PIŠE: CECA MARJANOVIĆ, PROFESIONALNI ČITAČ VREMENSKIH LINIJA
Volim svoje snove. Zbog njih sam u duši još uvek dete. Kada sam negde sa prijateljima ili porodicom, imam običaj da zatvorim oči i sanjarim.
Moji prijatelji mi često kažu da ću sa orlovima da ostarim i da sam zato još uvek dete. Njima je smešno kada se probudi i raduje dete u meni, a meni je dobro. Kao klinka sam maštala da postanem profesor i učim decu. Danas sam profesorka istorije. Kada ugledam lepe cipele, a skupe, stanem ispred izloga i maštam kako bi mi lepo stajale uz džins. Verovali ili ne, posle par meseci njihova cena se prepolovila, a još su imali i moj broj. To su bile moje cipele. Čekale su me.
Maštanje ili kako danas kažu vizualizacija je proces kojim svesno kreiramo stvarnost i živimo je. Kada maštam, vreme je rastegljivo i ubrzano. Budućnost i sadašnjost su jedno. Imam svoj mali ritual za čuda. Verujem u njih. Za vreme punog Meseca napišem tri želje na tri papira, stavim u teglu i ubacim novčiće. Prinesem teglu Mesecu i zamolim ga da se moje želje „dese“ kada im je vreme. Leti, kada je zvezdano nebo najlepše, izađem napolje, ispružim se na travu u dvorištu i uživam u pogledu… Dopuštam sebi da, bar u mašti, nema nemogućih želja. Maštanje neguje naš intelektualni razvoj, otklanja strah i jača sigurnost. To je mesto gde se razvija genijalnost i kreativnost. Sanjajući, mi stvaramo svet. Zbog toga je naša sposobnost da stvaramo divne vizije dok smo budni izuzetno važna. Kada ovladate veštinom sanjanja otvorenih očiju, prestaćete da besciljno idete kroz život.
Otkriću vam svoju tajnu. Kad sanjam otvorenih očiju, molim se za pozitivan ishod, bilo da je u pitanju posao, zdravlje ili nešto treće. Ponekad ne tražim ništa, već samo kažem – Neka bude volja Tvoja! Amin.
Već godinu imam jedan san i pratim ga. Hranim ga već dugo svojim maštanjima i jasno mogu da osetim svaki delić tog sna. Mala kućica pored reke, dvorište, cveće, visoka stabla topole. I znate šta? Ovog leta moj san postaje java.
