PIŠE: MILICA LALOVIĆ-BOŽOVIĆ, GRANDMASTER REIKI UČITELJ, NLP MASTER
FOTOGRAFIJA: PIXABAY.COM
Kada sam prvi put, na jednoj od svojih edukacija, čula da svi mi živimo neke naše lične metafore, dugo sam tražila odgovor koja bi metafora bila baš, baš moja.
Prelistavala sam u glavi sve poznate likove iz bajki, ali ni u jednom se nisam pronalazila.
Trebalo je pronaći potvrdu u samoj sebi, ući u taj lik, živeti u njemu i osećati se prijatno.
Tako je nastala Žena zmaj – jedina prava moja metafora.
Žena zmaj može biti titula, ali u ovom slučaju nije, to je priznanje koje sam dala samoj sebi za sva stečena znanja, za sve što jesam i nisam, najviše za to što sam kroz Ženu zmaja naučila da kažem NE i da prihvatim to isto NE.
Nekako, od svih reči na bilo kom jeziku, ta reč je posebna, jer reči imaju značenje ono koje im mi damo. Naravno da sam prvo razmišljala šta u meni budi ta reč kada mi je neko uputi. Nekada bes, nekada tugu, nekada nemoć, a samo reč, koja generalno ne znači ništa dok joj mi ne damo snagu.
Fascinantna mi je bila činjenica, dokazana nizom psiholoških eksperimenata, da naš mozak prihvata samo i isključivo afirmativno, i da svaki put kada kažemo NE, naš mozak u stvari čuje DA. Čula, ali kako mi šapuće zmajevska priroda, ipak sam morala da proverim. Najbolji način da i sami to proverite je da sada, dok ovo čitate, NE razmišljate o PLAVOM SLONU…
O čemu razmišljate?
Generalno, ne samo Žena zmaj, već svako od nas dolazi često u situaciju da kaže NE, ali ipak, pre nego što izgovorimo, neka sila nam pokrene uverenja, preispitivanja, uglavnom loša stanja, lično loša, da ne smemo reći ne, da smo loši ako kažemo ne, da će nam se desiti ovo i ono – a ko to kaže? Šta je to najgore što može da nam se dogodi ako kažemo NE!? I ko to kaže?
Gradeći lik Žene zmaja, a Žena zmaj može biti apsolutno svaka žena, često sam pomoć tražila u njenoj vatri. Gubitak vatre za nju bi značio gubitak života, sa svakim izgovorenim DA umesto NE, njena vatra bi bila slabija.
Nije mi bilo bezbolno učenje izgovaranja i prihvatanja NE, i nije bilo preko noći. Pratila sam situacije i znake gašenja vatre. Nekada sam se danima osećala loše, jer sam znala da sam pogrešila, da nisam trebala da prihvatim, da sam samu sebe izdala zarad društveno prihvaćenih normi, da nije lepo reći NE.
Kako se vreme bez vatre produžavalo, jedini način da pokrenem vatru bio je da počnem da vežbam. Znala sam da svakim, za mene opravdanim NE, umesto neželjenog DA, produžavam svoju vatru i svoju snagu.
Kada se vatra raspiruje, ponekad boli, bolela je i mene ta transformacija, nekako sam bila stopljena sa ugašenošću vatre. Ipak, samo saznanje da ta bol, kada prođe, donosi duplo više svetlosti, davala mi je snagu.
Svetlost je za Ženu zmaja način života.
Uporedo sa učenjem da kažem i izgovorim, vežbala sam i da čujem i da prihvatim. Nečije NE nikako nije apsolutno ništa govorilo o meni – tačno, nekada bi me pogađalo direktno u ego, samo Žena zmaj nema ego. Ako je to metafora koja me opisuje, onda je sasvim okej da prihvatim i tuđe metafore, teritorije i kraljevstva, zar ne?!
Najvažnije NE koje sam naučila je da kažem samoj sebi. Umesto NE, sada kažem – da, hoćeš, jer si tako odlučila, da se odmoriš, da kupiš, da odeš, da se vratiš, da ne uradiš, da uradiš i dobro ti je zbog toga. Da samoj sebi, jer kada naučimo jednom i samima sebi da kažemo ne i da se osećamo dobro zbog toga, onda znamo i bilo kome drugom, znamo i da čujemo to isto i da nam je dobro.
Recept generalno ne postoji, jer ni NE ne postoji, postoji samo ŠTA HOĆU UMESTO NE.
Hoću DA svojim snovima, svojoj vatri i krilima, hoću da živim svoju metaforu kroz da i kroz prihvatanje sebe, jer to jedini način da duša živi i traje. Kroz DA.
