HOTEL HUMSKO U TREBINJU

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: NEVENA STANIĆ
FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ I IZ PRIVATNE ARHIVE

SPOJ PROŠLOSTI, SADAŠNJOSTI I PONOS BUDUĆNOSTI

NEVENA STANIĆ, RODOM MOSTARKA, ŽIVELA JE I STUDIRALA ISTORIJU, FILOZOFIJU I EKO­NOMIJU U ESENU U NEMAČKOJ, I NAKON IZVESNOG BROJA GODINA I RADNOG ISKUSTVA U ELEKTROPRIVREDI, VRATILA SE NE U MOSTAR, VEĆ U TREBINJE. TU SU JOJ ŽIVELI STRIČEVI KOJE JE POSEĆIVALA I NA KRAJU ODLUČILA DA OSTANE.

TREBINJE JE BILA DESTINACIJA KOJA JOJ JE ODREDILA SUDBINU, ZAPOČELA JE SVOJ PO­SAO I SRELA JE SVOG BUDUĆEG SUPRUGA.

KUĆU, GDE JE SAD VELELEPNI HOTEL, SASVIM SLUČAJNO SU NAŠLI. VRLO BRZO SU SHVATI­LI DA ĆE SVOJE POLJE RADA I DELOVANJE USMERITI NA STVARANJE HOTELA KOJI SU GRA­DILI TRI GODINE JER JE SVE POČELO ZA VREME KORONE. A ONDA SE FILM POLAKO POČEO ODMOTAVATI, SCENA PO SCENU. U HOTELU SU SPOJILI PROŠLOST I SADAŠNJOST.

NEVENA ISTIČE DA JE TO SAŽIMANJE PROŠLOSTI I SADAŠNJOSTI DEO NJENE LIČNOSTI. „JA VOLIM ETNO, ALI IMAMO 300 OBJEKATA KOJI SU NA TAJ NAČIN UREĐENI I MI SMO SE OD­LUČILI DA ZADRŽIMO ISTORIJU I KAMEN I GREDU I LUK, ALI DA DODAMO ONO ŠTO PRIPADA SADAŠNJOSTI. POSVETILI SMO VELIKU PAŽNJU DETALJIMA. TRUDILI SMO SE DA ZADRŽIMO KAMEN I DA SE VIDI KAKO JE RASLA OVA KUĆA U KOJOJ JE SADAŠNJI HOTEL, ALI I SAM GRAD.“

Ko je dao konačan pečat izgledu hotela?

Moj suprug, svekar i ja smo uneli sva svoja znan­ja i iskustvo u izgled hotela, ali smo imali i kon­sultanta Branka Gašića iz Bloom designa. Uvek sam imala razna pitanja na koja je Branko odgo­varao i rešavao našu problematiku u stvaranju. U kom pravcu da idemo i šta da radimo. Imao je zaista ključnu ulogu.

Kojim smeštajnim kapacitetom raspolaže ho­tel?

Trenutno u hotelu imamo četiri sobe, dva sepa­rea, Milutinova trpeza (muška priča) i Jelenina odaja – konferencijske sale, bašta ima 150 mesta, u atrijumu imamo 60 mesta, u opremlje­nim tunelima 40 mesta.

Uskoro pravimo svadbu u hotelu i tome se jako radujem. Hotel svojim izgledom i kapacitetom pruža mnogo.

Ko su vaši gosti?

Naši gosti su uglavnom turisti iz inostranstva koji traže određeni nivo usluge i komfora.

Konferencijske sobe su apsolutno prilagođene savremenim potrebama i standardima i imaju više namena. Ostavili smo ih u mešovitom ar­hitektonskom rešenju. Pošto imamo podelu na mušku i žensku odaju, tzv. Jelisavetina odaja se koristi za druženja žena, ručkove, događaje. Ta­kođe je moguće organizovati joga ritritove, radi­onice, seminare.

S obzirom na to da imamo samo četiri sobe a klijenata mnogo, počela sam i sa saradnjom i organizacijom drugih smeštaja u gradu. Trebin­je ima ogroman turistički potencijal ne samo leti, već i tokom zime. Imamo 260 sunčanih dana i fokus ne treba samo da je u leto jer imamo blage zime. Mi nekad u decembru sedimo pored reke i pijemo kafu.

Koliko sama pozicija grada doprinosi turiz­mu?

Po mom mišljenju, Trebinje je na nekih 15% svog kapaciteta u mogućnosti pružanja usluga. Moja ideja je da se svi ujedinimo i napravimo komp­letnu ponudu. Ovde je fenomenalno, možete da birate vožnju kanuom, ako vam se leti, tu je pa­raglajding, imamo crkve i manastire, od 30 vinari­ja u Hercegovini, 28 je u Trebinju, možete voziti električni bicikl, kvadove, pešačiti i uživati u nest­ varnim predelima. Na Bjeloj gori imamo prirodan amfiteatar. On je savršen. Mogli bi se organizo­vati koncerti pod otvorenim nebom. Kada dođe­te u Trebinje ne znate kompletnu ponudu ovoga grada, a mi to treba da plasiramo.

Trebinje nije predgrađe Dubrovnika niti Her­ceg-Novog, ili destinacija ka nečemu, već je TREBINJE DESTINACIJA SAMA PO SEBI.

Sa otvaranjem sezone, koje je bilo pre neki dan, počeli smo i sa Wine festom i verujem da će ta manifestacija zaživeti jer ima potencijal.

Kako bi ti opisala vaš hotel?

Naš hotel je neobičan. Spajamo duh Hercegovi­ne. Taj kamen, za koji kažu da je hladan, ali kada sedneš na njega, vidiš da je topao. On ima šare, ima dušu. Spajamo novo i staro, da budućnost ima čime da se ponosi.

Da li je teško biti preduzetnica?

Teško je biti preduzetnik generalno, jer se boriš u nekim bitkama koje možda u drugim krajevima sveta i ne postoje. Veliki su izazovi, ali su i veli­ka zadovoljsva koje pruža uspeh kada osvojite svoju ideju na najlepši način.

Ja sam ipak došla iz zapadnog sistema, ali sam se privikla svemu ovome. Ima ljudi koji su ta­kođe stigli iz nekog dela sveta i ovde započeli svoje biznise, ali se nisu mogli uklopiti u način funkcionisanja svega niti su se snalazili. Ovom gradu su potrebni ljudi sa strane, oni donose nove ideje, daju neki zamajac svemu.

Kako ste se odlučili za naziv hotela Humsko?

Humsko, jer nam je prvi proizvod koji smo proiz­vodili bilo kraft pivo Humsko, a onda smo hteli da slavimo Zahumlje, imamo ovde iskopine Jelene Anžujske, tu su bili i Nemanjići i hteli smo da poč­nemo od samog početka. Često se o Trebinju priča tek od Osmanskog carstva, a Trebinje ima mnogo dublju istoriju. I kada smo razmišljali kako da damo ime hotelu, ostali smo pri Humskom. Proizvodimo i dalje Humsko pivo, imamo hotel Humsko i ponosni smo na to.