PIŠE: JASMINKA MACAK
Gledam ljude. Pomislim – ima li među njima odvažnih, hrabrih i smelih da sebi priznaju ljubav?
O da, naravno, naiđe tu i tamo neki ludak koji bi učinio sve za ljubav. Pospan i snen, probuđen mokar iz sna, burnog sna. Nemoguće da sam ja ovo sanjao. Nije ni slutio šta ga čega sutra.
Desila se ljubav. Došla je sasvim spontano, nenadano. Probudio sam se tog jutra u kabini svog kamiona, negde daleko od svoje kuće, dece, žene koja mi je neverna. Pomislih koliko mi je teška ova tuđa zemlja, ovaj tuđi svet. Poželeo sam da sretnem neke druge oči, tople ruke, osmeh koji leči, usne boje nara, glas anđela. Setih se jedne žene koju sam davno video negde na nekoj društvenoj mreži. Znam da mi je rekla da je udata i da ne želi sa mnom nikakav kontakt. Poštovao sam njenu odluku. Ne znam ni sam kako, samo mi se javila u snu. Poslao sam joj poruku, opet misleći da neću ništa izgubiti ako ponovo pokušam da se borim za njenu ljubav. Nije odgovorila, čekao sam danima, ali nisam odustajao, poslao sam opet poruku.
Sanjao sam je, zamislite, sanjao sam je.
Krenuo sam na put, naredna tri meseca u svojoj kabini, kamion i kilometri puteva. Da je samo ona pored mene, da svojom toplinom i osmehom obasja moj svet, želje srca mog, neostvareni snovi, požuda i strast, sve u meni tutnji, srce lupa pri samoj pomisli na nju. Svakim danom sve je više osećam, kao da je tu pored mene, smeje se, drži me za ruku, drži me budnim u noćima na ovim putevima bez kraja.
Pomislim – sve bih dao da si tu, da te vidim, poljubim ti vrele usne, dodirnem kosu, sklonim taj nemirni pramen kose sa tvog lepog lica, da ti vidim sjaj u očima.
Stojim tako negde u nedođiji, napravio pauzu posle duže vožnje, kada mi iznenada stiže poruka. Ona mi se javila, odgovorila mi na poruku. Ne mogu da verujem, probudilo se u meni dete koje je skakalo od sreće, smejao sam se sam sebi. Toliku radost odavno nisam osetio, srce mi je ispunjeno ljubavlju, osećam plamen u grudima, čežnja ili možda žudnja. Pitala me kako sam, da li sam usamljen, kako provodim dane, da li mi je teško tamo negde daleko?
Pisao sam joj sve, odjednom sam se otvorio i počeo da pišem iskreno i onako kako se osećam. Ja sam zaljubljen u tebe, iako te nisam nikad upoznao, osećam te kao da si moja. Toliko si nežna, putena, razigrane i nestašne kose, prelepog lica sa usnama koje pričaju samo najlepše priče i pevaju pesme anđela. Tvoje ruke i tvoje telo koje se savršeno kreće u ritmu muzike, tvoj senzualni a u isto vreme i strastven ples koji me noćima drži budnim i jedva čekam i brojim dane kada ćemo se sresti. Pričaš mi kako ne želiš nikakvu vezu sa mnom, obećala si mi da ćemo se upoznati. Mila moja, znaj da sam se zaljubio u tebe, nošen hladnim vetrovima severa, radujem se svakom novom danu jer sam bliže tvojim rukama, tvom glasu, tvojim očima. Kada bi samo znala koliko te volim. Da, rekao sam to – ja te volim! Pozvao sam te, glas mi drhti, knedla u grlu, čekam da se javiš, da ti kažem da sam stigao kući i da želim da te vidim, samo na tren da te upoznam, da te pogledam u oči, možda nežno poljubim u obraz i snažno zagrlim. Javila si se, nisam znao šta da kažem, zastao sam, čujem svoje srce u grudima. Da, rekla si – da, želim da se upoznamo. Ubeđivao sam te danima, nedeljama, mesecima… samo jedan susret. Pristala si, nisam ni slutio.
Veče, hladno veče, čekao sam te na dogovorenom mestu. Došla si prelepa, nežna i mila. Pomislih – eh da si samo moja, sve bih ti dao, podelio svoje sve sa tobom, vodio bih te na put oko sveta, samo reci šta želiš. Znaš, kupio sam ti poklon za rođendan, parfem koji obožavaš, doneo sam ti ružu, crvenu ružu, simbol moje ljubavi prema tebi. Prihvatila si sve, pogledala me u oči i zahvalila se. Nisam se suzdržao i poljubio sam te, nisi se protivila, privukao sam te bliže sebi, zagrlio i podigao uvis, imala si osećaj da lebdiš, opet sam te poljubio. Osvojila si me na prvi pogled, na prvi poljubac, sanjao sam te, ali ovakvu nikad nisam. Ti si moja vila, moj anđeo, vratila si me u život, duša se duši raduje, moja ruka te dodiruje, malo nam je vremena ostalo da bih ti ispričao sve što sam želeo. Šetamo ulicom, držim te za ruku, ostala si u mom naručju, osećam tvoj dah na mojim usnama, opet sam te poljubio i ljubio, dok me nije savladalo ludilo. Lud sam za tobom, da li me razumeš? Smejala si se, smejala si se meni kao zaljubljenom tinejdžeru koji ništa drugo ne vidi sem voljenog bića. Rastali smo se te večeri u nadi da ćemo se opet sresti. Pisao sam ti poruke, zaljubljen u tvoje usne, zbunjen i lud od sreće i ljubavi, zaboravio da si udata, zaboravih da sam oženjen, ali nije me strah, idem dalje kroz život, idem dalje sa tobom, moja mila, daleko od svih, vodim te sa sobom drumovima tuđim i snovima svojim.
