OČUVANJE MENTALNOG ZDRAVLJA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: BRANKA SUDAR
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATE ARHIVE I MIA MEDAKOVIĆ

BRANKA SUDAR, OSNIVAČ CENTRA INTE­GRATIVNE OKUPACIONE TERAPIJE (OT CENTAR) U BEOGRADU. ROĐENA JE U ŠAP­CU, GDE JE ZAVRŠILA SREDNJU MEDICIN­SKU ŠKOLU. PO DOLASKU U BEOGRAD DAV­NE 2003. GODINE, UPISUJE VISOKU ZDRAV­STVENU ŠKOLU STRUKOVNIH STUDIJA, OD­SEK RADNE TERAPIJE. NAKON ZAVRŠETKA STUDIJA, SVOJE USAVRŠAVANJE NASTAV­LJA NA FAKULTETU ZDRAVSTVENIH NAU­KA, ODSEK FIZIO I RADNE TERAPIJE, A 2017. GODINE ZAVRŠAVA MASTER STUDIJE NA UNIVERZITETU U NOVOM SADU, ASOCIJA­CIJA CENTARA ZA INTERDISCIPLINARNE I MULTIDISCIPLINARNE STUDIJE I ISTRA­ŽIVANJA — ACIMSI I HUTON (MEDICINA, ELEKTROTEHNIKA I MAŠINSTVO) MASTER OF SCIENCE IN MECHATRONICS IN MEDI­CAL REHABILITATION. RAD NA TEMU „SEN­ZOMOTORNI POLIGON” PRIVUKAO JE DO­STA PAŽNJE, JER SE ODNOSI ISKLJUČIVO NA PRIMENU KOD OSOBA SA MENTALNIM POTEŠKOĆAMA. GODINE 2019. ZAPOČINJE SA PROCESOM OSNIVANJA ORGANIZACI­JE KOJA SE BAVI EDUKACIJOM, PREVEN­CIJOM I UNAPREĐENJEM MENTALNOG ZDRAVLJA, A SVE TO ZAHVALJUJUĆI STE­ČENOM SEDAMNAESTOGODIŠNJEM ISKU­STVU U INSTITUTU ZA MENTALNO ZDRAV­LJE, GDE I DANAS RADI. AUTOR I KOAUTOR JE PRVOG IZDANJA PRIRUČNIKA I PRAKTI­KUMA IZ OKUPACIONE TERAPIJE U MEN­TALNOM ZDRAVLJU U SARADNJI SA IPD — INSTITUTE FOR POPULATION AND DEVE­LOPMENT I MINISTARSTVIMA ZDRAVLJA BIH (FEDERACIJA I RS).

Kako si došla na ideju da osnuješ Centar integrativne okupacione terapije — OT Centar?

OT Centar je proistekao iz potrebe ljudi da nakon završenog terapijskog lečenja ima­ju adekvatan prostor u kome bi nastavili svoj oporavak uz profesionalno vođenje i pruža­nje odgovarajuće podrške. Naši saradnici su zdravstveni profesionalci sa višedecenijskim iskustvima u poljima zaštite mentalnog zdrav­lja, socijalne zaštite, psihologije, specijalne edukacije i rehabilitacije. Našim radom želimo da unesemo inovacije i vidljive rezultate u po­lje zdravstvene, socijalne i društvene inkluzije osoba sa mentalnim poteškoćama kroz realan terapijski proces. Aktivnosti smo raširili kroz interne i inovativne projekte kao što su izlož­be, edukacije iz oblasti mentalnog zdravlja i humanitarno-prodajne postavke.

Mi smo organizacija koja se primarno bavi za­štitom mentalnog zdravlja zajednice i pojedi­naca. Naše aktivnosti su usmerene ka zaštiti mentalnog zdravlja kroz blagodeti okupacione/ radne terapije i njenih komplementarnih gra­na, kao i kroz inovativne i nove tehnike koje su usmerene ka unapređenju i zaštiti mentalnog zdravlja dece, adolescenata i odraslih.

U februaru ste u Kući Đure Jakšića otvo­rili izložbu pod nazivom Empatija Katarine Vidicki i Ljiljane Prodanović, koje su nas odvele u svoj svet isceljenja. Kako se na kreativan način, okupacionom terapijom, dolazi do isceljenja i šta ste hteli da poka­žete ovom postavkom?

Svake godine se trudimo da organizujemo ne­koliko aktivnosti koje uključuju naše korisnike, saradnike, sponzore i javnost. U februaru smo organizovali izložbu radova naših korisnika, koja je četvrta po redu u Kući Đure Jakšića. Izložba prikazuje osobe koje nikad nisu imale formalno obrazovanje u bilo kojoj sferi umet­nosti, ali kroz aktivan okupaciono-terapijski proces su prepoznati i vođeni prvenstveno iz terapijskih benefita u cilju ozdravljenja. Kako je njihov mentalni oporavak išao ka zalečenju, tako su oni postajali sve svesniji svog novog otkrića. Postali su kreativni, zainteresovani, uporni, motivisani za promene, a iznad svega povratili su poverenje u svoju okolinu. Svakim danom pokazuju da su vredni poštovanja i pri­mer su za ostale koji misle da nema izlaza. Kroz ekspresiju Katarine i Ljiljane, ovom izlož­bom prikazujemo moć naše psihe, negovanja mentalnog zdravlja u svakom pogledu, kao i važan segment da se osobe sa mentalnim poteškoćama mogu aktivno uključiti i doprineti društvenom životu. Svaka od njih ima pose­ban vid izražavanja i u tom pogledu su jedin­stvene.

Izložba Emaptija je nastala kao zajednička ideja terapeuta i korisnika, a sam naziv pred­stavlja sposobnost osobe da prepozna emo­ciju koju druga osoba izražava svojim pona­šanjem ili govorom. U ovom slučaju, to je kre­ativno izražavanje kroz slike koje nam mogu otkriti kako su se autori osećali u raznim život­nim fazama, pokazujući kroz boje i oblike na platnu ili papiru svoja osećanja.

Cilj ove izložbe je da pokažemo javnosti da je potrebno vrednovati ljude prema njihovim spo­sobnostima, a ne nedostacima, što je i indika­cija okupaciono-terapijskog procesa.

Sav prihod od prodaje namenjen je autori­ma radova postavke.

Kao i do sada, sav prihod ostvaren na izlož­bi namenjen je autorima radova kako bismo skrenuli pažnju javnosti na neophodnost de­stigmatizacije i prisustva empatije u društvu ka osobama sa mentalnim poteškoćama, ali i ra­zvijanju socijalnog preduzetništva kao moguć­nosti dalje motivacije i istrajnosti da rade ono što vole i da mogu da imaju dodatni prihod.

Koliko često se terapijski procesi održava­ju u OT Centru i šta sve podrazumevaju?

Cilj okupacione terapije je prevencija onespo­sobljenja, promocija, očuvanje i obnavljanje okupacione performanse, zdravstvenog i du­hovnog dobrostanja. Za svakog korisnika se pravi plan i program okupaciono- terapijskog procesa, koji prolazi kroz određene faze pla­niranja, realizacije i evaluacije stanja, a nakon nekoliko nedelja se radi reevaluacija stanja osobe.

U zavisnosti od problema, uzrasta, intereso­vanja, formirali smo grupe korisnika koji dola­ze jednom do dva puta nedeljno u skladu sa svojim potrebama i stanjima. S obzirom na to da one rade u grupi, i sam proces je usmeren na grupni, ali i individualni pristup od strane radnog terapeuta. Ostali korisnici se uglavnom timski sagledavaju i rad sa njima iziskuje indi­vidualan pristup. Ono što se postiže primenom tehnika okupacione terapije jeste poboljšanje koncentracije i pažnje, ublažavanje napetosti i anksioznosti, smanjenje stereotipnih pona­šanja, kognitivnih sposobnosti, ublažavanje depresivnog stanja, razvijanje motoričkih spo­sobnosti, razvijanje samopouzdanja i postiza­nje osamostaljivanja kroz uobičajene životne situacije.

Koliko se uspešno četkicom i bojom osobe osvešćuju i vode putem izlečenja? Koliko traje taj put?

Kao što sam već pomenula, proces je jedan vid trke u kojoj terapeuti i korisnici imaju isti start i idu zajedno ka cilju, svesni činjenice da to nije sprint nego maraton. Potreban je kon­tinuitet, svi mi često tražimo prečice, čarobne formule da bi neke svoje ciljeve što brže ostva­rili, ali to „što brže” često ima i svoje posledi­ce — vraćanje starim navikama, odustajanje, gubitak samopouzdanja. Zato je neophodno raditi na istrajnosti i motivaciji kod osoba koje traže pomoć usled problema i pristupiti im na profesionalan način.

Ko se sve može obratiti vašem centru?

Zaštita mentalnog zdravlja je primarna aktiv­nost koja u svetu počinje da se javlja kao im­perativ, a usled pandemije je sve više mental­nih problema koji se uočavaju u zdravoj popu­laciji. Svako ko ima potrebu i želi da prevenira problem, može da nam se obrati, kao i osobe kojima je nakon hospitalnog tretmana, pored medikamentne terapije, neophodna i dodatna aktivnost, kreativna i relaksirajuća. Uglavnom su to anksiozni, depresivni poremećaji, ali i hronična duševna oboljenja kod osoba različi­tog uzrasta i pola.

Tema martovskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Out of the box“. Kako rad van sistema i standarda doprinosi medicini i is­celjivanju? Da li ste zadovoljni vašim posti­gnućima?

Okupaciona radna terapija se do 20. veka ra­zvijala isključivo u psihijatrijskim ustanovama širom sveta, kasnije se pojavila i u rehabilita­cijskim centrima kao vid funkcionalne terapije. Kod nas se odsek za radnu terapiju pojavio 1964/65. godine pri Visokoj školi zdravstvenih studija i dalje postoji kao vid strukovnog i ma­ster obrazovanja, tako da se za okupacionu radnu terapiju slobodno može reći da je main­stream. Važno je da je sprovode osobe zdrav­stvenog usmerenja, školovane za ovaj posao, a ne sa određenim art kursevima, couch serti­fikatima bez iskustva i kliničkog rada sa licima koje imaju neke mentalne poteškoće. Okupa­ciona terapija nikako nije deo alternativne me­dicine nego akreditovana zdravstvena branša u svim ustanovama usmerenim na mentalno zdravlje.

Trudimo se da se kao tim usavršavamo u sklo­pu OT Centra, prateći inovativne metode, ali bez odstupanja od standardnih tehnika rada. Nama kao maloj neprofitnoj organizaciji je po­nekad potrebna podrška okruženja, lokalne samouprave, kako bi razumeli da mentalno zdravlje nije tabu tema. OT Centar želi da pru­ži alternativu po pitanju “života izvan kutije”. I dalje ćemo nastojati da podstaknemo okolinu da bude deo stvaranja novog talasa društvene odgovornosti koja ima za cilj mentalno oboga­ćivanje našeg društva u celini i destigmatiza­ciju uz bolji kvalitet života osoba sa mentalnim poteškoćama. Mi kao tim smo zadovoljni onda kada su naši korisnici funkcionalni i produktiv­ni, jer oni nisu statistika ili neko sa strane, oni su ljudi, deo našeg društva, neko iz naše sre­dine.

https://www.facebook.com/otcentar