PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: MILAN BEŠEVIĆ
FOTOGARAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Milan Bešević, osnivač i direktor SWA TIM d.o.o. kompanije osnovane 2008. godine i danas iza sebe ima 18 godina neprekidnog poslovanja. Ipak, sama priča počinje znatno ranije, još 2002. godine kada je Milan kao student, pokrenuo malu marketinšku agenciju TIM, koja je vremenom postala osnova za nastanak današnjeg SWA TIM-a.
U tom početnom periodu stečena su prva praktična iskustva, ostvareni prvi ozbiljni kontakti sa klijentima i postavljeni temelji na kojima je firma kasnije rasla i razvijala se. Sve što je dolazilo nakon toga gradilo se postupno, kroz rad, učenje i stalno unapređenje usluga.
Zbog toga SWA TIM danas ne stoji samo iza 18 godina formalnog poslovanja, već i više od dve decenije ličnog i profesionalnog iskustva u marketingu i reklamnoj produkciji, što se danas jasno vidi u načinu rada, odnosu prema klijentima i kvalitetu realizovanih projekata.
Tvoj put u štamparstvu nje samo tehnički, već i životni. Šta te je na početku najviše oblikovalo kao čoveka, a ne samo kao preduzetnika?
Moj put u štamparstvu od samog početka nije bio samo tehnički, već duboko životni. Preduzetništvo za mene od početka nije bilo samo posao, već prostor u kojem sam rastao zajedno sa izazovima.
Krenuo sam vrlo rano, još kao student, bez velike sigurnosti i bez jasnog plana “B” u periodu velikih ekonomskih promena i neizvesnosti. U preduzetničke vode upustio sam se instinktivno, bez mnogo kalkulisanja i dugog razmišljanja. U tom periodu radio sam sve, od razgovora sa klijentima, preko dizajna i same proizvodnje, do pakovanja i isporuke. Takav početak te brzo nauči odgovornosti, ali i poštovanju svakog segmenta posla i svakog čoveka uključenog u proces.
Upravo u tom periodu naučio sam da se snalazim, prilagođavam i preuzimam odgovornost, što je kasnije postalo temelj mog profesionalnog i poslovnog razvoja. Ono što me je najviše oblikovalo kao čoveka nisu bile mašine, materijali ili tehnologija, već ljudi i okolnosti u kojima sam počinjao. Upravo u tom preplitanju posla i ličnog rasta nastao je moj profesionalni identitet.
Posebno me je oblikovalo to što sam greške morao da rešavam sam. Nije bilo prostora za prebacivanje odgovornosti, svaka odluka imala je svoju težinu i to je postavilo temelje odgovornosti. Vremenom sam shvatio da je poverenje važnije od profita, a dugoročni odnos važniji od jednog uspešnog posla. Upravo ta iskustva su me, pre svega, izgradila kao čoveka, a tek potom kao preduzetnika i privrednika. U tom preplitanju posla i ličnog sazrevanja postepeno je nastajao moj profesionalni identitet, zasnovan na iskustvu, odgovornosti i stalnoj spremnosti da učim i idem dalje.
Pravnik si po obrazovanju, vodiš tri kompanije, kolekcionar si slika starih srpskih slikara i tu je ljubav prema štampi.
Iako sam po formalnom obrazovanju pravnik, moj glavni, suštinski i svakodnevni profesionalni fokus od samih studentskih dana vezan je za privredu i preduzetništvo. Još tokom studija bio sam aktivno uključen u poslovne procese, što je prirodno usmerilo moj profesionalni put ka razumevanju tržišta, organizaciji rada i razvoju poslovnih sistema. Danas, moj glavni, suštinski i svakodnevni profesionalni fokus vezan je za SWA TIM, firmu kojoj posvećujem najveći deo svog vremena, energije i lične pažnje, jer tu učestvujem ne samo u operativnim i upravljačkim procesima, već i u definisanju pravca razvoja, odnosa sa partnerima i ukupne tržišne pozicije kompanije.
U ostalim poslovnim angažmanima učestvujem kao partner ili savetnik, ali SWA TIM predstavlja temelj oko kog se svi ostali profesionalni projekti prirodno nadovezuju. To je okruženje u kojem se prepliću iskustvo, odgovornost i dugoročna vizija, i u kojem se donose odluke koje imaju stvarnu težinu, kako za kompaniju, tako i za ljude i partnere sa kojima sarađujemo. Ljubav prema umetnosti i slikarstvu nije se pojavila naglo niti kao trenutna inspiracija, već se razvijala postepeno, kroz razgovore, promišljanja i druženje sa bliskim prijateljem koji me je, gotovo nenametljivo, uveo u taj svet. Upravo kroz tu razmenu ideja počeo sam da drugačije sagledavam sopstvenu ličnost i da povezujem njene, naizgled suprotstavljene, strane.
Ti razgovori pomogli su mi da racionalni, poslovni deo sebe stavim u dijalog sa onim tišim, introspektivnim i stvaralačkim. Umesto sukoba, nastala je ravnoteža i svest da jedno drugo ne isključuje, već nadopunjuje. Posao daje strukturu, odgovornost i sigurnost, dok umetnost otvara prostor za smisao, unutrašnji mir i dublje razumevanje sebe i sveta oko nas.
Koja je tvoja formula uspeha?
Uspeh je za mene uvek relativna stvar. Ne doživljavam ga kao konačan cilj, već kao rezultat načina na koji živiš i radiš. U njegovoj osnovi su, pre svega, prave životne vrednosti, porodica, deca, prijatelji i kvalitetni saradnici, ljudi sa kojima deliš odgovornost, poverenje i svakodnevicu.
Sa druge strane, verujem da moderan pristup životu, otvorenost za nove trendove i tehnologije čine važan deo moje prirode. Volim da eksperimentišem, ali u okvirima kontrolisanog rizika, uz stalnu spremnost da učim i radim na sebi. Doslednost i upornost u poslu, oslonjene na dobre životne rutine, za mene su važnije od kratkoročnih pobeda.
Takva „formula uspeha“ zapravo dolazi kao posledica svega navedenog
U decembru mesecu 2025. godine proglašen si „Džentlmenom godine u preduzetništvu“. Šta za tebe znači priznanje?
Ovo priznanje za mene predstavlja lepo zaokruženje jedne poslovne godine, ali i trenutak kratkog zastoja u kojem se osvrneš i preispitaš pravac kojim ideš. Posebno mi je značajno zato što je nagrada ustanovljena na principima koji sagledavaju čoveka u celini, a ne samo kroz poslovne rezultate.
U svetu u kojem se sve meri brzinom, brojkama i rokovima, ova nagrada govori o onome što ne može da se odštampa niti da stane u tabelu, već o odnosu prema ljudima, doslednosti, načinu na koji gradiš poverenje i ostavljaš trag. Za mene je to pre svega lično zadovoljstvo, ali i podstrek da nastavim da radim odgovorno i sa poštovanjem prema poslu i ljudima.
U industriji digitalne štampe, preduzetništvu i privredi gde se sve najčešće meri brzinom, automatizacijom i brojkama, ovakve nagrade imaju posebnu vrednost jer podsećaju da se ono najvažnije ne meri statistikama, već stepenom i dubinom ličnog zadovoljstva.
Koje vrednosti, po tvom mišljenju, jedan džentlmen u biznisu nikada ne sme da izgubi?
Pre svega, džentlmen u biznisu nikada ne sme da izgubi poštovanje prema ljudima sa kojima radi i prema poslu koji gradi. Integritet je temelj svega i bez njega nijedan rezultat nema pravu težinu.
Podjednako su važne doslednost i odgovornost, posebno u situacijama koje traže strpljenje i čvrstinu karaktera. Način na koji se ponašaš u izazovnim trenucima govori više o tebi nego bilo koji uspeh. Tome bih dodao i stalni rad na sebi, spremnost da razumeš biznis, pratiš trendove i zahteve nove generacije kao ljudi sa kojima radiš i od kojih uvek možeš nešto da naučiš.
I na kraju, ne sme se izgubiti mera u ambiciji, u odnosu prema drugima i prema sebi. Pravi džentlmen u biznisu zna da dugoročna vrednost ne nastaje iz brzih pobeda, već iz poverenja koje se gradi godinama.
Šta smatraš najvećom vrednošću kompanije – ljude, znanje, reputacija ili kontinuitet?
Teško je izdvojiti samo jednu vrednost, jer prava snaga kompanije nastaje tek onda kada su ljudi, znanje, reputacija i kontinuitet u zdravoj ravnoteži. Ljudi su srce svake firme i nosioci kulture, znanje omogućava razvoj i prilagođavanje, reputacija je rezultat načina na koji se posluje, a kontinuitet potvrda da je sve to imalo dugoročni smisao.
Istovremeno, nijedna od tih vrednosti ne može da opstane bez stalne spremnosti na promenu.Tržište se menja, potrebe klijenata se razvijaju, a trendovi dolaze i prolaze. Zato je važno kontinuirano slušati, učiti i prilagođavati se, bez gubitka sopstvenog identiteta i osnovnih principa.
Veštačka inteligencija je preuzela primat u svim oblastima. Kako je u printu?
Ovo pitanje se prirodno nadovezuje na prethodnu temu o vrednostima, kontinuitetu i spremnosti na promene. Veštačka inteligencija je u print industriji već prisutna i njen značaj će u narednom periodu samo rasti. Suština, po mom mišljenju, nije u tome da će AI zameniti ljude, već da će vremenom isključiti one industrije i kompanije koje odluče da promene ignorišu. To je jasan tržišni trend i realnost savremenog poslovanja.
Lično sam oduvek bio okrenut novim trendovima i tehnologijama, jer verujem da radoznalost i spremnost na učenje prave razliku. Kao firma, trudimo se da budemo među prvima u našoj industriji na domaćem tržištu kada je reč o inovativnom pristupu i savremenim poslovnim praksama. U tom procesu posebno mi je važno da istaknem tim ljudi sa kojima radim, jer su vrlo brzo prepoznali pravac u kojem se tržište kreće i aktivno se uključili u implementaciju novih rešenja.
Upravo ta otvorenost i zajednički rad omogućili su nam da primenu veštačke inteligencije uvedemo rano i smisleno, kao deo svakodnevnog poslovanja, a ne kao prolazni trend. I pored snažnog tehnološkog fokusa, ljudski pristup nam ostaje u centru.
Šta se danas najviše štampa? Knjige, brošure, zastave?
Štampa je “živa” dinamična industrija koja se stalno menja zajedno sa tržištem i ljudima kojima je namenjena. Zato se više ne postavlja pitanje šta se najviše štampa, već šta u datom trenutku ima smisla i stvarnu potrebu. Najviše se proizvode oni štampani proizvodi koji nose jasnu poruku, imaju svrhu i dodatnu vrednost, dok se sami formati i namene neprestano razvijaju.
Sve je izraženiji trend personalizacije i obraćanja krajnjem korisniku. Tradicionalni štampani materijali danas se često dopunjuju QR i NFC tehnologijama, ličnim porukama i posebnim doradama, čime štampa postaje interaktivna i povezana sa digitalnim svetom.
Za našu kompaniju, digitalna štampa danas predstavlja apsolutni prioritet. Posebno u oblasti velikih formata i kroz širok asortiman medija na kojima štampamo, ona nam omogućava brzinu, fleksibilnost i visok nivo prilagođavanja. Upravo ta vrednost koju donosi primena savremenih tehnologija u velikoj meri je zamenila tradicionalne načine štampane komunikacije i tu smo maksimalno usmereni.
Lično volim da pratim šta se dešava u svetu štampe i da razmenjujem ideje sa kolegama iz industrije, bilo na sajmovima, prezentacijama ili kroz svakodnevnu komunikaciju. Kao tim, trudimo se da te svetske trendove prepoznamo na vreme i prilagodimo ih našem tržištu i klijentima. Taj proces uvek posmatramo kao zajedničko učenje i razvoj.
Posebno nam je važno da iz svakog proizvoda izvučemo njegov puni potencijal. Nekada to znači unapređenje postojećih proizvoda koji imaju manju tržišnu potražnju, kroz nove materijale, dorade ili interaktivne elemente. Na taj način proizvod dobija novi život i drugačiju ulogu na tržištu. Trudimo se da kombinacijom tehnologija, znanja i iskustva stalno pomeramo granice i da svakom proizvodu dodamo dodatnu vrednost. To radimo kroz bogatiji spektar boja, kvalitetnije dorade, personalizaciju, reljefne i lakirane površine, nove materijale, CNC obradu i dodavanje savremenih oblika interaktivne komunikacije.
Šta bi voleo da ostane kao tvoj lični pečat u ovom poslu?
Još uvek se osećam dovoljno energičnim i, što je možda još važnije, istinski radoznalim da nastavim da gradim, učim i stalno preispitujem i sebe i okruženje u kojem poslujem. Upravo zbog toga mi je teško da o ličnom pečatu govorim kao o nečemu završenom, definisanom ili konačnom. Za mene je lični pečat proces, a ne tačka dolaska.
Verujem da ni moj puni potencijal, kao ni potencijal kompanije, još uvek nisu dostigli svoj zenit. Ako bih morao da izdvojim ono što bih voleo da ostane kao moj lični pečat, onda je to kultura inovativnosti, doslednost i pouzdanosti. Da ljudi znaju da prihvate da dogovor ima težinu, da iza svake odluke stoji promišljanje, da se posao ne završava potpisom, već odnosom koji se gradi i održava kroz vreme. Voleo bih da se moj doprinos prepozna u tome što sam ostavljao stvari uređenijim, podsticao ljude da razmišljaju šire i pokazivao da se ambicija i ljudskost ne isključuju.
Na kraju, ako postoji jedan trag koji bih želeo da ostavim, to je uverenje da rast nije slučajan, već rezultat stalne želje da budemo bolji nego juče – i kao profesionalci, i kao ljudi.
Tema januarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „365 novih šansi“ Šta vidiš kao svoje šanse u 2026., a šta kao šanse kompanije?
Tema „novih šansi“ na dnevnom nivou mi je veoma bliska, jer verujem da se prilike ne dešavaju samo u velikim, prelomnim trenucima, već svakog dana – kroz male odluke i dosledan rad.
Kada razmišljam o ličnim šansama u 2026. godini, vidim ih pre svega u sopstvenom rastu i u svesnom, proaktivnom odnosu prema okruženju, jer verujem da se istinski napredak ne dešava slučajno, već kao posledica pažnje, odgovornosti i stalne spremnosti da se uči i menja.
Kada je reč o kompaniji, 2026. godinu vidim kao posebno važan period u kojem dodatno učvršćujemo svoju prepoznatljivost i jasnije se definišemo kroz kvalitet usluge i odnos prema klijentima. To je godina ubrzanog uvođenja veštačke inteligencije i novih tehnologija u svakodnevno poslovanje, zbog čega ovakav pristup dobija još veću težinu.
