PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: IOANNA BATSIALOU
Prof. dr Ioanna Batsialou, preteča u regenerativnoj medicini. Žena koja ulažući u svoje znanje, ulaže u druge svojom dobrom namerom i ljubavlju. Prof. dr Ioanna je jedan od najrespektabilnijih lekara u neoperativnoj estetskoj medicini, mezoterapiji i anti-aging medicini u Evropi. Pričamo sa njom o momentu i moći sadašnjeg trenutka za martovsko izdanje RYL magazina.
Moć sadašnjeg trenutka. Koliko si u sadašnjem momentu?
Jedan od mojih omiljenih filmova je „Varljivo leto 68“. U tom filmu, dekica koji sedi u staračkom domu, jede, pije, igra karte i svaki dan misli da mu je poslednji, tako živi svakodnevno. Koliko je to poučno! Možda je malo i smešno sve to, ali mi moramo da živimo svaki trenutak koji nam je dao Bog jer ne znamo šta će se desiti sutra, ali znamo da smo tu danas. Prošlost je prošla, iz nje možemo da učimo, da je ispravimo ili da se pokajemo. Da li ima nešto lepše nego da živimo sada? Meni je to veliki pokretač i to najviše doživljavam sa svojim pacijentima. Svaki pacijent je poseban i moj rad, svaki sekund i trenutak, namenjen je tom čoveku. Mi treba da živimo što intenzivnije i jače, sa što više ljubavi i iskrenosti.
Dugo te poznajem i znam sve tvoje faze. Divim se tvom osmehu i radu. Iako situacije u tvom životu nisu ni malo nežne, ti ne pokazuješ u radu sa pacijentom ono što te boli, već pružiš ljubav.
Naučila sam da budem profesionalac i da je svaki pacijent došao zbog sebe. Ne postoji čovek bez problema, ali ako je pacijent došao da unapredi i ulepša sebe, želi da vidi nešto pozitivno. Zamislite da vas u ordinaciji dočeka neko ko je tmuran, negativan, pun problema, svi bismo bili nezadovoljni.
Svako ko je došao, došao je zbog sebe i ja duboko u sebi imam dozu odgovornosti i profesionalizma prema svakom pacijentu. Kada kročim u ordinaciju, zaboravljam sve šta se dešava van nje u spoljnom svetu. Sa druge strane, čovek koji je toliko dugo živeo sam u inostranstvu, kao što sam ja u Srbiji, pošto Srbija nije moja rođena zemlja, nauči da čuva sebe i ne pokaže sve moći uvek i svima. Naravno da su sve to vežbe, iskustva, pređeni put. Ima trenutaka kada ne mogu da se kontrolišem kao čovek, ima trenutaka kada sam tužna, besna, ali kada vidim pacijenta, uvek pomislim da je on tu jer je došao zbog sebe, sebe da ulepša, sebe da unapredi i poboljša. Velika vera u meni mi daje energiju. Naša pravoslavna vera nudi život posle smrti, nudi vaskrsenje. Sve ima nekog smisla. Mi nismo prolazni, ne spaljujemo se, ta naša energija ima nadu da postoji bolji svet i da će biti daljeg života. Ljudi imaju strahove od bolesti, smrti, strahove od okoline, razne strahove šta i kako će biti sutra. Ali ko spozna Gospoda, sve te dileme i strahovi nestaju jer se dobila nova jačina i nada. Sve je u mudrosti, ljubavi, nadi i veri. Ako sve ovo imamo u našem životu, lakše nosimo i terete.
Do kada traje nada? Kao da traži beskonačnost u verovanju u bolje sutra.
Ako mi padnemo i zaronimo u depresiju i tugu, bol, ulazi se u veliki ciklus teških emocija iz kojih se čovek teško izvlači. Sve to on može da pobedi ako ima adekvatnu okolinu, monahe, savetnike, ali mora da ima nadu i da želi. Da ima veru, nadu i ljubav. Ako mi sami kao ljudi padnemo, mora da bude neko pored nas da nam pruži ruku. A nama prija da neko bude uz nas. Bitno je da gradimo takvu okolinu. Ja sam par puta bila u takvim situacijama kada sam mislila da nema dalje, posebno kada mi je brat umro, a roditelji bili bolesni. Mislila sam da je gotovo i samo sam molila Gospoda da mi da snage, ali ljudi oko mene su mi pomogli najviše. Oni su podsticali tu moju nadu i da nije kraj i da ću uspeti sve da prevaziđem.
Šta za tebe znači moć sadašnjeg trenutka?
Moć je ljubav prema svima i svemu. Suština je da u svakoj sekundi nađete mir. Čovek mora da nađe svoj mir i ljubav. Ako ne može, mora da ima podsticaj od drugog. Meni kažu da sam ja ta koja bodri, daje krila da se poleti i tako se odnosim prema svima. Uvek kažem da u jednom okruženju ili porodici imate one koju vuku napred ili nazad. Ti ljudi sa darom da budu vođe imaju teret i poteškoće, ali i ispunjenje da kreiraju i prave budućnost, sadašnjost.
Pošto smo u martu ― mesecu žena, ljubavi ― šta je žena za tebe?
Žena je najsavršenije biće, sa svim manama i vrlinama. Žena rađa novo biće, ali ne samo zato. Dugo sam se lečila i želela da dobijem zdravo dete, bilo mi je svejedno da li će biti muško ili žensko, a potajno sam se molila da bude devojčica i da može da podari život. Žena donosi radost u kuću. Muškarci po genetici imaju samo jedan hormon ― testosteron, a kod žena postoji čitava paleta ― progestoren, estrogen, testosteron i drugih milion hormona, mozak je drugačiji, hemija, sve je drugačije. I bez obzira što su žene komplikovanije po ponašanju u odnosu na muškarce koji su jasni. Muškarac radi samo jedan posao i na to je fokusiran, a žena može da radi više stvari odjednom ― ona i odgovora na mejlove i razgovara putem telefona. To sve muški mozak ne može. Žene i razmišljaju drugačije, one su neobjašnjena bića, kompleksni organizam za sve. Volim žene.
Ako neko ume da priča o ženama, lepoti i ljubavi, to si ti.
Moja ljubav prema ženama i čoveku je kombinacija svega. Lepa žena je ona koja uspeva da sve izbalansira, koja ima dobre namere, koja je ljubav. Ženama na Balkanu nije lako da budu i dobra majka, i dobra žena, i radnik, i profesionalac, i dobra ćerka, i tetka… Jer se sve to očekuje od žene. Genetika i statistika pokazuju da bez obzira što žene sve to rade, duže žive. Žene koje su ovoliko aktivne nemaju vremena da padnu u depresiju niti da razmišljaju o negativnim situacijama.
Imaš holistički pristup čoveku i znaš kako da mu pristupiš. Kako program „Odličan 5“ danas prolazi nakon dva meseca?
Ovaj program u kratkom periodu nije mogao preterano da zaživi zbog stanja u zemlji. Puno žena je otkazalo program, mnogi su skeptični zbog svega što nam se dešava, mnogo njih se plaši da ide na kliniku.
Očekujem da od marta ljudi dobiju želju i volju da se bave sobom. Mart je mesec žena, proleća, na proleće kreće preoblikovanje, svi hoće neku regeneraciju i restart.
Primećujem da se budi priroda, tako se budimo i mi. Zimski period je sam po sebi ograničenje. Postoji jedan postpraznični sindrom i ljudi treba da se adaptiraju na njega i da počinje proleće. Morate biti zdravi, da lepo zračite i volite.
U Srbiiji se vrednuje lepota. Žene ulažu u nju, ali koliko ulaže srpski muškarac u 21. veku?
Sve to ide u nekim talasima, postoje neki talasi i ciklusi. Većinom su muškarci koje se bave sobom svesni sebe i na dobrim su pozicijama. Samo oni koji imaju svest da vode računa o sebi idu u teretanu, vode računa šta jedu. Shvatili su da je holistički i preventivan pristup jako važan, a i njihove žene ih inspirišu da dođu na tretmane, prirodne ili regenerativne.
