LIČNI RAZVOJ KAO PUT

PIŠE: EKA PREMA SHAKTI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Posmatrajući ljude oko sebe koji su na putu lič­nog razvoja, primećujem da sam zaista navikla na život neizvesnosti, konstantnog neznanja šta me čeka. Kada se zapitam šta je ono što je po­jedincu najneophodnije da korača putem ljubavi prema sebi, i svetu u kojem se nalazi, shvatam da je to hrabrost.

Da bih stigla do te ključne reči, te načina života, prvo se moram pozabaviti pitanjem: šta je uop­šte rad na sebi? Kako on izgleda? Kako se ljudi ponašaju, koje su im navike? Kakav je osećaj ra­diti na sebi, a ne samo čitati o tome, ili gledati od drugih?

Rad na sebi je prvenstveno suočavanje sa so­bom, a onda i drugima, zarad sopstvenog oslo­bođenja i boljeg načina života. A, šta je potrebno kako bismo se suočili sa sobom? Hrabrost. Šta je potrebno kako bismo oslobodili sebe svih ste­gova koji nas uporno sputavaju i lome? Takođe hrabrost.

Ljudi koji žive lični razvoj svakodnevno se suoča­vaju sa poteškoćama koje im život donosi. Nije to cveće i proleće. Naprotiv, bolno je, teško, is­crpljujuće, ali Boga mi i oslobađajuće. Takvi ljudi skupljaju snagu da priznaju svoje mane, da pri­znaju da su grešili, da priznaju sebi da nisu umeli biti srećni, dok su delovali iz aspekta svoga uma.

Šta vi mislite, kako to izgleda život kada priznamo sebi svoje mane i greške? Ja mislim da izgleda pakleno. Pakleno za ego, oslobađajuće za dušu.

Da smo znali biti srećni, bili bismo uveliko. Da smo znali kako da budemo ispunjeni, ne bismo tragali za ispunjenjem. Ne bismo išli na mnogo­brojne tretmane, kod raznih astrologa, magova.

I baš to je rad na sebi: spuštanje svog ega, uni­štenje ega priznanjem da smo i mi grešili i povre­đivali druge. Suočavanje sa egom koji nam go­vori kako su drugi krivi, kako je kriva loša zvezda pod kojom smo rođeni, teška sudbina.

Reći ću vam nešto, svako od nas ima pravo da bude radostan i ispunjen. Svako od nas ima pra­vo i može da živi oslobođeno, da živi svoju svrhu. Svako od nas ima svoju svrhu. I svako od nas ima pravo da izabere da li će pognuti glavu nad lošim situacijama koje nas zadese, ili će se uzdići i pronaći ono dobro u njima, te da li će odlučiti izabrati i otići u bolje. E, za to je potrebna sme­lost.

Da biste izašle iz nesrećnog braka, morate biti hrabre, verovati u sebe da možete same, da možete bez tog partnera koji vas muči. Morate verovati da zaslužujete bolje. Da ne biste ušle u brak u koji ne želite ući morate slušati sebe, a ne okolinu koja vam govori da baš tuda treba da idete. Da biste putovale, morate verovati da možete putovati. Da biste volele i bile voljene, morate verovati da ljubav možete imati u sebi, da je možete pružiti, i da zaslužujete da vam ljubav bude pružena.

To je rad na sebi. Tako izgleda osoba koja korača putem ličnog razvoja. Ona prihvata neizvesnost kao opciju života, jer jedino u neizvesnosti posto­ji prepuštanje Bogu, Univerzumu, Njegovoj volji. On zna kuda treba da idemo. On zna šta je za naše najveće dobro. A da bismo živeli po Nje­govoj volji, jedino šta nam je potrebno je upravo ta velika hrabrost, koja je toliko jaka da nam čak i u najtežim situacijama pokazuje ono dobro što nam loše donosi.

Divim se takvim ženama. Divim se svim onim ženama koje povrh svega, ipak biraju sebe. Ipak biraju voleti, verovati u ljubav, te ljubav i pružiti.

Zamislite samo koja količina snage je potrebna da ipak poverujemo kako je ovaj svet dobar? Na­kon svega lošeg što ste prošle, hajde se usudite voleti. Hajde se usudite biti svoje. Hajde izaberite sebe, iako znate da će vas mnogi osuđivati. Ali takođe upamtite ovo: svi ti mnogi će doći i proći, a ostaće oni koji vas zaista vole. Pojaviće se ljudi koji se takođe suočavaju i sa sobom, i sa okoli­nom, te će vas svojim postojanjem bodriti.

Da se odlučite na put ličnog razvoja, nikada ne biste bile same. Bog bi uvek bio uz vas, i vi biste to osetile. Vi biste osećale radost svaki put kada odlučite pratiti svoj unutrašnji osećaj, povrh svih strahove koje imate.

To je rad na sebi. I to je, na kraju svih krajeva, srce lavice, koje svaka od nas ima. Pitanje je samo: hoćemo li se odlučiti živeti slobodno, ili ćemo poginjati glavu sopstvenim uverenjima i okolini u kojoj se nalazimo?

Ja sigurno neću. A za one od vas koje takođe neće, znajte da sam uz vas. Niste same, možete! Verujem u vas, i radujem se vašim podeljenim iskustvima sa svetom, kao i primerom slobodnog života.

Volite sebe, a volim vas i ja.

Arrivederci i namaste!