude – i kada sreće nema.
Usuditi se znači da ti je stalo više do onoga ko možeš postati, nego do udobnosti toga ko već jesi.
Usudi se da otkrijes ko sve možes da budeš!
To je trenutak kada se život menja. Tada zapravo počinješ da živiš.
Zato, ne traži više dozvolu.
Ni od sveta, ni od prošlosti, ni od svojih strahova.
Jer na kraju svega, neće biti važno koga si pokušala da zadovoljiš.
Biće važno samo jedno: Ko si se usudila da budeš.
