PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: PETAR MOŠIĆ
FOTOGARFIJE: JOVANA JAREBICA I SLAVOLJUB RADOJEVIĆ
PETAR MOŠIĆ (1981, BEOGRAD) ZAVRŠIO JE DOKTORSKE UMETNIČKE STUDIJE NA FAKULTETU LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU, POD MENTORSTVOM PROF. ANĐELKE BOJOVIĆ.
UČESTVOVAO JE NA DVADESET SAMOSTALNIH I PREKO STOTINU GRUPNIH IZLOŽBI U ZEMLJI I INOSTRANSTVU.
MEĐU ZNAČAJNIJIM NAGRADAMA I PRIZNANJIMA, DOBIO JE PRIZNANJE „IGOR BELOHLAVEK“ NA 65. OKTOBARSKOM SALONU U ŠAPCU (2022), NAGRADU ZA CRTEŽ NA TEMU „ECCE HOMO“ U KRANJU (2022), NAGRADU ZA SLIKARSTVO ZADUŽBINE “MOMČILO MOMO KAPOR” (2020), PRIZNANJE ZA NAJUSPEŠNIJEG GOSTUJUĆEG UMETNIKA NA GLO’ART MEĐUNARODNOJ REZIDENCIJI U BELGIJI (2019), ZLATNU PALETU SA PROLEĆNE IZLOŽBE ULUS-A (2016), NAGRADU ZA SLIKARSTVO NA II OTVORENOM OKTOBARSKOM SALONU (2013) I PRVU NAGRADU ZA KARIKATURU “MALI PJER” (1996).
RADOVI PETRA MOŠIĆA NALAZE SE U BROJNIM PRIVATNIM I JAVNIM KOLEKCIJAMA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU KAO ŠTO SU MUZEJ HERCEGOVINE U TREBINJU, MUZEJ SREMA, PRVA KRAGUJEVAČKA GIMNAZIJA, OSIGURAVAJUĆA KOMPANIJA WIENER STÄDTISCHE, HOTEL COURTYARD BY MARRIOTT BELGRADE, FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI U BEOGRADU, A KRASE I NEKOLIKO JAVNIH BEOGRADSKIH ZGRADA U VIDU MURALA.
UČESTVOVAO JE U MEĐUNARODNIM PROJEKTIMA I REZIDENCIJAMA POPUT GLO’ART FONDACIJE U BELGIJI (2016, 2017, 2018, 2019, 2023), INTERNACIONAL SUMMER ART CAMP – NAGYKŐRÖS U MAĐARSKOJ (2014), KAO I U BROJNIM ZNAČAJNIM KOLONIJAMA PO SRBIJI I REGIONU.
NA SAJMU UMETNOSTI U AMSTERDAMU – AFFORDABLE ART FAIR 2022, NJEGOVA SLIKA JE PO IZBORU DIREKTORKE SAJMA BLYTHE BOLTON UVRŠĆENA MEĐU NAJBOLJA IZLOŽENA UMETNIČKA DELA. SARAĐIVAO JE SA NACIONALNIM MUZEJOM RUANDE 2021. GODINE, KAO JEDAN OD AUTORA TEKSTOVA ZA MUZEJSKU BROŠURU O STVARALAŠTVU UMETNIKA GUY KARANGWA OMEGA. OD 2016. DO 2018. BIO JE ČLAN SAVETA GALERIJE FAKULTETA LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU.
ŽIVI I STVARA U BEOGRADU.
O čemu sanjaš in vivo, a o čemu na platnu?
Kao neko ko je već skoro 20 godina prisutan na likovnoj sceni, moji snovi kao umetnika se postepeno ali sigurno ostvaruju. Međutim, svestan sam činjenice da moram uložiti ogroman rad, trud i vreme kako bih realizovao sve ono što priželjkujem u profesionalnom smislu. Da ste me pre 15 godina pitali o čemu sanjam, rekao bih da je to saradnja i izlaganja po inostranim galerijama, a to je ono što mi se upravo ostvaruje u poslednjih nekoliko godina. Kada govorimo o mojim platnima i motivima koje obrađujem kroz određenu seriju slika, to sve zavisi od trenutne inspiracije određenim događajima iz ličnog ili globalnog okruženja. Tematika koja me trenutno preokupira u mom stvaralaštvu su upravo snovi.
Tvoj sledeći veliki projekat je izložba u Aleksić galeriji u Kragujevcu pod nazivom „Spavači“. Šta želiš da nam poručiš ovim ciklusom?
Na mojim delima koja su nastajala poslednjih godinu dana, a koja su inspirisana temom spavanja, u glavnom fokusu je figura osobe koja spava. Kroz likovne prikaze usnulih, bez puno detalja, sa jednostavnim kompozicijama i smirenim koloritom, pokušao sam da na posmatrača prenesem atmosferu spokoja i bezbrižnosti. Pošto se stresan i užurban način života savremenog čoveka direktno reflektuje i na kvalitet spavanja, ova serija slika i crteža ukazuje na važnost ovakvog nesvesnog i pomalo zapostavljenog stanja u našim životima.
Najzad, ova serija slika i crteža nije samo umetničko istraživanje na temu spavanja, već i podsetnik da se kroz snove možemo privremeno udaljiti od surove realnosti i osloboditi okova drugih ljudi, situacija ili okolnosti koje nas sputavaju. Snovi mogu da nam ponude nadu
da barem privremeno možemo da prevaziđemo ograničenja sa kojima se suočavamo u teškim situacijama u svakodnevnom životu.
Svaka tema koja se obrađuje na platnu je velika sama po sebi, koliko te ona okupira pre nego što načiniš prvi potez četkicom?
Pre nego što započnem novu seriju slika, odvojim nekoliko dana kako bih se posvetio problematici koju ću obraditi kroz svoja umetnička dela. Svako ko se ozbiljno bavi ovim poslom, zna da nije dovoljno samo uzeti četkicu u ruke i nasumično otpočeti rad na platnu, već pre toga mora da se obradi i definiše određena problematika ili koncept koji će biti prezentovan kroz likovna dela. Nekad taj proces definisanja teme traje kraće, nekad duže – u tom procesu zaista nema pravila, ali ono što je bitno jeste da umetnik mora biti posvećen i iskren prema temi koju je odabrao da prezentuje kroz sliku, crtež, skulpturu…
Da li na tojim platnima postoji boja koja je zajednička kao neki lajt-motiv u pesmama?
U mom stvaralaštvu, boja je samo jedan od elemenata koji igra ulogu u dočaravanju određene atmosfere, emocije, simbolike i slično. Svakom platnu pristupam drugačije i iako kroz više dela obrađujem istu problematiku, trudim se da u pogledu kolorita i kompozicije svaka naredna slika bude posebna. Ono što povezuje sva moja dela (bez obzira na temu) jeste likovni jezik koji je karakterističan i drugačiji za svakog umetnika ponaosob.
Boja kao izražaj unutrašnjeg stanja ili …?
Boja u slikarstvu je moćan element u dočaravanju unutrašnjeg stanja umetnika i atmosfere na delima, kao što i boja naše odeće nije slučajna već zavisi od ličnog ukusa, raspoloženja, određene supkulture kojoj pripadamo i slično.
Svaka boja sa sobom nosi snažnu simboliku. Boje koje pokazujemo su naša optička vizitkarta. Preko boje saopštavamo sebe i shvatamo signale koje nam naše okruženje preko njih šalje. Gete je u poznavanju boja video kjuč za razumevanje života, stoga ovaj pesnik svom junaku Faustu, na početku drugog dela tragedije, u usta stavlja uzvik: „Po šarenom odsjaju poznajemo život.“
Tvoje slike su velikog fotmata. Format koji te određuje ili pobeđuje?
Kada govorimo o slikama, ne robujem formatima u svom stvaralaštvu. Mogu ozbiljno da se posvetim platnu minimalnih dimenzija (najmani format koji sam radio je 8 sa 8 centimetara), kao što ulažem ogroman trud kod formata koji ide i do tri metara širine.
Kakva je saradnja sa Dejanom Aleksićem, kolekcionarom, galeristom, čovekom koji je rad sa slikarima uzdigao na svetski nivo?
Naša saradnja je započeta 2015. godine. Bio sam na doktorskim umetničkim studijama kada me je Dejan Aleksić kontaktirao sa željom da kupi jedno moje delo. Od te godine pa do dan-danas traje naša saradnja i ostvarili smo nekoliko ozbiljnih projekata u vidu samostalnih izložbi, otkupa dela za javne kolekcije, preporuka za razne rezidencijalne boravke itd. Mislim da tih devet godina intezivne saradnje dovoljno govori o tome koliko međusobnog poštovanja i poverenja postoji među nama.
Koliko je danas u Srbiji slikarima potrebna galerija koja će stati iza njih?
San svakog ozbiljnog umetnika jeste da ga zastupaju galeristi koji će mu ponuditi i obezbediti takve uslove kojima će biti materijalno obezbeđen kako bi nesmetano stvarao svoja dela, a galerije sa druge strane takvim pristupom sebi obezbeđuju sigurnost da će dobijati kvalitetna umetnička dela koja će kasnije plasirati na tržište. Moja saradnja sa galerijom u Belgiji traje već osam godina, a saradnja sa galerijom u Sloveniji godinu i po dana. Obe galerije su mi ponudile takav vid saradnje kojim sam kao umetnik maksimalno zadovoljan. Obe galerije su videle moja dela preko društvenih mreža i to ih je privuklo da me kontaktiraju sa kvalitetnim ponudama za saradnju, u kojima sam našao ne samo finansijsku satisfakciju nego i priliku da budem profesionalno zastupljen na inostranim tržištima. Od pre skoro godinu dana sam otpočeo saradnju i sa Aleksić galerijom iz Kragujevca (mlada galerija čiji je vlasnik kolekcionar Dejan Aleksić), koja će krajem novembra biti krunisana izložbom „Spavači“.
Atelje u kojem stvaraš miriše na na ulja, velika platna, sitne radosti, velike snove. Koliko je važno raditi u inspirativnom ateljeu?
Trudim se da svoj radni prostor oplemenim detaljima koji me inspirišu i stvaraju pozitivnu energiju, koja ima uticaja i na ljude koji posete moj atelje. Kada neko prvi put uđe u studio, prva reakcija se odnosi na slike koje su postavljene po štafelajima, a zatim počinju da primećuju i predmete za koje ne očekuju da se nalaze u jednom umetničkom ateljeu. U mom ateljeu mogu da se vide razni predmeti, od starih tabli upozorenja iz napuštenih fabrika, preko skupih komada nameštaja, do retkih igračaka, među kojima najveće oduševljenje izaziva karusel koji je nabavljen na aukciji antikvitetnih predmeta.
Tema novembarskog izdanja RYL magazina nosi je stih pesnika Branka Miljkovića „Neki će svemir ponovo da nas stvori“. Koji svemiri ili snovi te transformišu i kreiraju iznova?
Što se tiče snova, lepo je kada sanjarimo i priželjkujemo neke divne stvari ili situacije, ali treba biti svestan činjenice da ništa ne pada s neba. Zato treba hrabro i strpljivo raditi na tome da se stvore oni svemiri u kojima ćete biti spokojni i zadovoljni svojim životom. Mene lično transformiše i pokreće svaki profesionalni uspeh koji postignem, a iza svakog mog uspeha stoji veliki rad, zalaganje i talenat.
