PIŠE: TANJA STUPAR, NLP PRACTITIONER IANLP, REIKI PRAKTIČAR, EKSPERT ZA JAVNE NABAVKE
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: UNSPLASH.COM
Uvek sam volela da istražujem, da pronalazim rešenja, podatke, informacije. Sećam se, i dok sam išla u školu, da mi je uvek bilo najzanimljivije da pročitam, da pronađem podatak kog nema u školskim knjigama, da napišem rad koji će biti drugačiji. Moj Google su bile enciklopedije koje smo imali kod kuće i školska biblioteka.
Naši roditelji nisu očekivali petice od nas. Ma ne, to nije bilo važno. Iskreno, kakve su mi ocene bile, da sam dete u ovo vreme, ne znam kako bi gledali i mene i moje roditelje. Bilo je tu svega – i jedinica i dvojki i popravnih ispita i petica i nagrada na takmičenjima. A mama nam je uvek govorila: „Učite za sebe i zbog sebe, ne za mene. Ja sam svoju školu završila, a vi kako hoćete.“
I tako je bilo. Ta jednostavna rečenica „Učite za sebe i zbog sebe, ne za mene“ toliko je važna i značajna, zajedno sa svim tim šarenim ocenama oslikala je moj život i uticala na to da budem to što jesam i ovakva kakva jesam.
Dan-danas, moja najveća motivacija je da naučim nešto novo, da unapredim svoja znanja, da povežem, da složim, posložim… to je tako dobar osećaj, to je ono što me pomera dalje.
A nikada ne učim zbog drugih i da bih se „takmičila“ sa drugima. Ja se takmičim uvek samo sa sobom. Uvek se pitam šta je to što sam naučila danas što nisam znala juče, kako sam danas rešila situaciju u odnosu na juče.
I to je ono što je meni važno, a što sam naučila kroz školovanje, odnosno kroz način na koji su me roditelji usmerili da razumem zašto je obrazovanje važno. Ne zbog diplome, već što znam da logički razmišljam, što znam da povezujem. Da povezujem, ljude, događaje, mesta. Da pronalazim rešenja, ne samo u poslu, nego u svakodnevnom životu. Što znam da nađem izlaz iz lavirinta.
Treba znati uživati, ali treba znati i ustati kad se padne. Sada jeste neko drugačije doba, sada su enciklopedije prevaziđene, sve informacije su dostupne na klik, ali treba znati snaći se.
Zato jedinica i jeste za đaka, jer treba znati popraviti keca.
Treba znati naći rešenje i kad misliš da ga nema, treba znati učiniti sebe vrednijim za sebe.
I na popravnom ako treba.
I to je u redu i nikad nije kasno za novi početak i srećno detinjstvo.