PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: MILICA RADOVIĆ
FOTOGRAFIJE: MIROSLAV PETROVIĆ
Milica Radović, akademska slikarka, rođena je 1989. godine u Kragujevcu. Osnovne i master studije završila je 2013. na kragujevačkom Filološko-umetničkom fakultetu, na odseku zidno slikarstvo, u klasi profesora Gorana Rakića, stekavši zvanje master primenjeni umetnik.
Izlagala je na grupnim i samostalnim izložbama u Srbiji i inostranstvu. Do sada je organizovala 13 samostalnih i 30 grupnih izložbi u zemlji i regionu. Njeni radovi nalaze se u privatnim kolekcijama širom Evrope i SAD. Učestvovala je u društvenim aktivnostima kao što su: donacija umetničkih slika, humanitarne izložbe, likovne radionice i kolonije, sajam savremene umetnosti, koordinacija kreativnih radionica za decu. Član je ULUS-a od 2015. godine. Ima status samostalnog umetnika u oblasti slikarstva od 2016. godine. Živi i radi u Beogradu. Milica Radović imaće svoju samostalnu izložnu „U prolazu oblaka“ u Galeriji „Nikola Radošević“ u Beogradu od 3-17. decembra 2025. godine.
Umetnost — Kako bi opisala svoju umetnost?
Umetnost shvatam kao životni pokret koji je suštinski kreativan. Moje slikarstvo okrenuto je čoveku, njegovom unutrašnjem životu, kao i mom doživljaju samog života, pre svega mislim na osećanje koje imam o životu. Radovi predstavljaju intimna likovna istraživanja i ekspresiju mojih ličnih životnih trenutaka. Teme koje su mi bliske i kojima se bavim su intimne i jednostavne. To su teme koje me okružuju i sa kojima sam u svakodnevnom kontaktu — pejzaži, porteti i mrtve prirode. U pitanju su asocijacije na spomenute teme, podsticaj a ne puko kopiranje stvarnosti. Težim da svojim slikama dam karakter vedrine kroz izraz cele slike, gde je boja moje glavno izražajno sredstvo i način komunikacije sa publikom. Izbegavam uznemirujuće sadržaje jer u svetu ima već puno tame i bola. Želim da kroz svoju umetnost donesem mir i radost, da probudim plemenitost i rast duše. U poslednje vreme moje stvaralaštvo je usmereno na pejzaže.
Pejzaž kao polazište — Šta te najviše privlači pejzažu kao umetničkom delu?
Za mene je pejzaž polazište zato što u njemu vidim mogućnost da obnovim pokidanu vezu između čoveka i prirode. U vremenu u kom se sve više udaljavamo od prirodnih ritmova, povratak prirodi znači povratak sopstvenom unutrašnjem biću i jednostavnosti života.
Sviđa mi se dvosmerna dinamika koju ova tema nudi: priroda za mene nikada nije nepromenljiva realnost, statična slika spoljašnje realnosti, već stalna, živa komunikacija između mene i slikanog predela.
Izbacujem sve što je suvišno, bez mimetičke upotrebe prirode, pokušavam da zabeležim taj unutrašnji susret— trenutak kada se spoljašnje i unutrašnje prepliće. U toj razmeni osećam da se vraćam sebi, jer priroda otvara prostor kontakta i intimnosti sa sobom koji u svakodnevnom životu često gubimo. Zato je pejzaž više od teme. On je prostor dijaloga, most spajanja čoveka sa prirodom, a mene sa sopstvenim osećanjem postojanja.
Unutrašnji pejzaž — Kada posmatramo tvoje slike, stiče se utisak da pejzaž nije samo priroda, nego i unutrašnje stanje. Da li pejzaž postaje metafora unutrašnjeg odnosa i komunikacije?
Slikati prirodu ne znači kopirati je, za mene to znači realizovati svoja osećanja. U prirodi ne tražim rešenje kao takvo, već istražujem sebe, ali i platno kao polje delovanja asocijativnih pejzaža. Sve kreće od kontakta sa prirodom odakle se slika razvija shodno okolnostima. Stvaranje slike se sastoji od moje potrage za načinom da izrazim ono što osećam, da osećanja sklopim u ličnu estetiku. Tako prirodu prilagođavam sopstvenim potrebama i ukusu. Osećam potrebu da svoje unutrašnje impulse iskažem u slikama koje neposredno opažam. Na taj način pejzaž postaje ogledalo koje odražava moj unutrašnji svet.
Dijalog sa prirodom — Na koji način priroda „odgovara“ kada je preneseš na platno?
Odgovor prirode je u večnom kretanju. Kretanje spolja ka unutra i iznutra prema spolja. Kada slikam pejzaž, osećam da je odnos sa prirodom dijalektički. On se kreće u u dva smera. S jedne strane — priroda “govori” svojim sirovim jezikom, a sa druge — moj unutrašnji odgovor u vidu čulnih doživljaja, misli i osećanja, artikulišem kroz raspored i organizaciju čitave slike: bojom, formom, ritmom.
Kada je prenesem na platno, njen odgovor postaje vidljiv u načinu na koji ona oblikuje moj doživljaj. Tako dijalog postaje večno kretanje, razmena unutrašnjih i spoljašnjih impulsa, u kojem se moje unutrašnje stanje i priroda međusobno preobražavaju.
Boje i emocije — Kako biraš svoje boje koje jasno komuniciraju sa publikom i da li dolaze intuitivno ili iz unapred promišljenog odnosa prema emociji koju želiš da preneseš?
Smatram da se do odabira boja dolazi osobenim načinom na koji se umetnik oseća i izražava na sebi svojstven način. U mom slikarstvu, boja je glavno izražajno sredstvo. Njen izbor dolazi intuitivno, odnose boja više osećam nego što ih neposredno opažam. Izbor dolazi iz unutrašnje potrebe, ona je određeno htenje, ono što vidim u prirodi, ne samo kao sredstvo obojenosti nekog objekta, već kao vid komunikacije višeg reda. Svoje emocije beležim uspostavljajući odnose među bojama. Što su tonovi brojniji i raznovrsniji, to je efekat snažniji i prijatniji oku. Stvaranjem kontrasta boja ja slikam. Svaka boja ima snagu koju nosi u sebi. Njenu unutrašnju snagu želim da osetim, sačuvam i usmerim u želji da kroz nju dotaknem dušu posmatrača.
Misterija — Da li za tebe umetnost mora da sadrži i dozu misterije i mističnog?
U životu, kao i na slici, ne postoji jasan odgovor i jedno jasno značenje koje je izvesno. Isto važi i za sliku. Na slici uvek postoji nešto što je zagonetno, što pobuđuje radoznalost i pretpostavku. Slika poziva na otkrivanje. Za mene je upravo ta tajanstvenost ono što slici daje dubinu i život— ono što čini da se istinski oseti.
Tišina i prostor — Pejzaži često nose tišinu. Kako ti doživljavaš prostor tišine u svojim slikama?
Za mene, tišina je stanje unutrašnjeg mira i prisutnosti. Prostor u kome se stvari mogu zaista osetiti i doživeti. Posmatranje mojih radova, ali i drugih umetničkih dela, za mene je način da se približim toj suštini i pronađem ravnotežu. Tišina u mojim slikama odražava stanje duha, trenutak u kome se sve utišava. Cilj mojih slika jeste uzdizanje duha. U tom smislu je umetnost neka vrsta religije.
Savremeni trenutak — U vremenu brzine i tehnologije, koliko je pejzaž još uvek važan i meditativan motiv da se čovek vrati sebi?
Savremeni čovek opterećen je svetom kakav je stvoren, lišen dragocene lepote prirode u modernom gradu, okružen bukom, užurbanim svetom gde digitalne slike neprekidno proleću, moje slike bi bile sredstvo duhovnog odmora i spokojstva svim poslovnim ljudima, umnim radnicima i čoveku koji je pritisnut svakodnevicom. Osećam radost što mogu da pokažem svoje oduševljenje prirodom. Posmatrajući ih, drugima želim da pružim trenutke čiste radosti, da podstaknem na razvoj i mogućnost da svako obogati svoj život i život svoje okoline. Verujem da na taj način preobražavam svet.
Izložba „U prolazu oblaka”
Na svojoj 13. samostalnoj izložbi predstaviću se upravo pejzažima. Radovi su rađeni u tehnici ulje na platnu, srednjeg formata. Iako sam primarno i duboko povezana sa šumadijskim predelima, moji pejzaži izlaze van okvira tog podneblja. Ovi radovi predstavljaju intimna likovna istraživanja i ekspresiju ličnih životnih trenutaka. Izložba koju organizujem nastala je iz potrebe da se umetnošću podsetimo na snagu darivanja. Ona je moj dar društvu, poziv na promišljanje i kreiranje boljeg sveta. Pozivam sve ljubitelje umetnosti da dođu i posete izložbu „U prolazu oblaka” od 3. do 17. decembra u umetničkoj galeriji Nikola Radošević.
Tema broja „Perspective changes everything“ — Kod promene perspektive, da li je to novo iščitavanje tvojih slika ili sebe same?
Da bismo uživali u umetnosti, najvažnije je biti otvorenog i jednostavnog duha, jer su umetnička dela neiscrpna i nepredvidiva kao istinska ljudska bića. Samo na taj način nam se menjaju perspektive i viđenje sveta u kom živimo. Verujem da moje slike mogu da podstaknu publiku na novu perspektivu i unesu novu radost u svakodnevni život.
Zahvaljujem magazinu RYL na prostoru, podršci i veri u umetnost.
