PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
GABRIJELA BULATOVIĆ, DIPLOMIRALA I ZAVRŠILA DIPLOMSKE STUDIJE NA FAKULTETU PRIMENJENIH UMETNOSTI I DIZAJNA U BEOGRADU. RADI NA FAKULTETU PRIMENJENIH UMETNOSTI I DIZAJNA KAO DOCENT. DO SADA JE IZLAGALA NA PREKO 200 GRUPNIH IZLOŽBI U ZEMLJI I INOSTRANSTVU. PRIREDILA JE 10 SAMOSTALNIH IZLOŽBI I DOBITNICA JE 14 NAGRADA I PRIZNANJA ZA SVOJE STVARALAŠTVO.
KAKO SI OBOJILA SVOJ MIKROKOSMOS U GRAFIČKOM SMISLU?
Rekla bih da sam pokušala, kroz proces stvaranja preko svojih ruku, da komuniciram sa delom sebe koji oplemenjuje svakog od nas, te da preko emocija koje prenosim pozovem publiku da moje radove virtualno dopuni svojim bojama i tako zaokruži proces njihovog stvaranja. Mislim da su se ljudi zbog svakodnevice previše udaljili od tog nepresušnog, unikatnog izvora kreativnosti, da često ne mogu ili ne smeju da se približe tom divnom, čistom delu sebe. Ja sam pokušala da svojim grafikama pozovem sve one koji se usuđuju da to probaju.
U JUNU SI IMALA SAMOSTALNU IZLOŽBU U CENTRU ZA GRAFIKU I VIZUELNA ISTRAŽIVANJA AKADEMIJE FLU. ČIME SI SE PREDSTAVILA?
Predstavila sam se ciklusom grafika, gravura na linoleumu i linoleum kolaža. Radovi su nastali u poslednjih par godina
KOLIKO SE DUGO RADI NA JEDNOJ GRAFICI I U KOLIKO PRIMERAKA SE ONA OBIČNO ŠTAMPA?
Ne postoji određeno vreme koje je potrebno da bi se uradila grafika. Sve zavisi od tehnike u kojoj se radi, iskustva grafičara, inspiracije… Broj boja koji je prisutan na otisku takođe može da utiče na vreme koje je potrebno da bi se napravio otisak. Opet, dešava se i da najsvedenije matrice budu vrlo zahtevne u štampi.
ŠTA ŽELIŠ DA PRIKAŽEŠ NA SVOJIM GRAFIKAMA?
Osnovnu poetsku nit u radu čini sama iskra koja pokreće kreativni proces stvaranja grafika, čin nastanka čoveka, stvaranje života u ćeliji, rađanje, rast bebe i postepeno stvaranje odrasle osobe u njoj… Impresije o činu stvaranja sublimirane su u likovne forme ili fragmentarne, linearne ritmove grafičkog otiska i simboličke forme svedenog izraza. Dominantni motivi na radovima predstavljaju decu, šake ili svedene, simboličke predstave.
KAKO DA PREPOZNAMO DOBRU GRAFIKU?
Meni lično ne prijaju grafike koja “viču” sa zida galerije i zovu nas prodornim bojama i prejakom simbolikom da im posvetimo pažnju. Više sam za varijantu upostavljanja skrivene interakcije između umetnika i posmatrača. Kada nežno zadrhtite pred otiskom, to je to…
S OBZIROM NA TO DA RADIŠ NA FAKULTETU KAO DOCENT, KO BI MOŽDA BIO MLADA NADA U TVOJOJ OBLASTI?
Na fakultetu je oko mene mnogo mladih talentovanih, inspirativnih ljudi. Grupa mladih kreativnih ljudi koja je upravo zavrsila treću godinu, a od oktobra upisuje četvrtu je više nego odlična! Generacija sa kojom sam radila pre njih je takođe bila izuzetna… Svi su našli svoj put u umetnosti. Ne bih da izdvajam pojedince. Mislim da je značajnije da podelim sa vama ohrabrujuću činjenicu da ćete uskoro i sami lako prepoznati više nego jednog izuzetno posvećenog i talentovanog umetnika među novim licima u svetu grafike.
U KOJOJ GALERIJI BI VOLELA DA IZLAŽEŠ SVOJE RADOVE U ZEMLJI, ALI I U SVETU?
Donedavno, želja mi bila da izlažem u Centru za vizuelna istraživanja FLU, jer sam odavno imala utisak da sa publikom te galerije mogu da ostvarim dobru komunikaciju.
TEMA LETNJEG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „ZALJUBI SE U PRIRODU“. KAKO KORESPONDIRAŠ SA PRIRODOM? KOLIKO TI JE NEDOSTAJALA U VREME KORONA VIRUSA? GDE ĆEŠ PROVESTI LETO 2020. GODINE?
Prvi put posle bombardovanja sam proleće provela na selu. Uspela sam da se još više zaljubim u prirodu, u taj proces rađanja i buđenja.
Pre korone bilo je sasvim jasno kako se provodi leto. Moja velika porodica godinama ne menja plan. Copy-paste svake godine, čak ne menjamo ni datume polaska na putovanja i dolaska sa njih. Ova godina je iznenađenje. Još uvek ne možemo da isplaniramo gde ćemo putovati i šta ćemo raditi. Za sada smo na trenutno prihvatljivoj i relativno predvidljivoj relaciji selo-grad.