GALERIJA 73

PIŠE: MIA MEDAOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: MIRELA PUDAR
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

MIRELA PUDAR, DIREKTORKA GALERIJE 73, ROĐENA U STOLCU, GRADU KOJI JE POZNAT KAO MUZEJ NA OTVORENOM, SMEŠTEN NA JUGU HERCEGOVINE, U SAMOM ZALEĐU MEDITERANA. ŽIVOT JE ODVEO NA STUDIJE ŽURNALISTIKE NA FAKULTETU POLITIČKIH NAUKA. BAVILA SE IZDAVAŠTVOM, IMALA JE SREĆU I ČAST DA SARAĐUJE SA NAŠIM NAJVEĆIM IZDAVAČIMA. POSLEDNJIH GODINA DOBILA JE PRILIKU DA OD JEDNE INSTITUCIJE KAKVA JE GALERIJA 73 NAPRAVI PROSTOR KOJI ĆE BITI DOSTUPAN SVIMA. ZAHVALJUJUĆI TIMU GALERIJE, KOJEG PORED ZAPOSLENIH ČINE I UGLEDNA IMENA LIKOVNE SCENE OKUPLJENA U UMETNIČKOM SAVETU, STVOREN JE PROSTOR U KOME SE UMETNIK LEPO OSEĆA.

GALERIJA 73

Galerija 73 je prepoznatljiv prostor u svetu umet­nika, a tu reputaciju je strpljivo gradila decenija­ma. Ova instutucija nije delila sudbinu onih ga­lerija koje su u jednom vremenu beležile uspeh i još brže nestajale. Galerija 73 opstaje pola veka, ali mnogo je važnije da se u tom periodu uspela kontinuirano razvijati.

Neko će reći da možda 50 godina i nije prevelik period, ali svakako nije kratak. Shodno tome, bilo je logično da u tom vremenskom periodu naiđu i povremeni krizni momenti. Međutim, i u umet­nosti je najbolja škola ona koja se oseti kroz ne­posredno iskustvo. Trebalo je pronaći način i u uskladiti rad sa globalnim trendovima.

Galerije 73 se u jednom trenutku programski pri­tajila i čekala svoj trenutak. Da bismo se prilago­dili vremenu u kome živimo, potrebna je zrelost kako institucije, tako i rukovodstva, ali baš kao i u svakodnevnom životu, ne treba uvek po svaku cenu juriti rezultat.

Vreme zahteva svoj ritam i sklad. Danas mnogi kažu da je ovaj prostor na Banovom brdu – hram kulture. To se reči koje laskaju, ali mnogo više obavezuju. Mnoga velika imena kulturne scene sa bivših jugoslovenskih prostora prošla su kroz Galeriiju 73. Kao zakon o spojenim posudama, kako su rasle njihove karijere, tako je rasla i ga­lerija kao institucija. Trebalo je mnogo vremena i truda uložiti da bi ova kulturna scena danas no­sila epitet jednog od najlepših prostora u gradu.

KOJA BISTE IMENA, IPAK, IZDVOJILI?

Zamislite koliko vremena i energije je trebalo jed­noj maloj Galeriji iz predgrađa, što je Čukarica i bila davnih sedamdesetih godina, koliko znanja, umeća, ugleda pojedinaca, da od ovog prostora naprave kultno mesto.

U prilog tome govori i podatak da su najveća imena tadašnje likovne scene predvođena isto­ričarem umetnosti, filmskim rediteljem Đorđem Kadijevićem osnovala Galeriju 73 davne 1973. godine, a najbolji dizajnerski poduhvat autora Vjenceslava Rihtera te iste godine postalo je njen zvanični logotip. Taj rad se i danas nalazi u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Ne bih da zaboravim ni poznate vajare iz likovne ko­lonije Miodraga Živkovića, Dragana Mileusnića i mnoge druge, koji su ostavili snažan trag na likovnoj sceni Srbije i zajedno sa Kadijevićem očuvali i izgradili ovaj hram kulture koji je hrabro odolevao burnim vremenima kroz koje je prolazi­lo naše društvo. Galerija 73 danas funkcioniše u sastavu Gradske opštine Čukarica koja brine da ova institucija kulture živi uprkos brojnim izazo­vima kroz koje prolazi naša kultura.

GALERIJSKI PROGRAM

Okosnica je likovna umetnost po kojoj je ovaj prostor prepoznatljiv. Ne treba zanemariti i mu­zičke programe u kojima se akcenat stavlja na mlade, kao i promocije knjiga. Poseban segment posvećen je deci. Trudimo se da projekti budu kvalitetni, sadržajni. Pored programskog dela, Galerija ima i druge obaveze kada je očuvanje i tekuće održavanje prostora u pitanju.

Zahvalni smo što naše programe podržavaju Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Mini­starstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Zahvaljujući tome, realizujemo projekte koji su vezani za kulturnu diplomatiju i promociju srp­skih umetnika u regionu. Zato se danas može reći da Galrija 73 ne predstavlja samo važnu kul­turnu tačku Čukarice, Beograda i Srbije, već ima i regionalnu i internacionalnu kulturnu dimenziju.

U UVODNOJ REČI GALERIJINOG „KULTURNOG MOZAIKU“ ISTIČETE DA ĆE UMETNOST SPASITI SVET.

U poslednjem broju napravljen je osvrt na glo­balni izazov – kulturni život u vreme pandemije. Suočili smo se sa novom realnošću. U izazovu u kojem je moguće zamisliti trenutak u kom planeta stoji i vlada tišina postali smo svesni prolaznosti. Pojam materijalnog doveden je do besmisla. Zato je potrebno osnažiti duh, a nema boljeg načina od kulture. To je bila paradigma koju sam kao rukovodilac shvatila onog trenutka kada smo bili zaključani. Umetnost je bila ventil pojedincu da preživi. Sve ono za šta čovek nije imao slobodnog vremena, odjednom je posta­lo dostupno. U tom periodu, mnogi su pročita­li knjige za koje godinama nisu imali vremena, pogledali neke naučne serijale, imali veću želju i potrebu da nauče što više o kulturi i umetnosti uopšte. Prirodan tok je bio da Galerija 73 digi­talnim putem predstavi celokupno nasleđe koje je brižljivo stvarano decenijama. Bilo je veoma važno doći do publike, kako one koja nas prati godinama, tako i do potpuno novih generacija. Posle izvesnog vremena, počele su da stižu i reči podrške. Javljali su nam se pojedinci iz celog sveta i stvoren je virtuelni kulturni most. Galeri­ja 73 dala je doprinos dokazivanju da umetnost može da pomogne pojedincu da se iz turobne realnosti preseli gde god poželi. Otuda i tvrdnja da umetnost spašava ljude. Ta misija se nastav­lja. U svemu treba pronaći smisao i svrhu i izvući pouke. Galerija 73 kao institucija sa svojim ma­lim, ali veoma vrednim timom ljudi je dokazala da može raditi i velike stvari na opštu dobrobit društva.

DA LI JE PANDEMIJA USLOVILA I NOVI OBLIK KOMUNI­KACIJE?

Pandemija je unela novi oblik komunikacije tako da je način kulturne komunikacije dodatno unapređen. Dokazalo se da kultura ne poznaje granice. Povezali smo se sa celom planetom zahvaljujući naprednim digitalnim platformama. Uskoro očekujem povezivanje muzeja i galerija u jedinstvenu digitalnu mrežu. Konačno će umet­nost da živi i u virtuelnoj eri i taj trend će se deša­vati u ovom veku. Moramo biti usklađeni i baviti se novom realnošću na najpozitivniji način. To je svakao veliki izazov, ali ga ja prihvatam. Verujem da ću svojim iskustvom doprineti tome.

ŠTA NAM JE DONELA DIGITALIZACIJA U SVETU UMET­NOSTI?

Digitalizacija je donela ogromnu prednost druš­tvu. Prvo je omogućila efikasnost, dostupnost u onim segmentima gde je pre samo desetak godina bilo nemoguće pristupiti. Mene raduje činjenica da su se i institucije kulture konačno probudile i shvatile da umetnička dela ne treba da čame u depoima nego da budu dostupna i vidljiva. U nastanku je intersektorsko poveziva­nje. Digitalizacija je tekovina 21. veka i svakim danom biće naprednija. U ovom trenutku, mislim da nismo ni svesni koji su njeni krajni dometi.

KAKO NASTAJE PROGRAM GALERIJE 73 U 2021. GO­DINI?

Program Galerije 73 definiše Umetnički savet koga čine ugledni stručnjaci i profesori sa Aka­demije. Ovogodišnji program je rezultat konkur­sa koji je raspisan u protekloj godini i velikog broja prijavljenih radova, pa je savet mogao da osmisli bogatu izložbenu aktivnost. S obzirom na kritike struke i publike, medijsku vidljivost, smatram da smo na pravom putu. Raduje me či­njenica da kreativnost kod umetnika nije utihula, nego je živa i veoma prisutna. Ovo je prilika da ih sve obavestimo da je do 15. juna otvoren kon­kurs za 2022. godinu, a prijave mogu da preuz­mu putem zvaničnog sajta Galerije 73.

KAKVA JE SARADNJA SA KULTURNIM CENTRIMA U DI­JASPORI?

Kulturna diplomatija je nova era Galerije 73. Saradnja sa umetnicima iz drugih zemalja, po­sebno iz regiona, nagovestila je potrebu da se i srpski umetnici predstave u onim zemljama gde se ukaže interesovanje. Umetnička dela koja nakon izložbi ostaju u umetničkoj zbirci putuju u one države gde Galerija 73 organizuje svoje predstavljanje. Posle izložbe, umetnik dobije svoj katalog koji je trajni dokument njegovog kolektivnog učešća. Podsetila bih da smo se do sada predstavili u Slovačkoj, Istri. Bili smo gosti brojnih muzeja u Republici Srpskoj, Severnoj Makedoniji. Verujem da će nova realnost omogućiti i dokazati da prepreke ne postoje. Ovo je lepa pri­lika da se zahvalim našim kulturnim centrima, kao i našim diplomatskim predstavništvima. Zahvalila bih se i divnim ljudima i istinskim misionari­ma kulture – Milanu Rašuli, predsed­niku Srpskog kulturnog centra u Istri, Danieli Nikolovoj, direktorki Muzeja makedonske borbe iz Skoplja. Svi naši partneri kreiraju posebnu bal­kansku kulturnu mrežu i lep su dokaz da kultura ne poznaje granice.

KOJA JE VAŠA FORMULA USPEHA?

Ne postoje gotova rešenja. Uspeh je relativna stvar. Smatram da je za sve u životu, pa i za kulturu, potreban pre­dan rad, ljubav prema poslu koji voli­te. Zamislite koliko je truda, energije, kreativnosti i sazrevanja potrebno da bi nastalo umetničko delo. Mno­ga velika dela savremenici umetnika nisu prepoznali, ali vreme je najbolji sudija. Meni je kao rukovodiocu veo­ma važno da umetnici spoznaju do­bre namere, da imaju svest da im je tim Galerije 73 na usluzi u kojoj mogu da se opuste i osećaju poštovanje. Uspeh je da umetnost živi i preživi vreme. Kada umetnik ode u večnost, nama ostaje da brinemo o delima koja su deo njegovog kulturnog na­sleđa da ne budu zaboravljena. Za to treba mnogo rada i posvećenosti. Sve to zajedno može da se nazove dugoročnim uspehom – svetlošću na kraju tunela.