PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: JELENA MILOŠEVIĆ, MAJA ŽIVANOVIĆ, VLADIMIR KULAŠEVIĆ
HOTEL RADISSON COLLECTION OLD MIL U NEPOSREDNOJ BLIZINI SAJMA JE PRAVA SLIKA AUTENTIČNOG HOTELA KOJI SVOJOM PONUDOM PRIVLAČI TURISTE IZ CELOG SVETA. U PREDIVNOM AMBIJENTU OVOG HOTELA, VEĆ DRUGU GODINU USPEŠNO REALIZUJEM REFRESH YOUR BREAKFAST SA UMETNICIMA, PISCIMA, LJUDIMA IZ SVETA NEKRETNINA, MUZIČARIMA, ARHITEKTAMA, PSIHOLOZIMA, SVE U CILJU DA NAS TAJ DORUČAK OKUPI, PRIBLIŽI I DA RAZMENIMO ISKUSTVA. Radisson Collection je moj izbor.
JELENA MILOŠEVIĆ, SLIKARKA I DIZAJNERKA, ROĐENA JE 1958. GODINE U BEOGRADU, GDE DANAS ŽIVI I RADI. KROZ SLIKARSKE ŠKOLE, AKADEMIJU PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU, AKADEMIJU SPC ZA UMETNOSTI I KONZERVACIJU U BEOGRADU, ODSEK IKONOPISA, KAO I TOKOM MNOGOBROJNIH STUDIJSKIH PUTOVANJA ŠIROM EVROPE, SAD I AFRIKE, USAVRŠAVALA JE SVOJ SLIKARSKI IZRAZ. IMALA JE 57 SAMOSTALNIH I PREKO 270 KOLEKTIVNIH IZLOŽBI, MODNIH REVIJA, KAKO KOD NAS TAKO I U INOSTRANSTVU. UČESNIK JE MNOGIH PROJEKATA, KAO I MEĐUNARODNIH I DOMAĆIH LIKOVNIH KOLONIJA. SPECIJALIZACIJU U OBLASTI STAKLA JE ZAVRŠILA NA MICHAELIS SCHOOL OF FINE ART (KEJPTAUN, JUŽNOAFRIČKA REPUBLIKA) 2004. GODINE. NJENI RADOVI SE NALAZE U STALNOJ POSTAVCI GALERIJE NARODNOG MUZEJA U BEOGRADU, UNIVERSITY OF SOUTH AFRICA, STANDARD BANK CORPORATE COLLECTION, GOODMAN GALLERY JOHANNESBURG, JOHANNESBURG ART FOUNDATION, U SAD I PRIVATNIM KOLEKCIJAMA ŠIROM SVETA.
MAJA ŽIVANOVIĆ, ROĐENA JE 1975. U BEOGRADU, GDE JE ZAVRŠILA OSNOVNU ŠKOLU I XIV BEOGRADSKU GIMNAZIJU. FILOZOFSKI FAKULTET, SMER ISTORIJA UMETNOSTI, UPISALA JE 1994. GODINE, A 1995. JE POČELA DA RADI NA RTV POLITIKA. OD 1997. DO 2018. RADILA JE KAO NOVINAR I UREDNIK REDAKCIJE KULTURE RTV STUDIO B. TOKOM VIŠE OD DVE DECENIJE, SNIMILA JE NEKOLIKO HILJADA REPORTAŽA SA LIKOVNIM I PRIMENJENIM UMETNICIMA. AUTOR EMISIJA „PORTRET UMETNIKA” (1997–2000) I „SKICA” (2013–2018). ČLAN ULUPUDS-a, SEKCIJE ISTORIJE UMETNOSTI I LIKOVNE KRITIKE, OD 2019. GODINE. OD 2005. DO 2025. NAPISALA JE VIŠE STOTINA LIKOVNIH KRITIKA I RECENZIJA ZA KATALOGE, BAVILA SE PR POSLOM I ORGANIZACIJOM IZLOŽBI. TRENUTNO IMA STATUS SLOBODNOG UMETNIKA I BAVI SE RECENZIJAMA, ORGANIZACIJOM I PRODUKCIJOM LIKOVNIH DOGAĐAJA. OD JUNA 2023. JE NA MESTU SAVETNICE ZA ODNOSE SA JAVNOŠĆU „KUĆE LEGATA” I ČLAN JE LIKOVNOG SAVETA GALERIJE RADIO-TELEVIZIJE SRBIJE.
VLADIMIR KULAŠEVIĆ, DIREKTOR GALERIJE „NIKOLA RADOŠEVIĆ” U BEOGRADU, SVOJIM INTENZIVNIM RADOM I ZALAGANJEM JE OŽIVEO IZLAGAČKI PROSTOR NA UGLU DELIJSKE 3 I USKOČKE 5. U SAMOM SRCU BEOGRADA, NEPOSREDNO PORED KNEZ MIHAJLOVE ULICE, GALERIJA „NIKOLA RADOŠEVIĆ” NUDI JEDINSTVENI ART KONCEPT PREDSTAVLJANJA UMETNIKA KOJI IMAJU SNAŽNU PORUKU I MULTIDIMENZIJALNOST.
Da li imate luksuz da birate i živite svoje projekte?
Jelena: Da li živim ili sanjam? Ne, ja živim svoj san. Dužnost umetnika je da istražuje i stvara lepotu. A cilj, po mom mišljenju, jeste probuditi čoveka i dotaći mu srce. Da bih svoj san i svoje ideje pretvorila u stvarnost, moram biti svoja, samostalna, što ponekad iziskuje velike napore, psihofizičke i materijalne. Sve ima svoju cenu, a za svoju nezavisnost sam se izborila sama. Zasnovati karijeru na nepripadanju, ostati veran postulatima umetnosti i stvarati je veliko iskušenje, ali i ogromno zadovoljstvo i radost. Kosmički zakoni pravde i dobra su najviši stepen božanske ljubavi, a mi ljudi imamo slobodnu volju, pa moramo imati i svest o posledicama naših odluka i dela. Kako Skot Pek kaže „Put kojim se ređe ide”, a ja bih dodala i teže, ali je zato svaki korak deo ostvarenog sna i vizije. Nikada ne odustajem od svojih projekata, ne pravim kompromise ni u obimu, a ni u kvalitetu svojih dela, prateći unikatnost, ekskluzivnost i glamuroznost. Mogu sačekati najpovoljniji trenutak, ali cilj je isti. Jer ne postoji put do sreće – sreća je put!
Maja: Poslednjih godina sam zaista u poziciji da biram sa kim i koliko ću da radim. Posle dve decenije provedene na televiziji, kada sam na dnevnoj bazi pratila umetnost, konačno opušteno uživam u svom frilens životu. Poseban izazov je saradnja sa mladim stvaraocima koji tek stupaju na likovnu scenu i treba im najviše smernica. Umetnost volim i živim, sa njom se budim i svaki novi projekat otvara neslućene mogućnosti životne igre i radosti.
Vladan: Luksuz je privilegija za posebne, a posebnost se mora zaslužiti kroz trud i priznanje zajednice. Iako glamur deluje privlačno, put ka uspehu zahteva posvećenost i požrtvovanje. Imam sreću da se moje strateške odluke preklapaju sa ličnim zadovoljstvom i ponosom, pa čak i izazove doživljavam sa radošću.
Koliko kulturni radnik danas mora da bude i menadžer i stvaralac, da sve radi od početka do kraja, da bi se jedan projekat materijalizovao i predstavio svetu?
Jelena: Što bi Momo Kapor rekao – Traži se jedan svet, prekjuče iščezao! Od ideje stvoriti delo, uraditi sve da ono u svojoj iskonskoj zamisli zaživi, prezentovati ga, promovisati, materijalizovati. To su Andrićevi krugovi, Prokleta avlija, niz inkluzivnih krugova, začaranih i komplikovanih. Kako bi čarobno izgledao umetnikov svet da mu se misao, što se više bliži ostvarenju, ne hvata u zamke pitanja, nedoumica i strahova – kako, gde, koliko, zašto, čemu?
Kada bi svako radio svoj posao najbolje što može i zna, kada ne bi postojali `klanovi` i trgovci, već istinski ljubitelji i kolekcionari umetničkih dela, koji znajući njihovu vrednost postaju značajna podrška stvaraocima, tada bi kultura stala na svoje noge. Kada bi institucije kulture bile uz umetnike i borile se za njihove interese, tada bi jačao i uticaj naše umetničke scene u svetu.
Ali umetnost bi bila beskorisna da je sve sjajno, da je svet savršen i da sve funkcioniše, jer čovek ne bi tražio, otkrivao i težio skladu i suštini, živeo bi u njemu. Umetnik otkriva sjaj u tami i vidi tamu sjaja. U životu sam stvari koje ne mogu da promenim prihvatala kao izazov, kao igru, kao novu stepenicu u svom uzrastanju kao individue, kao umetnika, kao božanskog bića. Shvatajući trenutak u kome živimo, prolaznost vremena, ne čekajući, u hodu, donosim nova rešenja, realno sagledavam situaciju i idem dalje. Umetnost se i rađa iz nedovoljno ili loše organizovanog sveta, rađa se kao protest, kao odgovor, kao emocija, kao lepota duše. Kao poziv istine. Onog trenutka kada posmatrač dela počinje u sebi da osluškuje taj isti poziv istine, delo je postiglo svoj cilj i sve drugo nestaje u nekom drugom planu. Do neke sledeće izložbe.
Maja: Nažalost, mora da bude spreman na sve – jer nema podršku institucija, ni logističku ni materijalnu. Da bi se socijalni položaj kulturnih radnika poboljšao, potrebno je da država prepozna postojanje i važnost kulture, što na ovim prostorima nije slučaj. Kultura je marginalizovana, pa pojedinac mora da bude i stvaralac, i organizator, i menadžer. Kao kritičar se svakodnevno susrećem s takvim izazovima, zato što moj posao nije samo pisanje i otvaranje izložbi, već čitava organizacija mora da bude spremna. To se očekuje od mene, jer sam stvorila takav simbiotski odnos sa umetnicima.
Vladan: Svaka generacija mora da pobedi svog „zmaja”. U eri globalnih komunikacija, kulturni radnik mora biti i menadžer, i stvaralac, i promoter. Alati su se promenili, ali potreba za sinergijom talenata i veština ostaje ista. Današnji izazov je savladati buku koju stvara digitalna demokratizacija.
Vaše viđenje umetnosti u Srbiji. Kada umetnost daje rezultate?
Jelena: Biti umetnik u Srbiji znači ne računati i ne bojati se, ne očekivati i sazrevati. Kao stablo koje raste i mirno cveta i pored vetrova i pljuskova ima svoj put, bez straha da ga možda neka oluja spreči da dočeka leto. Leto i cvetanje će doći onim strpljivima, verujem u to, ali treba mnogo vere, rada, ulaganja i ljubavi. Dati celog sebe, bezuslovno.
Dug i težak je umetnički put i samo saznanje o sopstvenoj autentičnosti, o osećaju da smo uspeli da budemo najbliži sebi, ostavlja nas smirenim. Veći deo života sam izlagala i živela van Srbije, bez želje da tamo ostanem. Umetnost se mora voleti svim svojim bićem. Učimo i naučimo da bezuslovna ljubav jeste magija. Ta magija se širi, jer umetnost je pre svega izražavanje osećanja. Ne misli, već osećanja. Tada, i samo tada, daje najbolje i najlepše rezultate. Odgonetajući večiti dijalog između sebe i sveta, slikara inspiriše stalno praćenje nesvakidašnjeg ritma života. Uzvišen smisao same umetnosti, to dosezanje u najdublje slojeve suštine umetničkog` postojanja, prepoznajem i u svom stvaralaštvu, u toj strasti i energiji. Umetnost otkriva svet koji se poput kosmosa otvara i po kome slikarevo oko kruži i beleži njegove mene.
Maja: Recentna srpska umetnost je u usponu, potentna je i kvalitetna, jer imamo umetnike svih generacija koji kroz različite vidove predstavljanja zavređuju pažnju ne samo ovih prostora, već čitavog sveta. Neki od umetnika su poznati i prepoznati, ali čini se da je mnogo veći broj onih kojima treba dati bezrezervnu podršku.
Nije samo stvar kvaliteta i raznolikosti, umetnost mora da ima i jaku markentišku podršku, što obično sam umetnik ne može da ostvari.
Vladan: Umetnost u Srbiji ima ogroman, još neiskorišćen potencijal. Naša sposobnost da balansiramo između istočnih i zapadnih uticaja daje nam prednost, ali i rizik od gubitka autentičnosti. Umetnost daje rezultate kada je iskrena, dosledna i kada pronalazi svoj glas unutar zajednice.
Da li imamo likovnu kritiku? Gde su i šta rade istoričari umetnosti?
Jelena: Likovna kritika je način vrednovanja i tumačenja pojava ličnosti i dela u oblasti likovnih i vizuelnih umetnosti. Likovna kritika je danas izgubila nekadašnju ulogu presuditelja vrednosti umetničkog dela, čime se zapravo gube parametri i kriterijumi u njegovom ocenjivanju. Zaboravljena je i edukativna uloga kritike koja se retko objavljuje, uglavnom u stručnoj literature ili katalozima izložbi, obraćajući se pre svega stručnoj javnosti, a ne prosečnoj publici. Mogućnost za objavljivanje likovne kritike danas u Srbiji su izrazito sužene, periodična objavljivanja su potpuno ugašena, kao i mesečni magazini – vodiči. Zato treba istaći sjajan časopis „Likovni život” koji izlazi jedanput godišnje kao dvobroj, koji se entuzijazmom stručnog tima bori da ne nestane.
Maja: Kako prolaze godine, u pisanim i elektronskim medijima sve manje ima likovne kritike, jer nema profilisanih novinara kao što je to bilo pre dve decenije. Prateći likovne kritičare i istoričare umetnosti, primetila sam da se manje-više vrte ista imena u recenzijama i na otvaranjima izložbi. Potrebno je njihovo angažovanje u privatnim galerijama, medijima, jer kolege koji rade u institucijama brinu samo o svojim zbirkama i projektima. Prosto mora da postoji prirodna smena generacija.
Vladan: Imamo likovnu kritiku – sjajnu, ali često nevidljivu. To je cvet koji tek treba da procveta i društvo mora da joj pruži zasluženu težinu. Demokratičnost mišljenja i podsticanje konstruktivnih dijaloga su ključni za razvoj ove oblasti.
U Srbiji je trenutno procvat u građevinskoj industriji, a njega uvek prati i porast u prodaji umetnina. Ko danas kupuje umetnine?
Jelena: U ovim vremenima sukoba, podela i protivrečnosti, osećam potrebu povratka ravnoteže u naše poimanje sveta i u naše odnose. Procvat građevinske industrije ne donosi u današnjem trenutku i procvat u prodaji umetnina. Ranije su arhitekti, često i sami umetnici, u svoje projekte uključivali i opremanja prostora, pa su predlagali i sarađivali sa umetnicima, kao i sa ozbiljnim kolekcionarima, istoričarima umetnosti. Danas su zidovi novih prostora uglavnom prazni, iz nezainteresovanosti za umetnost ili iz neobrazovanja graditelja. Umetnost, zajedno sa naukom, ima i tu funkcijuda nam pomogne da obuhvatimo i razumemo svet oko nas i u nama, te da kao pojedinci i društvo uspostavimo blagotvorne i koherentne odnose koji nam život čine boljim i lepšim i doprinose stalnom razvoju čovečanstva. Savremena umetnička praksa koja je bazirana na ispitivanju društvenih vrednosti, promišljanju, analizi, u javnom prostoru je potisnuta komercijalizacijom, što deluje prilično frustrirajuće na umetnike.
Maja: Mislim da se kolekcionarska scena bitno promenila poslednjih decenija. Ranije su kolekcionari najviše kupovali „na sigurno” – predratnu umetnost i savremene slikare starije generacije. Ono što ne možete da vidite u muzejima, čuvaju baš ti kolekcionari.
U poslednje vreme, stvorili su se neki drugi trendovi, možda i zbog ekspanzije u građevini. Umetnost je kao živo biće, prolazi transformacije i zato je dobro da kupci umetnina budu osobe različitih profila. Poznajem ljude koji su grupisali svoje zbirke tematski i tehnički, poput aktova ili crteža, kojima nije bitno samo ime već ono sa čime će svakodnevno da žive. I to je zaista predivan pomak.
Vladan: Umetnost je univerzalna potreba, pa umetnine kupuju svi – od pojedinaca do korporacija. Potrebno je izgraditi tržišnu infrastrukturu koja kupcima pruža ne samo estetsko zadovoljstvo, već i investicionu sigurnost kroz integraciju sa bankama, osiguranjima i stručnom kritikom.
Tema martovskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Moć sadašnjeg trenutka”. Koji trenutak živite i kako vidite sebe?
Jelena: Svako od nas oseća ono što jeste. Kroz ono što činimo i kako se odnosimo prema trenutku u kom živimo, mi saznajemo šta smo. Divni Mika Antić je napisao – „Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zasto svima smeta kada smo drugačije budni?” I upravo najlepša osobina umetnosti je što nije koncizna, što prati talasanje društva, što ima million odgovora i još mnogo pitanja koja će tek postaviti. Nju je teško staviti u okvir trenutka, u okvir koji će svi ljudi smatrati ispravnim, ali to nije ni potrebno. Dovoljno je da nastavimo da stvaramo, da postojimo, da podstičemo maštu i radoznalost ljudi i oni će i nadalje pokušavati da razumeju šta je umetnik hteo da kaže.
Maja: Svaki trenutak, pa i ovaj, doživljavam kao promenu, novi izazov. Nisam nikada odustala od svojih strasti – umetnosti i novinarstva, i decenijama se trudim da na autentičan način popularizujem i demistifikujem likovnu umetnost. Svako od nas je jedinstven, treba da se živi otvorenog srca i da se uživa u svakom projektu.
Vladan: Sadašnji trenutak je sinteza prošlosti i most ka budućnosti. Svaki trenutak nosi neopisivu težinu i ne sme biti potrošen bez uživanja. Vidim sebe kao nekoga ko u ovom trenutku balansira između lične i profesionalne satisfakcije, sa jasnim ciljevima i otvorenošću prema novim izazovima.
