PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: PETAR DRAGIĆ
FOTOGRAFIJE PORTRETA: ANTON WELT
FOTOGRAFIJE KLINIKE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Dr Petar Dragić, usko specijalizovani hirurg u oblasti venske problematike i estetike. Tokom dosadašnje karijere, stekao je svetsko iskustvo merljivo po najvišim kriterijumima i standardima. Njegov rad predstavlja najdužu seriju na svetu koju je jedan hirurg realizovao, a ujedno i jednu od najdužih serija operacija jedne bolesti. Iskustvo je stekao sa istim uhodanim timom koji ga prati na svim putovanjima u zemljama gde operiše.
On je pionir laserskih operacija vena i jedan od prvih hirurga u Evropi koji je uveo laser u operativno lečenje proširenih vena. Prva laserska operacija u zemlji urađena je 2007. godine u Novom Sadu.
Zahvaljujući njegovom zalaganju i postignutom uspehu, laserske operacije postale su metoda izbora u lečenju proširenih vena. Tokom poslednjih godina, sve veći broj stručnjaka iz zemlje i inostranstva pronalazi inspiraciju u njegovom radu i uspehu, a primena savremene venske terapije laserom postaje zlatni standard medicine 21. veka.
U želji da pruži doprinos medicine i omogući što većem broju pacijenata pristup boljem i komfornijem načinu lečenja, dr Dragić je tokom proteklih osam godina edukovao više od 100 lekara iz zemlje i inostranstva. Klinike „dr Dragić“ proglašene su 2009. za glavni edukativni centar – „Center of Excelence“ Jugoistočne Evrope od strane najveće američke kompanije „Covidien“ i nemačke kompanije „Biolitec“. U isto vreme, dr Dragić je imenovan za glavnog edukatora, takozvanog „proktora“.
Dr Dragić formira idealan koncept moderne klinike za laserske operacije i vensku estetiku koja u svetu medicine ima rastući broj sledbenika i postiže sve veći uspeh. Zbog toga je on čest gost i predavač na velikim svetskim kongresima u Nemačkoj, Americi, Japanu i Brazilu, gde je i dobitnik nagrada za svoj rad. Održao je veliki broj predavanja o uvođenju i značaju laserske operacije u našoj zemlji i zemljama regiona: Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni, Crnoj Gori i Mađarskoj.
“Od samog početka moj tim i ja bili smo orijentisani ka izbegavanju nečega što nazivamo masovnom proizvodnjom.”
Kako izgleda jedan radni dan dr Petra Dragića?
Moj radni dan počinje rano, strukturisano i sa jasnim fokusom. Jutarnje sate koristim za mentalnu pripremu i pregled operativnog plana – svaki pacijent, svaka intervencija i svaki detalj unapred su analizirani. U mom pozivu preciznost i sigurnost ne ostavljaju prostor improvizaciji.
Već u jutarnjim satima nalazim se u klinici. Prvo obavljam preglede, ultrazvučnu dijagnostiku i razgovore s pacijentima. Verujem u individualni pristup – nijedan slučaj nije isti, a svaki pacijent zaslužuje personalizovan plan lečenja, zasnovan ne samo na protokolu, već i na kliničkoj intuiciji i znanju koje sam izgradio kroz hiljade uspešnih intervencija.
Operativni deo dana je centralni. Savremene laserske intervencije izvodim u lokalnoj anesteziji, pod stalnom ultrazvučnom kontrolom. Lično vodim sve faze – od prve dijagnoze do završetka zahvata. Pristupam im sa maksimalnom pažnjom kako bih postigao ne samo funkcionalni uspeh, nego i estetski rezultat koji je danas pacijentima izuzetno važan. Nakon operacija sledi vreme za postoperativne kontrole i komunikaciju sa pacijentima. Transparentnost, jasnoća i dostupnost su principi koje poštujem od prvog kontakta do kraja lečenja. Paralelno, održavam stručne kontakte sa kolegama iz sveta, učestvujem u međunarodnim diskusijama, pripremam predavanja i delujem edukativno kad god mi vreme dozvoli.
Dan se najčešće završava kasno uveče, nakon što sam siguran da je svaki pacijent dobio adekvatnu pažnju, da su sve procedure uspešno završene i da je tim informisan i organizovan. U ovoj profesiji ne postoji rutinski dan – ali postoji stalna obaveza da budem dosledan vrednostima na kojima gradim svoj rad: naučno zasnovanoj medicini, preciznosti, inovaciji i humanosti.
Kakav je tvoj stav prema medicini – koja je njena misija i filozofija?
Moja ljubav prema umetnosti i nauci prirodno se spojila u medicini – profesiji koju doživljavam kao najhumaniju, jer se bavi samim čovekom i onim što mu je najdragocenije – zdravljem. Verujem da lekar, poput umetnika, mora uložiti celog sebe u ono što radi. Nije dovoljno imati znanje iz knjiga – neophodni su i kreativnost, posvećenost i sposobnost da se svakoj situaciji pristupi sa svežim pogledom, baš kao što umetnik svaki put iznova stvara. Zato sebe doživljavam kao nekog ko na granici između nauke i umetnosti svakodnevno raste. Svaki pacijent je priča za sebe – jedinstveno “umetničko delo” kojem pristupam pažljivo, sa poštovanjem i željom da dam najbolje od sebe.
Kao dečak iz grada na severu Vojvodine, nikada nisam sanjao da ću jednog dana biti prepoznat kao jedan od vodećih svetskih hirurga u oblasti vena. Ali istina je da se sve dogodilo postepeno – kroz svakodnevni rad, brojna putovanja, edukacije i operacije. Kroz to iskustvo, uvideo sam ograničenja tradicionalnih metoda i prirodno sam počeo da uvodim inovacije koje su učinile intervencije uspešnijim i sigurnijim.
Danas te inovacije donose ne samo bolje estetske rezultate i brži oporavak, već i veću sigurnost za pacijente. Kolege iz celog sveta počele su da prate moj rad, a iskustvo koje sam stekao svrstava me među lekare s najvećim brojem intervencija vena na globalnom nivou.
Kakva je prednost lasera u savremenoj flebologiji?
Laser je postao nezamenjiv u savremenoj flebologiji. Za razliku od klasične operacije vena, koja je zahtevala opštu anesteziju, bolnički boravak i dugačak oporavak, laserske intervencije izvode se u lokalnoj anesteziji, u ambulantnim uslovima. Pacijent se odmah nakon zahvata vraća svakodnevnim aktivnostima, bez bolova, rezova i ožiljaka.
Najveća razlika je što se kod laserske metode vena ne vadi iz tela – time se izbegavaju hematomi, otoci i dug oporavak. Ceo proces je precizan i kontrolisan, zahvaljujući stalnoj upotrebi ultrazvuka tokom intervencije. Lekar koji sprovodi proceduru istovremeno radi i pregled i operaciju, što donosi veću sigurnost i uspešnost lečenja, dok je kod klasične metode taj pristup često bio “naslepo”.
Koje su najčešće zablude pacijenata kada je u pitanju lečenje proširenih vena?
Jedna od najčešćih zabluda jeste da su proširene vene isključivo estetski problem. Istina je da iza vidljivih promena često stoji ozbiljniji funkcionalni poremećaj venskog sistema, koji može dovesti do hronične venske insuficijencije, bolova, otoka, upala, pa čak i ulceracija.
Druga zabluda je uverenje da se lečenje može odlagati ili rešiti isključivo kremama, lekovima ili nošenjem čarapa. Iako konzervativna terapija može ublažiti simptome u početnim fazama, ona ne može eliminisati uzrok – a to je mehaničko oštećenje venskih zalistaka. Jedini način da se taj problem trajno reši jeste intervencija.
Treća česta zabluda je strah od operacije – posebno zbog zastarelih predstava o klasičnoj hirurgiji, bolovima, anesteziji i dugom oporavku. Danas je situacija potpuno drugačija: savremene laserske metode su minimalno invazivne, bezbolne, bez rezova i šavova, izvode se u lokalnoj anesteziji i pacijentu omogućavaju povratak svakodnevnim aktivnostima odmah nakon zahvata.
Važno je da pacijenti znaju da blagovremeno lečenje značajno smanjuje rizik od komplikacija i u velikoj meri poboljšava kvalitet života. Razumeti proširene vene znači pristupiti im ozbiljno, stručno i bez zabluda. Ipak, najveća i najopasnija zabluda jeste verovanje da je za uspeh intervencije najvažniji aparat – laser. Ono što tom logikom zanemaruju jeste činjenica da laser nije ono što leči – leči lekar. Laser je samo alat. Ishod operacije, bezbednost pacijenta, dugoročni rezultat i estetski efekat zavise isključivo od stručnosti, iskustva i znanja onoga ko taj alat koristi. Kao što violina ne svira sama bez virtuoza, tako ni laser ne rešava vene bez iskusnog i posvećenog lekara. U medicini, posebno u minimalno invazivnoj hirurgiji, tehnologija je važna, ali čovek iza nje je presudna razlika između prosečnog rezultata i vrhunske medicine.
Kako vidiš ulogu tehnologije u savremenoj medicini? Može li ona zameniti „ljudsku ruku“ i intuiciju lekara?
Tehnologija je danas neizostavan deo savremene medicine. Ona nam omogućava precizniju dijagnostiku, bezbednije i manje invazivne intervencije, brži oporavak pacijenata i značajno unapređuje kvalitet zdravstvene zaštite. Bez sumnje, savremeni alati – poput lasera, ultrazvuka i drugih sofisticiranih uređaja – omogućavaju ono što je donedavno bilo nezamislivo.
Međutim, uprkos svim dostignućima, tehnologija je i dalje samo alat. Sama po sebi, ona ne donosi odluke, ne prepoznaje nijanse u stanju pacijenta, ne oseća ritam operacije, niti ume da predvidi tok komplikovane situacije. To i dalje čini lekar – svojim znanjem, iskustvom i onim što se ne može naučiti iz knjige: kliničkom intuicijom. Zato verujem da nijedna tehnologija, ma koliko bila napredna, ne može zameniti „ljudsku ruku“. Ona može biti produžetak te ruke, ali nikada njen nadomestak. Ključna vrednost savremene medicine je u spoju visokotehnoloških rešenja i iskusnog, obrazovanog i odgovornog čoveka koji tim rešenjima upravlja.
U tom balansu između nauke i osećaja, između tehnologije i čoveka, leži budućnost istinski humane i efikasne medicine.
Danas, zahvaljujući razvoju tehnologije i dugogodišnjem kliničkom iskustvu, možemo sa sigurnošću reći da su svi pacijenti sa proširenim venama idealni kandidati za lasersko lečenje. Ne postoji nijedan oblik venskog oboljenja kod kojeg bi klasična operacija ili bilo koja druga metoda bila bolji izbor. Ono što je ključno jeste to da laser omogućava direktan kontakt sa zidom obolele vene, čime se postiže visoka preciznost i kontrola tokom celog zahvata. Za razliku od pojedinih metoda koje koriste hemijska sredstva za zatvaranje vene, laser koristi svetlost kao terapijsko sredstvo – što dodatno doprinosi njegovoj sigurnosti i dugoročnom efektu.
Upravo zbog svega navedenog, laserska intervencija danas predstavlja zlatni standard u lečenju proširenih vena, a sve druge metode se, u odnosu na nju, smatraju kompromisnim rešenjima.
Znam da ti je važno da prostor u kojem radiš bude estetski i energetski prijatan za pacijente. Zašto ti je to toliko značajno?
Za mene, prostor u kojem radim nije samo funkcionalno okruženje – on je produžetak mog profesionalnog identiteta i načina razmišljanja. Oduvek sam bio pažljiv prema detaljima kako u hirurgiji tako i u prostoru koji me okružuje. U mom radu postoji jasna paralela između preciznosti u medicini i minimalizma u arhitekturi: cilj je isti – postići maksimalan rezultat uz minimalnu intervenciju. To znači smanjiti broj poteza, skratiti trajanje zahvata, ubrzati oporavak, a istovremeno postići vrhunski estetski i funkcionalni ishod, uz maksimalnu sigurnost za pacijenta.
Taj princip sam želeo da prenesem i u arhitekturu svojih prostora. Ordinacija u Novom Sadu, koju je projektovao Studio Fluid na čelu sa arhitektom Đorđem Gecom, osmišljena je s istim senzibilitetom i prepoznata kao značajno umetničko ostvarenje – objavljena je u renomiranim svetskim časopisima kao što su Deezen, ArchDaily i mnogi drugi, a na Bijenalu arhitekture nagrađena je u kategoriji najbolji enterijer.
Najnovija klinika u Beogradu, čiji je dizajn osmislio Fran Silvestre, jedan od najpoznatijih svetskih arhitekata u oblasti minimalizma, takođe prati tu filozofiju – prostor koji reflektuje preciznost, smirenost i potpuni fokus. Njegova estetika savršeno korespondira sa mojim profesionalnim pogledom na medicinu. Takođe, klinika u Banjaluci predstavlja potpuno drugačiji koncept – primer kako se kroz dizajn može izraziti toplina, smirenost i poverenje, ali kroz drugačiji, lokalno inspirisan vizuelni jezik. Svaka od tih klinika ima svoj karakter, a iza svih stoji ista filozofija – da prostor mora da prati suštinu onoga što radimo, a to je briga za čoveka, njegovu sigurnost i poverenje koje nam pruža.
Tvoja saradnja sa kolegama širom sveta je velika i značajna.
Zahvaljujući svom radu i inovacijama u oblasti lečenja vena, imao sam privilegiju da obiđem gotovo ceo svet i prenesem svoja iskustva stotinama lekara na različitim kontinentima. Kao lekar i inovator, oduvek sam smatrao da znanje ima pravu vrednost tek kada se deli i prenosi dalje.
Posebno mi je važno što edukacije nisu jednosmerne – kroz njih i ja konstantno učim, nadograđujem pristup i širim vidike. Tokom cele godine, kolege iz Evrope i drugih delova sveta dolaze u Beograd na edukacije i stručne razmene, i na to sam zaista ponosan. Stvorili smo okruženje u kojem se ne prenosi samo tehnika, već i celokupna filozofija pristupa pacijentu, sigurnosti i preciznosti u radu.
Jedno od najlepših profesionalnih prijateljstava razvio sam sa kolegama iz Brazila, s kojima imam intenzivnu saradnju. Često upravo tamo putujem, ne samo zbog stručnih obuka, nego i zbog zajedničkih projekata i uzajamnog poštovanja koje je vremenom preraslo i u lično poverenje.
