DIZAJN BUDUĆNOSTI

INTERVJU PRIPREMILA: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: KSENIJA ĐORĐEVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

KSENIJA ĐORĐEVIĆ, ARHITEKTA, DIZAJNER ENTERIJERA, OSNIVAČ STUDIJA KDA I THE APARTMENT BY KDA KONCEPTA U BEOGRADU. NJENU ENERGIJU I VIZUELNI IDENTITET JE LAKO UOČITI. ODRASLA JE OKRUŽENA MODOM, ARHITEKTUROM, U UMETNIČKOJ ATMOSFERI. TA KLICA KOJA JE ZASAĐENA U DETINJSTVU REFLEK­TUJE KSENIJIN STVARALAČKI DUH I POGLED NA SVE ONO ŠTO ONA DANAS ŽIVI I RADI. ZAVRŠILA JE ARHITEKTONSKI FAKTULET U BEOGRADU. IAKO JE ŽELELA DA POSTANE BALERINA, IGRA SUDBINE JE HTELA DRUGAČIJE. MATERIJALIZACIJU NJENOG RADA MOŽETE DA VIDITE U HOTELU MOSKVA, INFORMBIROU FILHARMO­NIJE, KULI WEST 65, RESTORANIMA DRINKA CLUB, MARKADA FOOD COURT.

ŽENA OD AKCIJE, ISPIRACIJE, IDEJE, KOJA IMA JASNO POSTAVLJEN PUT KOJIM IDE.

Žena preduzetnica u 21. veku je poželjan po­duhvat. Koliko je on zaista dostupan i da li je svaka preduzetnica uspešna u svom poslu?

Biti preduzetnica je izazovan poduhvat. U poslu, kao i u životu, morate da naučite da donosite od­luke, da stajete iza njih i da živite sa posledicma tih odluka. Dobre odluke su posledica iskustva, a iskustvo je posledica loših odluka. Nešto si ura­dio dobro. Bravo! Nešto si uradio loše. Nauči iz toga i idi dalje! To je sastavni deo svake uspešne karijere. Morate da naučite da budete u miru sa tim. U suštini treba da shvatite da ćete većinu vremena biti van zone komfora. Svaki put kada osećate da je nešto veće od vas, da vas u nekom smislu plaši i imate hrabrosti da skočite u to, tada ćete porasti, doći ćete do nekog novog nivoa. Na kraju, moraš da imaš tu glad za stvaranjem. U mom poslu to izgleda ovako: od ideje nastane skica, od skice nastane projekat, od projekta nastane prostor. Ni od čega stvoriš nešto. To je drive, adrenalin, „hype“ života, sreća. Stvaranje.

Kada si shvatila da želiš sama da gradiš svoj sistem i stil rada?

U mom slučaju to nije bila svesna odluka. Pred kraj fakulteta sam planirala da upišem doktorske studije, bavim se posebnim problemima objeka­ta spektakla i nastavim svoju karijeru kao igrač i koreograf. Arhitektura i dizajn kao biznis me uopšte nisu zanimali. Onda sam dobila poziv od Ivana Tasovca, tadašnjeg direktora Beogradske filharmonije, da uradim projekat njihovog klu­ba, koji će posle postati čuveni beogradski „hot spot“ – Informbiro Filhamonije. Taj projekat je bio okidač za dalji razvoj moje karijere. Kontekst je ovde bio veoma inspirativan. U potpuno minima­listički okvir urađen u čeliku i betonu, unela sam dva polukoncertna klavira i ogromne lustere. Taj kontrast između minimalističke, monohromat­ske anvelope od grubog betona s jedne i klavi­ri i lusteri na drugoj strani su izgledali više kao skulpture ili neka umetnička instalacija nego kao klub. Svima se dopalo. Najrazličitije kategorije ljudi su uspele da se identifikuju sa ovim prosto­rom, od gospođa koje su pre koncerta na Ko­larca svratile na piće, do političara, biznismena i umetnika. Nakon ovog, nizali su se novi projekti stanova, kafea, klubova, restorana, spa centara, škola, kancelarija, vila, kulturnih centara i hotela. Nakon pet godina sam već radila na rekonstruk­ciji hotela Moskva sa relativno velikim timom. Sećam se da sam posle nekog velikog sastanka koordinacije sa mojim timom i dvadesetak inže­njera različitih struka ostala sama u konferencij­skoj sali i u trenutku se zapitala: “Kako se sve ovo zapravo desilo?’’

Koja je tvoja profesionalna i životna filozofi­ja?

Naučila sam da imamo mnogo života u jednom životu i profesionalno i privatno. Ono što je bitno je da budeš autentična. Rad arhitekte ili dizajnera u suštini jeste rad na samom sebi. Tu ne mislim na „life coaches“ i slično. Rad na sebi znači rad na vlastitoj koncepciji, da saznaš kako gledaš na stvari, da imaš stav i platformu sa koje govoriš kao ličnost i kao profesionalac. Dakle, moraš da budeš autentična. Ako nisi, to će se odmah videti u tvojim projektima. Copy-paste sa Pinteresta te neće dovesti na neke dobre pozicije, niti će ti po­moći da tamo ostaneš. U tom procesu, pogotovo ako ga iznova ponavljaš, sigurno ćeš biti frustri­rana, a kasnije će ti postati dosadno. Svaki pro­jekat treba da bude istraživanje za sebe. Dakle, radi na sebi, budi autentična i stvori nešto.

Da li se stilovi u enterijeru brzinski menjaju kao i u modi? Da li je moguće napraviti time­less enterijer?

Kada uđem u prostor u kome treba da radim, zatvorim oči i pokušam da zamislim šta u tom prostoru treba da se desi. Arhitektura je događaj. Dizajn je događaj. Suštinsko pitanje koje diza­jner enterijera treba sebi da postavi nije „Kako ovaj prostor treba da izgleda?“, već „Šta u ovom prostoru treba da se desi?“ Mi dizajnom treba na neki način da uokvirimo i podstaknemo neku ak­tivnost. Moj cilj je oduvek bio da stvaram enteri­jere koji imaju jak vizuelni identitet, koji imati taj svevremeni karakter i koji će izdržati test vreme­na. U tom smislu me trendovi ne zanimaju pre­više. Redovno odlazim na sajmove i pratim šta se dešava u svetu arhitekture, enterijera i umet­nosti. Moj jutarnji ritual uz prvu šoljicu kafe je da pogledam nove projekte na platformama kao što su Archilovers, Archdaily, Dezeen i slično. Mora­te da znate šta se dešava u svetu, u struci, šta su trendovi, ali ne da biste bili „u trendu“, već da biste se odredili i bili inspirisani da stvarate i ra­zvijate neki svoj dizajnerski vokabular.

Tvoja formula uspeha?

Stvoriti dobar koncept, jasan komunikacijski kod sa svojom publikom i kvalitet prostora sa kojim ljudi mogu da se identifikuju, ali dodati i lejer više, nešto što ide korak ispred, nešto nedokuči­vo. Slušala sam jedan intervju sa Robertom Vil­sonom, mojim omiljenim pozorišnim rediteljem. On je izjavio kako je sve što je ikada uradio u pozorištu naučio posmatrajući Marlene Dietrich kako peva na sceni. Ona bi svaku frazu otpevala tako što bi pravila isti pokret glavom sa desna na levo, posmatrajući publiku sa istim izrazom lica. Taman kad se naviknete na tu repeticiju, uđete u taj njen sistem, ona bi napravila neki nov ne­očekivan pokret, eksces, distorziju i u trenutku uništila taj komunikacijski kod koji je stvorila sa vama. To je osnov i platforma za stvaranje nove situacije. Trudim se da uradim to isto u svojim projektima. Trudim se da svaki projekat zaista bude istraživanje za sebe. U tom smislu se jako oslanjam na kontekst. Smatram da je teško ili čak nemoguće stvoriti kvalitetan prostor, a da on nije snažno povezan i nema utemeljenje u kon­tekstu u kom je nastao. Dakle, nikada ne kreći od belog papira. Kontekst daje jako mnogo infor­macija i koordinata. Iskoristi ga. Finalno, moraš da naučiš konceptualno da misliš. Stvaranje ne­kog koncepta nije preterano komplikovana stvar. Ako nisi talentovana, to možeš da naučiš. Samo nemojte da ostanete na nivou pojavnosti – biće vam teško.

The Aparment by KDA na Andrićevom vencu i u naselju West 65 su konceptualno različiti. Kako usklađuješ tu razliku u sebi i kako rea­guju klijenti?

Posle godinu dana od otvaranja The Apartment by KDA prostora na Andrićevom vencu 2, pr­vog shoppable stana u regionu, otvorili smo The Apartment by KDA u naselju West 65.

I ovaj prostor je uređen kao stan u kome neko živi, gde naši klijenti mogu da se inspirišu, a za­tim i nabave sve elemente enterijera – od sofe, lustera, ručno rađenih tepiha, kuhinje, mermer­nog stola, kupatila, sveća, do pažljivo odabranih umetničkih dela, na šta smo veoma ponosni. Ovaj specifičan koncept opremanja i prodaje zaista dobro funkcioniše i za nas dizajnere i na naše klijente. Shvatili smo da pored eklektičnog, french chic stana na Andrićevom vencu, postoji potreba da stvorimo i sveden minimalistički pro­stor koji dobro korespondira sa kontekstom No­vog Beograda. Naši klijenti se dele na one koji su minimalisti i na one koji više vole eklektične enterijere. Ideja je da Andrićev venac bude baza, a da u različitim delovima grada imamo pop-up prostore koji će pratiti značajne real estate po­duhvate. U tom smislu, imamo novosti koje ćemo uskoro podeliti sa našim klijentima i kupcima.

U suštini sam minimalista, ali za razliku od be­skompromisnog minimalizna sa početka karije­re, sada delujem u pravcu nečega što bih na­zvala „tender“ minimalizam, tako da su i svi The Apartment y KDA prostori nešto što se poklapa sa mojim senzibilitetom.

Radila si na rekonstrukciji hotela Slon u Lju­bljani, hotela Moskva i Bristol u Beogradu. Šta za tebe kao arhitektu znače rekonstrukci­je takvih objekata?

Jako volim da radim na rekonstrukcijama, po­gotovo ako se radi o objektima koji su zaštićeni spomenici kuture. To je zaista velika čast, od­govornost i izazov. Nikada ne znate na šta ćete naići kada krenete da skidate slojeve vremena. Mnogi od ovih objekata su rekonstruisani nekoli­ko puta u periodu od jednog veka. Vi kao projek­tant treba da odlučite šta od svega toga treba da zadržite i kako da sve te različite slojeve uklopite u jednu celinu. Suočeni ste sa velikim teorijskim pitanjima poput onoga “Šta je autentično?”, na koje morate da odgovorite kroz proces projekto­vanja.

Koliko je važno živeti i raditi u lepim prostori­ma? Koliko je teško unaprediti život ljudi kroz prostor? Tema junskog izdanja RYL magazi­na nosi naziv „Moć energija“. Kako usklađu­ješ energiju klijenta sa energijom njegovog budućeg prostora?

Zadatak arhitekte i dizajnera enterijera je da de­tektuje potrebe budućih korisnika prostora, po­stavi ključna pitanja i da odgovore kroz dizajn i arhitekturu. U lepom prostoru se dobro oseća­mo, u dobro dizajniranim kancelarijama ćemo više biti inspirisani da radimo, to sigurno unapre­đuje kvalitet našeg života i svi se oko toga sla­žemo. Sve je to lepo, ali hajde da odemo korak dalje. Šta ako prostor može da ponudi platformu i „boost“ za korišćenje vaših maksimalnih poten­cijala? Šta ako prostorom možemo da ponudimo platformu ne za ono što vi jeste nego za ono što možete da postanete? Znači da imamo opciju da dizajniramo budućnost. Kakva moć!