PIŠE: MONJA ŠVEC
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Neko mi je jednom rekao: „Najveća lekcija boravka ovde na Zemlji je da naučiš kako da manevrišeš energijom. Ne možeš otići odavde dok ne položiš taj glavni ispit.” Šta to znači? Moramo naučiti kako da kreiramo – na koji način da budemo kreatori svega onog što je predodređeno i dobro za naš razvoj ili… neki će svemir ponovo sam da nas stvori!
Svemir će nas stvoriti opet, hteli mi to ili ne – samo je pitanje na kom nivou svoje osvešćenosti ćeš dozvoliti njegovoj veličanstvenosti da te satka. Da li ćeš već SAD početi da mu pomažeš ili ćeš odbaciti tu ideju i zaboraviti šta ovde piše, odlepršati u zaborav jer si možda trenutno gladan i koga zapravo briga za svemir?
Svako je svakom hrana, kako fizička, tako i umno-energetska. To je hijerarhijski postulat Univerzuma i on je takav sam po sebi. Problem nastaje u neznanju. Kad si u neznanju, ti ne vidiš univerzumsku veličanstvenost.
Stvoriti boljeg, osvešćenog sebe je današnja nasušna potreba pojedinca i to je početak izlaska iz neznanja. Jedino što čoveka treba da interesuje u ovom životu jeste kako da duhovno napreduje. Kad smo duhovno u razvoju, sve ostalo se posloži u ravnotežu: telo je zdravo i mladoliko, emotivno smo stabilni i psihički jaki, poslovno i ekonomski balansirani, ali se ne identifikujemo s tim, nego to dođe kao poklon ili nusproizvod duhovnog blagostanja. Bogat čovek je onaj koji svaki dan “umire” skidajući ljušture neznanja sloj po sloj. Što je čovek dnevno bliži smrti (u smislu skidanja vela neznanja), on živi duže i jasnije. Život i smrt su sastavni deo čovekovog postojanja. Ono što on odluči da dnevno umire unutar njega, u bliskoj budućnosti postaje ekvivalentno jačini onog suštinskog što mu je zaista potrebno za njegov razvoj. Drugim rečima, strah od smrti je i strah od života. Ako imamo i malo vere u život, imaćemo i veru u smrt. Zašto nam je ovo saznanje potrebno? Ako želimo da stvorimo Novog Sebe (autentičnog sebe), moramo biti spremni da spoznamo KO SMO. Često sigurnost tražimo u svojoj profesiji, porodici, interesima, partneru, deci… Da li smo se zapitali hoće li nam ovi prolazni momenti doneti istinsku samospoznaju? Ako bi nam sve od nabrojanog bilo oduzeto, da li bismo imali ikakvu ideju o tome KO SMO u stvari?
Sva čovekova žeđ za opstankom u budućnosti čini ga nesposobnim da živi u sadašnjosti. Postavimo sebi pitanje: „Da li mi živimo život ili život živi nas?”
Stvaranje autentičnog sebe je nešto što već sad postoji u nama i samo čeka da bude prepoznato. Treba se kretati malim koracima jer mali koraci vremenom čine velike uspone i postaju veliki koraci. Ono što sad mislimo da jesmo, zapravo uopšte nismo.
Učenje o manevrisanju energijom je već korak ka kreiranju autentičnog sebe. Dolazi novo vreme koje nikad nije viđeno do sada i svedoci smo magične i istovremeno uvrnute epohe tokom koje će taj Novi Čovek ili čovek koji je visoko samosvestan postati normalna pojava. Takav čovek neće biti u histeričnoj vlasti svog uma, već otelotvorenje svemira koji ga je takvim i stvorio u njegovoj istinskoj srži.
