PIŠE: MILOŠ MILUTINOVIĆ
„Pandorina je znatiželja prevladala i kutiju
je otvorila. Sva su zla izašla na do tada
bezbrižno čovečanstvo koje je živelo u
blagostanju – kuga, tuga, siromaštvo,
zločin, očaj, pohlepa, starost, bolest,
ludost, prkos, glad, prijevara.
Odmah ju je brzo zatvorila, a unutra je
ostala samo – NADA.
Svet je bio vrlo hladan i turoban, a onda je
Pandora opet otvorila kutiju te je NADA
izletela van. Tako je čovečanstvo sa svim
zlom kao spas u zlim vremenima dobilo i
NADU.“
U Pandorinoj kutiji bilo je zaključano kako
zlo, tako i dobro, oni ne mogu jedno bez
drugoga, isto kao zadovoljstvo i patnja. Oni
uvek idu u paru. Samo NADA, koja je ostala,
nije imala svoj kolerat.
NADA – pojam u kom se sudaraju i stapaju
protivurečnosti koje kriju sve suštinske
stvari. Maglovita nit koja spaja suprotnosti
– snove i javu, subjektivno i objektivno.
Fizička emocija i blagodat duha. Neopipljiva
„maglovita mreža“ svuda prisutna. „San
budnih“. Važnija od obrazovanja i vrednija
od blagostanja.
NADA – san i tajna drevnih alhemičara.
Iskra transcendentne suštine koja
„povišava vibraciju“ svemu oko sebe.
Magnus opus opsenara – alhemija sreće.
NADA = Kvintensencija
Starogrčki Etar i alhemičarski kamen
mudrosti (lapis philosophorum) –
najizvrsniji, najfiniji, sveprožimni
element, označava suštinu neke stvari,
najdelotvorniji sastavni deo supstancije
uopšte.
NADA – jedina suštinski može da
transformiše materiju i čini sve oko sebe
dugovečnijim.
NADA vidi navidljivo, oseća neopipljivo,
dostiže nemoguće.
Nepoznati autor
