PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE IZ PRIVATNE AHIVE
Sandra Silađev, diplomirana glumica, opčinila je i pokorila youtube publiku. Duhovita, marljiva, inovativna Sandra priča priču o realnim ženama, muško–ženskim odnosima, porodičnim, prijateljskim. Njen pristup temama je izrazito angažovan. Video klipove sa likom Dinje počela je da snima 2012. godine, a prvi snimak objavila je u decembru 2015. godine. S obzirom na to da je Sandra diplomirala glumu, Dinja za nju predstavlja primenu drame na društveno angažovan rad.
Studirala je sociologiju, višu pedagošku, mirovne studije, advertajzing i marketing na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bavila se iz hobija vajarstvom i keramikom, pevanjem i video-montažom. Radila je u lutkarskom putujućem pozorištu, u centru za smeštaj i boravak dece i omladine sa smetnjama u razvoju, kao i u domu za stara lica. Režirala je i pisala tekst za inkluzivnu predstavu ,,Nada u Beogradu”. Pisala je blogove za B92 i Fresh McCann. Piše kratke priče za portal Blic žena. Snimila je spot ,,Happy” sa korisnicima boravka za osobe sa smetnjama u razvoju. Radi kao dramski facilitator sa osetljivim grupama.
Strip „Ne zna svinja šta je Dinja“ je pokušaj da se u drugoj formi trajno zabeleže njeni najupečatljiviji radovi, u čemu je poseban doprinos, svojim duhovitim rešenjima, dao ilustrator Dušan Stokić.
BRENDIRALA SI SVOJU KREACIJU, SVOJU IGRU, SVOJU DINJU. ONA VERODOSTOJNO I ISTINITO GOVORI O TEMAMA I ŽENAMA KOJE ČUČE U SVIMA NAMA. DA LI SI PONOSNA NA NJU, NA SEBE?
Ne posmatram stvari na taj način. To da li sam ponosna na Dinju i sebe ne rešava ništa. Svakako mi je drago što je poruka došla do ljudi i to mi daje osećaj mira i nade. Meni je bio potreban kao gledaocu lik u medijima koji govori istinu i koji govori sve što nas ne laže i koji govori o pravim životnim temama. Ja to nisam mogla da nađem u medijima i bila mi je potrebna takva žena. Žena koja će kao gledaoca da me razume i koju ću ja kao publika da razumem. Žena koja priča o bolnim i ružnim temama, koja govori o svemu što skrivamo, koja me ne laže kao gledaoca, koja nije našminkana, lažna, izveštačena i koja ne traži od mene da joj se divim, nego ona meni kao gledaocu služi. Dakle, ona je tu zbog mene, da mene kao publiku nahrani i da dođe do konekcije, a ne da sam ja tu zbog njenog narcizma i zbog njene zarade. Mediji nas bombarduju pornografskim diskursom, reklamama koje su isprazne i lažne, besmislene, poručuju nam da budemo lažni i operisani i našminkani i da je to sreća i uspeh. Kao neko ko radi sa osobama sa posebnim potrebama i osobama sa autizmom i invaliditetom i sa starim licima, ja nisam mogla kao publika da nađem nigde mesto za sebe u tim medijima. Delovalo mi je da niko tamo ne razmišlja o nama koji sedimo po tim domovima. Kada iz doma za osobe sa smetnjama u razvoju gledate sve te reklame i poruke, to deluje besmislenije nego inače. Nema duše, nema hrane za dušu i nema istine. Zato sam odlučila da probam da napravim lik i likove koji govore o nekim drugim ljudima i temama.
PREDSTAVLJAŠ REALNOST I ŽENU NA DIREKTAN, ISKREN I DUHOVIT NAČIN. ONO ŠTO TE BOLI ČAK KROZ PSOVKU IZNESEŠ.
Vulgarnosti i psovke koje upotrebimo na način koji doprinose određenoj poruci i vrednostima imaju potpuno drugu težinu od pijačnih i uličnih psovki. Dinjine psovke imaju cilj i u sklopu su veće i teže poruke. Često koristim vulgarnosti i psovke da bih šokirala gledaoca. Naročito ako glumim lik uz koji ne ide psovanje. Recimo, nastavnica u školi koja menja prdež po padežima. Takvi igrokazi i scene su provokativne i igraju se sa granicama. JA volim forme koje ispituju granice prihvatljivog.
Žene predstavljam iz više uglova. Trudim se da izbegnem pornografiju i da pokušam da pokažem kako ženski identitet i žensko telo i dalje mogu ostati ženski, a da ne mora da se pokaže sisa, guzica i noga. Takođe, trudim se da skrenem pažnju na drugačiji pristup svom telu. Važno je da se ide kod ginekologa, na redovan pregled grudi, jer tako se može sprečiti rak i spasiti život, važno je da se ide kod zubara i da pre nego što stavimo karmin ipak operemo zube itd. Takođe, glumim razne i različite žene iz svih slojeva društva, jer volim da se igram sa okvirima i ramovima. Kada glumiš nekoliko likova, onda se uvidi koliko različitosti i paleta i uglova ima u samo jednoj ženi. Tako da je to i igranje sa definicijama ženskog identiteta. Društvo stavlja žene u razne okvire, a ja pokušavam da odglumim čitav niz različitih žena, čak i onih koje jedna drugu ne razumeju, iako su obe žene. Na taj način istražujem granice identiteta. Takođe se bavim i temama kao što su lepota i granice lepote. Volim da se i tu poigravam kempom i da ne dođe do satisfakcije u potrazi za lepotom, nego da šokiram i zbunjujem.
Kemp neće dati satisfakciju u zadovoljavanju potrebe za lepim, nego će provocirati publiku nelagodnošću. Kemp traži da se zapitamo. Meni se dopada kada me nešto provocira. Opet kao neko ko radi sa ljudima koji nisu lepi na način na koji društvo nameće lepotu, počinjem da se pitam da li je lepota uopšte dobra? Kako satisfakciju za istom zadovoljavaju ljudi koji ne vide i šta je zapravo težnja za lepotom?
KO JE, USTVARI, SANDRA, A KO DINJA? KOLIKO SE ONE RAZLIKUJU?
Dele isto telo, a razlikuju se po tome što Dinja ne postoji. Dinja je koncept i skup likova kroz koji Sandra priča istinite priče. Dinja je kemp. Kemp je laž koja govori istinu. Dinja je dakle laž, tj. neko ko ne postoji, jer je lik i skup likova, ali taj lik govori istinu. Moju istinu i istinu ljudi koji me okružuju ili sa kojima sam radila i koje sam srela u životu i na poslu.
DRUŠTVENO KORISTAN I ODGOVORAN RAD JE DANAS POŽELJAN U SRBIJI. KOLIKO SI ODGOVORNA?
Ne posmatram stvari na taj način. Prema kome odgovorna? Odgovorna sam prema sebi. Nisam potpisala ugovor, niti vodim kulturno-umetnički program. Pričam svoje priče na svojim društvenim mrežama. To je moja potreba. Nije odgovornost. Ja mogu sutra da odlučim da promenim priču i da je odvedem u potpuno drugom pravcu, Upravo zato mi je sve to zanimljivo. To jeste neka vrsta digitalnog performansa
DINJA – GLAVNA JUNAKINJA TRENUTNE REALNOSTI NA YOUTUBE KANALU. DA LI SMO ZAISTA NAJBOLJI U ONOME ŠTO PRIRODNO RADIMO I ŠTO RADIMO SA LJUBAVLJU I STRAŠĆU?
Ne znam. Ja sam ovo radila iz sebe i svoje potrebe da kažem nešto svoje. Drugačije ne bih mogla. Dinja je došla kao prirodan nastavak svih događaja na mom putu kao osobe i umetnika. Svakako da mislim da bez ljubavi ne može da se radi. I ne treba.
Ono što mene ispunjava u svemu je konekcija i komunikacija sa ljudima koji me gledaju. Najveće zadovoljstvo osetim kada me ljudi vide i shvate i razumeju, i onda podele sa mnom svoju priču, i kada ja njih razumem. Tada je došlo do sudara svetova, do konekcije i do razmene dva bića, i samim tim do sazrevanja.
ZMAJICU KOJU PRATE LJUDI ISPOD 100 GODINA? DA LI JE OPTEREĆUJUĆE?
Nije. Mene goni želja i prija mi. Kada prestane da me goni želja i kada počne da bude moranje, onda ću da prestanem, Ovo radim potpuno spontano i bez ikakvog opterećenja. Sve nekako teče i ide istim tempom od početka. Kada budem sve rekla, sigurno ću završiti to.
KAKO BIRAŠ TEME O KOJIMA ĆEŠ PRIČATI?
U momentu. Ništa ne smišljam unapred. Sve snimam tog momenta kada čujem ili se setim, i sve snimam tog trenutka na internetu. Uglavnom sve. To su teme koje mene inače zanimaju i o kojima ja stalno razmišljam. Dosta se preispitujem, analitična sam i introspektivna, pošto sam studirala i sociologiju i pedagogiju, imam i taj sociološki i pedagjustifyoški mozak, a volim i filozofiju, i dosta razmišljam o svemu kroz sve te oblasti. Onda kao glumica sve to uobličim kratkom video formom. Volim kratke forme i u stripu i u književnosti i u filmu.
SARKAZAM I DUHOVITOST KAO DUŠEVNA HRANA ILI KAO BORBA PROTIV PROSTAKLUKA I REALNOSTI U KOJOJ ŽIVIMO?
Kao duševna hrana i način na koji se poigravamo prvo sa svojim egom, a onda i sa svetom. Volim da se igram egom i sujetom. Svojim egom. Volim da posmatram sebe i ljude do kojih mi je stalo iz ugla neprijatelja. Onda se tako i odnosim prema sebi i drugima. Govorim sebi i ljudima stvari iz ugla neprijatelja. Neprijatelj je nekada korisniji od prijatelja. Prijatelj će ti reći – ma, nema veze što si se ugojila, ti si medena buca. Neprijatelj će ti reći – krme, idi vidi na šta ličiš. Ukoliko te ne pogađa stav neprijatelja, onda to znači da si ok sa sobom. Sad sam dala banalan primer, ali sigurno razumete šta hoću da kažem. Ne treba da uljuljkavamo jedni druge. Treba da budemo nežni, ali prvo da tresnemo istinu u lice.
ŠTA JE OSNOVNA IDEJA DINJE? ČIJIM ONA OČIMA GLEDA – SANDRE? ILI ONIH ŽENA KOJE KOJE NE SMEJU NIŠTA DA KAŽU?
Dinja govori o nemoćnim i odbačenim ljudima. Naravno da je Sandrinim očima kad Sandra glumi Dinju i sve Dinje, ali pre Sandrinih i Dinjinih očiju, tu su oči svih tih ljudi koji su odglumljeni. Osnovna ideja Dinje je da upozori. Da zaštiti. Da osvesti. Da brine. Da skrene pažnju na bitne stvari.
Naši mediji ne brinu o ženama. Naši mediji tretiraju žene kao potrošnu robu. Deru im kožu i ljušte im lice da bi bile lepe i onda, ako su lepe, to znači da su vredne ljubavi, a ljubav je kada se udaš i ostaješ u pogrešnom braku, trpiš, kuvaš, pereš, peglaš i gajiš dete, dok muž radi ili je sa društvom. Ako ti to ne prija, onda si loša i žena sa greškom i onda si za bacanje.
Mediji ne štite žene. Mediji šalju poruku devojčicama da ne smeju da jedu. Mediji se ne bave nemoćnim ljudima. Svuda je samo novac cilj. Novac i hranjenje svog ega. Kao gledalac sam se osećala nezaštićeno i poželela da postoji lik koji štiti žene i ljude koji su na margini. Tako je nastala Dinja i sve Dinje.
ŠTA JE REALNOST ŽENA DANAS U SRBIJI?
Da su jadne. Trpe, operišu se da bi ih neko šetao kao ukras, a onda oplodio. Ako su same, jure za parama. Uglavnom su svedene na seksualne objekte ili na domaćice i majke. Mnoge trpe fizičko i psihičko zlostavljanje. Ima izuzetaka, ali većina žena u Srbiji trpi.
