PIŠE: LOLA KALINIĆ
Ono što nam je suđeno ne možemo izbeći. Na putu na kojem hodimo bivamo privučeni nividljivom slilom. Zapletemo se, slučajno u ljubavnu čaroliju, u film koji počinje da se odvija, ali ne na celuloidnoj traci, nego u stvarnom životu. I tako TI i ON glavni junaci vaših života. Svaka misao vibrira na pomisao, svaka pora uzdrhti, a ti se samo prepuštaš magiji zvanoj ljubav.
Ne pitaš ništa jer čemu reči kada je sve već odavno rečeno, kada se sve zna, sve je jasno. Samo tiho u svom miru hodiš stazom zvanom ljubav i ljubavnici. Ljubavi se treba prepustiti, smelo skočiti jer ko zna kada će nam opet doći. A ona je tu da nas probudi i podigne jer duša traži dušu, kao što telo traži telo, kao što um traži um. Novogodišnja čarolija neka počne. Irvasi neka nas odvedu do zvezda! A Deda Mraz neka ispuni svaki naš poljubac vatrom i poštovanjem.
