FRUŠKOGORSKA ALHEMIČARKA

INTERVJU PRIPREMILA: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: NATAŠA SILAĐI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

NATAŠA SILAĐI, VLASNICA VINARIJE ALHEMIJA, ČLANICA JE SEKCIJE ZA ŽENSKO PREDU­ZETNIŠTVO – PRIVREDNE KOMORE SRBIJE I PROGLAŠENA JE ZA PRIVREDNICU GODINE 2023. PRI PRIVREDNOJ KOMORI VOJVODINE.

NATAŠA JE ROĐENA U FRANCUSKOJ, U MESTU BESANCON. IZ TE PREDIVNE ZEMLJE, U KO­JOJ JE ŽIVELA SVEGA PAR GODINA, NOSI LJUBAV PREMA DOBROM VINU, JAKIM SIREVIMA I MODI KAO PEČATU AUTENTIČNOSTI SVAKE ŽENE.

DETINJSTVO JE PROVELA U NOVOM SADU, GDE JE POHAĐALA OSNOVNU ŠKOLU, GIMNAZI­JU „ISIDORA SEKULIĆ“, KAO I EKONOMSKI FAKULTET. NAKON ZAVRŠENIH MASTER STUDIJA, KREĆE NJENA NISKA BISERA ZVANA POSLOVNI PUT.

BANKARSKI SEKTOR JE PREPEŠAČILA OD ŠALTERA DO ŠEFA EKSPOZITURE, PREKO ME­NADŽERA ZA KREDITNE LINIJE KAKO FIZIČKIH TAKO I PRAVNIH LICA. NAKON TOGA, PUT JE ODVODI U LUKU NOVI SAD KAO POSLOVNOG SEKRETARA, A ZATIM I RUKOVODIOCA SEKTORA ŠPEDICIJE.

GODINE 2020. NA SVET DOLAZI NJEN SIN ALEKSA, A NEDUGO ZATIM DEO SVOG POSLOVNOG PUTOVANJA PROVODI U JKP “PUT” NOVI SAD, KAO I U VINARIJI VINČIĆ.

PARALELNO SA TIM VODI I SVOJU VINARIJU ALHEMIJA. U MAJU 2024. ZA SVOJ ČETRDESETI ROĐENDAN DONOSI ODLUKU DA SE POSVETI ISKLJUČIVO SINU I SVOM BRENDU. POLA GODI­NE KASNIJE SHVATA DA NIJE POGREŠILA ŠTO SE VODILA REČENICOM “MY INTUITION TOLD ME”.

Da li svojom Alhemijom stvaraš čuda?

Smatram da stvaram čuda. U poslednje dve go­dine, ja sam kao onaj košarkaš koji celu utak­micu gine na terenu, a lopta ne ulazi u obruč. Trener, u mom slučaju Bog ili neka Viša Sila, drži me na terenu svih 40 minuta i onda u poslednjoj sekundi dam trojku za pobedu sa pola terena. Malo metafore nije naodmet, ali to je zaista moj slučaj. Ne odustajem ni kada svima oko mene (čak i meni samoj) deluje kao da sve to što radim nema proporcionalan efekat ili rezultat. Istina je zapravo da je moja polazna tačka u biznisu ve­oma nezahvalna, ali to ne znači nužno da neću uspeti. Otuda i neobičan naziv za moju vinariju. Alhemija je više od brenda. To je moj mindset, jer izazove pretvaram u pobede.

Kako bi opisala svoja vina i Višu Silu?

Sa svoja dva hektara vinograda i dve godine u ovoj branši, nekako je prirodno da na tržište pla­siram mlada i lagana vina, kako volim da kažem ‘daily wines’. Viša Sila je naziv za vino od sorte Merlot i trenutno je u ponudi crveno i roze vino. Sam naziv potiče od mog prezimena Silađi. Viša sam dodala jer Sila već postoji kao sorta grožđa (novostvorena na Institutu u Sremskim Karlovci­ma i dobila je naziv po prva dva slova imena i prezimena njenog tvorca Sime Lazića). Viša Sila je odličan izgovor za sve što ste uradili, a niste trebali i niste uradili, a trebalo je. Igra reči koja kroz vreme samo potvrđuje da postoje neke više sile koje nas vuku, vode i štite.

Da li je teško biti fruškogorska alhemičarka i kako je hodati u tvojim štiklama?

Fruška gora je kraljica Vojvodine. Imam viziju kada je ona u pitanju. U ovom momentu projekti koje imam još nisu zaživeli i deluju pomalo ne­dostižno, ali šta zna želja šta je nemoguće. Moji planovi sa ovom lepoticom se protežu od čizama kaljača do salonki sa potpeticom od 10 centime­tara i zato verujem da ću svoju viziju pretočiti u čašu realnosti kao najbolje vino.

Moji vinogradi su na obodu Fruške gore, naziv ulice u kojoj živim sadrži ime ove planine, a ne­retko svoju zahvalnost i želje izgovaram pred ikonom Fruškogorske Bogorodice u Petrovara­dinu. Verujem da su ovo dovoljne reference za nadimak ‘Fruškogorska alhemičarka’.

Da li je teško hodati u mojim štiklama? Meni nije, ali ta potpetica svakodnevno treba da iz­nese spoj Sahare i Sibira koje živim i nosim u sebi. Izuzetno sam intuitivna, osećajna, bor­bena, druželjubiva, pravična i smela, a to sve pobrojano nije baš lako uklopiti. U svom ho­roskopu imam puno škorpionske energije (iako to nije moj znak) koja u sebi nosi simboliku kontinuirane transformacije koja nekad ume da bude veoma bolna, ali katarzična i dobra po mene. Što kaže jedna moja drugarica “Ti bi se iz pakla vratila našminkana”. Tako je i bilo.

Realizovala si fantastičnu inicijativu kad si na aukciju stavila svoju venčanicu kako bi finansijski pomogla jednoj samohranoj majci. Namera se otrgla kontroli, nisi pomo­gla samo jednoj već je devetnaest žena do­bilo novčanu pomoć. O čemu je reč?

Sjajno rečeno, baš tako, namera se otrgla kon­troli i moja ideja je dobila kerozinski pogon. Nakon razvoda, venčanica mi je sa ostatkom garderobe vraćena u crnim plastičnim kesama. Bila je gotovo potpuno uništena. Krojačica, ja i (al)hemijska čistiona bili smo trio koji je toj haljini dao novi život. Imala sam ideju da je još jednom obučem kada se ukaže prilika. Kumin 40. rođendan u predivnom ambijentu Goumnet centra u Vrdniku (opet Fruška gora kao simbol koji me svuda prati) bio je idealna prilika za to.

Dan nakon tog rođendana je održana licitacija za haljinu. Ideja mi je bila da ceo iznos doniram jednoj samohranoj majci koja će time obrado­vati sebe i svoju decu. I tada se dešava čudo. Haljina je prodata za neverovatnih 10.000 evra. Moja ideja i ja postajemo katalizator humanosti i svih 19 majki koje se prijavilo dobija novac i to ne mali. Donatori Rado i Igor vratili su tim žen­ama nadu u bolji svet, lepše sutra, a nadasve ih ohrabrili i podsetili da ipak nisu same. Da ih se neka viša sila setila. Njihova zahvalnost u glasu i poruke bile su lek za moju dušu. Svi zajedno smo obrnuli fantastičan krug davanja, primanja, zahvalnosti i dobre energije.

Ratnica si sa crvenim karminom. Um i me­talna snaga je iznad svega. Kako si uspela da postaviš stvari na svoje mesto kada one nisu bile takve?

Disciplina i zahvalnost pre svega. Na teži način sam naučila da tuđa pažnja ne sme nikako da bude supstitut za napore koje neko treba da uloži za vas ili vaš odnos. Dalje, ključno je živeti svoju autentičnost jer je svako od nas ima, ali je mahom zatrpana glupostima (predrasuda­ma, uverenjima, nesigurnostima). Kroz čistku oko identiteta dolazimo do svoje autentičnosti i zaključka da svako može biti brend za sebe. Mi smo božje kreacije sa bezbroj mogućnosti koje tavore okovane strahom od neuspeha ili promašaja ukoliko se ne odlučimo da izabere­mo sebe i svoju svrhu. Zatim zdrave granice, one su pola zdravlja. Niko od nas nije kupus da bi bio gažen, zato svaki put kada ste u dile­mi kako se neko ophodi prema vama, zapitajte se kakav biste savet dali najboljoj drugarici ili sestri u toj situaciji. To poručite i sebi. Takođe, jako je važno da držimo obećanja data sami sebi. Znate koliko ne volite kada neko ne drži reč u odnosu na vas. Kako onda možemo sebe da “izdamo”? Ovo je jedan deo recepta koji sam koristila da “preživim” kada je bilo najteže, a sada je moj mentalni mišić već dobrano utre­niran te je ovo deo moje svakodnevne rutine.

Koliko dobre i pametne inicijative mogu munjevito da menjaju situacije?

Kažu sreća je kada se sretnu dobra priprema i prilika. Dodala bih još da sve što se radi iz duše, a ona je najsuptilniji deo svesti, kad-tad dobije svoj epilog. Iz cipela samohrane majke, upoz­nata sa nedaćama tog sveta, poželela sam da jednoj majci ulepšam praznike, a desio se ve­liki prasak. Otvorila sam Pandorinu kutiju pre­punu samohranih priča i sudbina. Ova akcija je mnoge navela i na razmišljanje i na delovanje i smatram da je puno urađeno u samo jednom danu. Živimo u vremenu velikih promena, ali i mogućnosti. Svaka zdrava inicijativa nailazi na neki reaktor koji je razvija, kao što hidrogen ima dejstvo na farbu za kosu. Samo anestezirane i zombirane osobe pokušavaju da izbegnu talas promene jer se boje da ne znaju da surfuju. I ne znaju, ali mogu da nauče. Potrebno je kre­nuti od inicijativa u svom životu i dvorištu, živeti svoju istinu koja nije zamaskirana izgovorima. Kada neko kaže da nešto ne može zbog dece, para ili imovine, baš tada i zbog toga ne treba da živi laž. Živeti kako voliš, sa onim koga voliš, plodna je zemlja za ekspanziju i rast. Tada si u energiji entuzijazma i tada možeš da pomo­gneš i drugima.

Koja je tvoja formula uspeha i neuspeha?

Formula mog uspeha je da mi je svaki neuspeh motiv za novi uspeh. Volim da kažem – Uspeću, jer sam tako odlučila. Zapravo, neuspesi su me doveli dovde. Zvuči kontradiktorno, ali je istina. Nisam odustala, a to se očito ceni.

Kakva je budućnost srpske vinske industri­je?

Srpska vinska industrija vrtoglavo brzo i kvali­tetno raste. Stasavamo u giganta regiona ako se uzme u obzir da smo među poslednjima ušli u trku. Naš teroar, autohtone sorte, posvećen i stručan kadar su udarne pesnice našeg na­pretka. Srbija proizvodi i konzumira sve kvali­tetnija vina, a tome svedoče i razna priznanja svetski poznatih vinskih takmičenja, kao i Ma­ster of Wine. Uz vinski turizam i našu prelepu zemlju i (opet) Frušku goru, verujem da ćemo biti u top pet vinskih destinacija u narednih 10- 15 godina.

Kako ide spoj lepe i pametne žene sa fruškogorskom zemljom, vinima i konku­rencijom, plemenitim i empatičnim srcem koje osvaja?

Spoj mastera, motike, štikle i kutlače nije baš uobičajena kombinacija u 21. veku. Ne krijem da sam još uvek ‘one women bend’ i želim da u budućnosti moj tim raste kako bi podelom oba­veza mogla da budem produktivnija. Izazovno je raditi u vinogradu, otići na sastanak, a zatim na vinsku manifestaciju. To ume da dovede do nedovoljne produktivnosti na svim navedenim poljima. Sa druge strane, odavno više nije do­voljno biti samo lep, živimo u vremenu kada svako može da bude atraktivan i privlačan uko­liko to želi. Harizma, x faktor, duša, empatija, plemenitost, inovativnost i opet kažem auten­tičnost su taj zlatni gram više na kantaru života. Srce nosim u grudima, ali ono isijava iz mojih očiju i to se uvek prepozna.

Iz tog razloga na konkurenciju gledam kao na prirodni eko sistem, a ne kao na paravojnu for­maciju koja je poslata da nas uništi.

Često kažem da volim ko me voli, a još više volim ko me ne voli. Prirodna selekcija je čudo i ona mi pomaže da održim balans između svoje spoljašnjosti i unutrašnjosti u pretežno muškoj delatnosti.

Tema januarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Sve(t) po mojoj meri“. Kako si skrojila svoj svet? I kakav je po tvojim pre­merima?

Autentičnost, zdrave granice, zahvalnost, men­talno obilje, držanje date reči samoj sebi, kulti­visanje novih veština i hobija. Zdravlje i ljubav. Konzumirati svaki dan. Neželjenih dejstava nema, a željena dolaze u vidu neverovatnih blagoslova i radosti.