I SVETLOST I NEŽNOST

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: IVONA PLESKONJA
FOTOGRAFIJE: HELGA GORAN, NEBOJŠA ČOVIĆ

IVONA PLESKONJA, AKADEMSKA SLIKARKA, ROĐENA 16. OKTOBRA 1974. GODINE U BEOGRADU. ZAVRŠILA JE FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU, U KLA­SI PROFESORKE ANĐELKE BOJOVIĆ, ODSEK SLIKARSTVO. DIPLOMIRALA JE 1998. GODINE, MAGISTRIRALA 2001. I DOKTORIRALA 2017. KOD PROFESORA DIMITRIJA PECIĆA. BILA JE STIPENDISTA FONDA MLADENA JANKOVIĆA. ČLAN JE ULUS-A SA STATUSOM SLOBODNOG UMETNIKA OD 1998. GODINE.

NJENA DELA SE NALAZE U ZNAČAJNIM DOMAĆIM I INOSTRANIM KOLEKCIJAMA, A POSLEDNJA IZLOŽBA STVARANJE SVETLA – NEŽNI SMO ROĐENI BILA JE PO­STAVLJENA U GALERIJI ŠTAB DO 2. MARTA 2023. GODINE. TO JE CIKLUS KOJI JE NASTAO NAKON MONUMENTALNE KOMPOZICIJE DECA SUNCA 2014. GODINE, A IZLOŽBE JE PRIVUKLA VELIKU PAŽNJU LJUBITELJA LIKOVNE UMETNOSTI I STRUČ­NE JAVNOSTI.

IVONA PLESKONJA NA IZLOŽBI DOČEKUJE LJUBITELJE UMETNOSTI AUTOPOR­TRETOM KOJIM PREDSTAVLJA SEBE U TRENUTKU PREKRETNICE U SVOM ŽIVOTU 2015. GODINE. STOJI USPRAVNO PRIHVATAJUĆI ISTINU I DOŽIVLJAVA PREOBRA­ŽAJ.

VREMENSKI RAZMAK IZMEĐU IVONE NA PLATNU I AUTORKE IZLOŽBE JE SKORO 10 GODINA. KAKO VIDIŠ SEBE NOVOROĐENU U SVETLOSTI?

Vidim sebe sada kao zaista novorođenu oso­bu. Vidim da je to što je pre oko osam godina za mene bila težina zbog promena u emotivnom životu sada blagoslov. Ceo ciklus slika koji sam tada započela ostao je zaustavljen na pauzi da čeka svoje zaokruženje, koje se prirodno dogodi­lo u ovom momentu. Zanimljivo je to da se ose­ćam novorođeno, a u isto vreme i nepromenjeno u svojoj dubini. Kada sam pogledala svoj plavi autoportret posle toliko godina, ta esencija po­gleda i izraza lica je za mene imala istu snagu, istu istinu. Ta esencija koju vidim je moje više ja ili moj duh ili svetlost, koju svi nosimo u sebi. Pro­ces slikanja autoportreta bio je veoma intenzivan na svim nivoima. Kroz proces je krenulo da se i odmotava i zaokružuje sve što je do tada možda bilo stagnantno u mom biću. Kao da su se sva vremena povezala u jedno nepostojeće vreme i u tom metafizičkom prostoru se slika i dogodila.

ŠTA ZA TEBE PREDSTAVLJA PLAVA BOJA I ZAŠTO SI SE PORTRETISALA BAŠ U TOJ BOJI?

Plava je moja omiljena boja otkad znam za sebe. U plavetnilu se osećam kao da sam kod kuće. Podseća me na nebo, slobodu, ptice, letenje, čist planinski vazduh, nežnost. Poželela sam da se obojim u sve to. Kada sam se tako obojena vi­dela u ogledalu, iznenadila sam se. Videla sam nešto sasvim novo u svom pogledu i izrazu lica. Tako je nastala ideja o plavoj slici. Autoportret Iv predstavlja duha iz viših sfera koji se ovog puta manifestovao kroz moj lik. Zbog toga se i zove Iv.

KO SU TVOJI JUNACI KOJI IZ SVETLOSTI POSMATRAJU PUBLIKU, KOJA IZ MRAKA GLEDA NJIH OSVETLJENE?

Likovi koje slikam su sveta bića koja su sa nama oduvek i koja su deo nas oduvek i zauvek. Likovi koje slikam i koji svetle su svaki čovek, svaka ži­votinja, svaka biljka, svako! Svako. Kroz slike su materijalizovani da bi se prikazali ljudima, da bi bili zaista vidljivi. Zahvaljujući tome, posmatrači mogu da ostvare kontakt, da se pogledaju oči u oči zapravo sa samim sobom.

ZAŠTO PORTRET, ENERGIJA PORTRETA, ENERGIJA POGLEDA LJUDSKE ZENICE, USANA ŽENE, PALOG ANĐELA?

Slikam ljude, jer smatram da čovek čoveku naj­ direktnije može preneti poruku. Kada se susret­nemo sa nečijim pogledom, dolazimo do sebe. Tako je i sa pogledom portretisanog lika. Kada se susretnemo sa pogledom nekog naslikanog junaka, dolazimo do junaka u sebi. Kada slikam, zapravo prenosim informacije iz nevidljivog u vidljivo polje, polje slike. Veoma je jednostavno. Prvo primećujem suptilne informacije sa kojima se susrećem spontano tokom kretanja kroz dan, kroz život. Sledeći korak je odabir koje informaci­je je značajno plasirati u nove slike. Na koji način radim odabir? Pratim svoj osećaj, vodi me intuici­ja. Dogodi se važan momenat, momenat u kome prepoznam posebno stanje nekog bića, čoveka, osobe koju kasnije slikam. To posebno stanje mogu opisati kao jedinstvo mnogih vrlina i le­pota, kao fokus na nešto važno, kao predanost, poverenje, kao bezuslovnu ljubav, spoj estetske i duhovne lepote. Zatim sledi proces slikanja por­treta i svega opisanog što se nalazi unutar lika koga slikam. Tokom procesa slikanja mi je važno da naslikam ovo posebno stanje bića i jedinstvo svih ovih vrlina koje nosi u sebi. Portret je nasli­kan kada se, uz fizičke karakteristike, spuste na sliku i materijalizuju ove naizgled nevidljive du­hovne informacije, koje svi osećamo i koje mogu sijati i iz slika. Ponekad mi se čini da smo mi za­pravo skupine fotona i da određene kombinacije boja i fotona čine svakog od nas tako jedinstve­nim. Čini mi se da ne slikam portrete, nego te skupine fotona.

DA LI U POTRETU OSLIKAVAŠ DUHOVNU LEPOTU?

Duhovnu lepotu vidim i u materiji. Ona sija kroz telo, kroz pogled, kroz stanje. Sve to zajedno slikam. Slika nije završena dok se ne pojavi taj unutrašnji svet. Zbog toga kažem da slikam ono naizgled nevidljivo.

DOK STVARAŠ SVOJE RADOVE, SLIKA ŽIVI ŽIVOT U TVOM ATELJEU, A KADA SE POSTAVI U PROSTOR GALERIJE POČINJE DA DIŠE PUNIM PLUĆIMA I TI SE SUSREĆEŠ I SUOČAVAŠ SA VIZIJOM KOJU SI IMALA. KAKAV JE OSEĆAJ GLEDATI SVOJE RADOVE U PROSTORU KAKAV NUDI GALERIJA ŠTAB, GDE SE TVOJI JUNACI IGRAJU U SVETLOSTI?

Da, slika se rađa u ateljeu. Zaista, kada završim određeni portret, dugo ga posle toga posmatram i poželim mu dobrodošlicu. Osećam kao da je živo biće stvoreno upravo tu ispred mene, kao da ga u tom trenutku vidim novim očima i sama se iznenadim i zadivim prisustvom lika. Čarob­no je. Potpuno ispunjenje dolazi baš u momentu postavke slike u javni prostor, prostor galerije. To je momenat kada se slika predaje svetu. To je za mene sveto. Galerija Štab, na čelu sa gale­ristom Markom Brunom, pruža fantastičnu mo­gućnost da slike koje radim vidi veliki broj ljudi u monumentalnom galerijskom prostoru kakav je i potreban za formate i veličine likova koje slikam. Zbog prometnosti Tržnog centra GALERIJA, do­gađa se da i ljudi koji ulaze i prolaze kroz njega iz sasvim drugih razloga budu privučeni i iznena­đeni prizorom izložbe. Na taj način, zahvaljujući Galeriji Štab i spoju svih ovih okolnosti, dolazi do širenja ljubavi, umetnosti i svesti. Beskrajno sam zahvalna na tome.

KROZ SVOJE RADOVE PROVLAČIŠ REČI: ŽIVOT/VIDA, KOSMIČKI UČITELJ, UNIVERZUM, ANĐEO, ISTINA, SVETLOST. SVE JE LEPO. ONO ŠTO VIDIMO IZ NAS I DOLAZI. KAKO BI TI OPISALA SVOJE ANĐELE?

Ima ih mnogo. Oni su toliko ogromni da mogu biti i veličine Svemira. Anđeli koji su sa mnom su čista bezuslovna ljubav. Kada osećam njihovo prisustvo, suze mogu da mi teku od količine i snage ljubavi koja struji. Ima ih mnogo. Imaju snažna i različita de­lovanja na mene, a verujem i na ceo svet. Takođe, Anđeli su i ljudi oko mene, moja po­rodica, moji psi, svaki kamen, sva voda.

TEMA MARTOVSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „SVETLOST“. NA PUTU PROMIŠLJANJA IZ SVETLOSTI I NEŽNOSTI, ŠTA MOŽEŠ DA ZAKLJUČIŠ?

Zaključujem da su svetlost i nežnost pove­zane. Kada osećam svetlost u svom srcu, postajem nežnija i pažljivija prema sebi i prema svima oko mene.