PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJA: DRAGANA MILOSAVLJEVIĆ
Ovo je istinita priča, nije reklama, ali tačno sam znala da nakon korone, ili u pauzi korone, dolazi doba nežnosti. Naučili smo koliko stvarnost može biti globalno surova. Nismo je ranije imali prilike živeti, sem možda u nekom filmu gledati. Poslednja dva meseca bila su teška za mnoge, da li sa fizičkog ili psihološkog aspekta. Posle neke vrste patnje, ipak nam treba nežnosti.
Nedelja je, ulazim u novi Maxi na Dedinju i kupujem potrebne namirnice. Odlazim na kasu i kažem kasirki da nisam izmerila ananas. Ona ga uzima i odlazi da ga meri. Vraća se. Dodajem joj baget (francuski hleb) da ga ukuca. Govori: „Rekla mi je jedna gospođa da je naš baget najbolji od svih.“ Potvrdno joj odgovaram. Probala sam mnoge iz različitih prodavnica, ali ovaj ostaje najduže svež. Divan je. „Svašta ću ja naučiti od ovih naših kupaca“ – odgovara kasirka. Pošto mi je dala moj izabrani avokado, kažem joj da se avokado oljušti i izgnječi kada je dovoljno zreo i da ga mažem na hleb kao namaz, i još par čeri paradajza, i eto sjajnog i zdravog i ukusnog doručka. Ona me gleda očima koje sijaju. Sa zahvalnošću. Kažem joj – nije skup 99 dinara, kupite i jedite nešto drugačije što niste do sada probali. Njoj je osmeh prekrio lice. Kaže: „Kupiću i ja taj baget i avokado.“
Pruža mi račun, provlačim karticu i zahvaljujem joj se. „Doviđenja i ljubim vas“, govori mi. Hmmmm, ona koja me ne zna rekla je ljubim vas. Rekoh – hvala i ja vas. I odlazim ispunjenog srca. Da, to je to što sam i mislila da će doći. Doba nežnosti svih prema svima. Znanima i neznanima. Tako nam malo treba da pokažemo empatiju, naklonost, dobru nameru. Tako nam treba bliskosti, osmeha i lepote kojom grlimo sve(t).
Setih se onda prodavnica u Nemačkoj gde samo čujete kada se očita kod, kling-kling, i kasirka vam dodaje račun. Brže bolje sve stavljate u korpu da slučajno ostali ne čekaju duže nego što bi čekali i kako bi što pre došli na red. I niko ne kaže ljubim vas. To je ta balkanska nežnost, nazovite je kako god, ali meni prija. Naročito posle virusa.
Ja koja sam esteta, detaljista, uživalac u lepom i raskošnom, ona koja iz ničega pravi priče i neguje dobrotu, odlučila sam da budem još nežnija, još pažljivija prema sebi, ali i drugima. Ali to nije samo stvar odluke, to je i stvar potrebe i osećaja. Jer ne možete da dajete ako to već u sebi nemate, a morate da naučite i da primate.
U svoj život uvela sam mnogo novih stvari, od onih koje se tiču kulture stanovanja do kulture poslovanja. Sve mi se postavlja na drugačijim osnovama i matricama. Malo mi je čudno, ali uspešno savladavam sopstvene prepreke kako bih napredovala na svakom planu i negovala sebe novinama, bez previše opuštanja, a prihvatanja novih stvari i trendova. Nove nežnosti, nova ophođenja, nove matrice su poželjne.
Budi fin, sa dobrom namerom, lakoćom u ophođenju i postojanju, neka te ruka nežnosti vodi do istinskog i isceljenog sebe. Uživajte u junskom izdanju RYL magazina – „Doba nežnosti“ kuca na vrata, a vi joj otvorite kapiju neka uđe. Uvedite neku novinu u svoj kosmos, makar onaj baget i avokado sa početka priče. Napunite kadu i pospite latice ruža. Okupajte se u toj divnoj i lekvitoj vodi. Male stvari čine ovaj naš život toliko slikovitim i bogatim. Budite mi dobrog i krepkog zdravlja, nežnog pogleda, a univerzum će se pobrinuti za ostalo. Grlim vas perom.
