PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: LIDIJA ŽIVKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: MILAN ŠUŠNICA
LIDIJA ŽIVKOVIĆ (SARAJEVO, 1976), PROFESOR STRUKOVNIH STUDIJA NA BEOGRADSKOJ AKADEMIJI POSLOVNIH I UMETNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA NA STUDIJSKOM PROGRAMU DIZAJN ENTERIJERA.
DIPLOMIRALA JE 2000. NA VIŠOJ ŠKOLI LIKOVNIH I PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU, A POTOM NA ARHITEKTONSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU 2005. GODINE. ČLAN JE INŽENJERSKE KOMORE SRBIJE I UDRUŽENJA LIKOVNIH UMETNIKA PRIMENJENIH UMETNOSTI I DIZAJNERA SRBIJE. DOBITNICA JE GODIŠNJE NAGRADE SLIKARSKO–GRAFIČKE SEKCIJE ULUPUDS 2022. I TREĆE NAGRADE NA KONKURSU LEPOTA VELIKOG FORMATA 2023. GODINE. DO SADA JE OSTVARILA TRI SAMOSTALNE IZLOŽBE. UČESNIK JE VELIKOG BROJA GRUPNIH IZLOŽBI U OBLASTI SLIKARSTVA I IKONOPISA.
TOKOM APRILA, LIDIJA ĆE IMATI POSTAVKU SVOJE IZLOŽBE “BUĐENJE” U HOTELU RADISSON COLLECTION U BEOGRADU.
Šta za tebe znači „buđenje“ i kako si došla na ideju da baš ono bude tema tvoje izložbe u Radisson Collection hotelu? Izložba je i humanitarnog karaktera jer deo od prodaje umetničkih radova ide u dobrotvorne svrhe.
Buđenje za mene ima višestruko značenje. Po prirodi stvari, buđenje se događa izlaskom sunca, pojavom svetlosti, novim danom i početkom novog ciklusa. Koliko simbolike u svakom jutru! Tako i na našem putu zvanom život, kada osvetlimo deo sebe koji leži u senci, prihvatimo i zavolimo sva svoja iskustva i hrabro krenemo napred nekom novom, neutabanom stazom, mi se zapravo budimo. Svakim otpuštanjem prošlosti, uverenja i emocija koje nisu u skladu sa našim najvišim dobrom, mi smo za korak bliži novom jutru. U suštini, probuditi se znači sagledati, osvestiti, dobiti širi uvid i jasnoću.
To je svakako proces koji traži posvećenost, ima svoje cikluse i trajanje kako na ličnom tako i na globalnom nivou. Ovo je vreme buđenja za celo čovečanstvo. Odsanjali smo zimski san. Pozvani smo da u skladu sa svime što pulsira u ovom Univerzumu promenimo svoju svest i ophođenje prema životu i svemu što postoji. Naše istinsko biće je biće radosti, empatije, intuicije i ljubavi.
Veoma se radujem predstojećoj izložbi. S obzirom na to da deo novca od prodaje ide u dobrotvorne svrhe, nadam se da ćemo biti u prilici da pomoć usmerimo na pravu adresu.
Da li je ovaj koncept buđenja lično iskustvo ili univerzalna poruka publike?
Sve što stvaram i prenosim kroz svoju umetnost je ukorenjeno u ličnom iskustvu. Na put osvešćivanja i rada na sebi smo pozvani na različite načine, kroz porodicu, odnose sa ljudima, poslove, stvaralaštvo.
Žena jeste biće transformacije kroz uloge devojčice, majke, partnerke, hraniteljke… Ženska energija je fluidna i intuitivna. Imala sam tu sreću da me je baš sin Konstantin izabrao za majku. Sa njim je počelo moje buđenje. Deca, kao bića bliska Bogu, donose nam mnoge lekcije. Kada je Konstantin imao svega tri ili četiri godine, pitao je: „Mama, gde sam ja bio pre nego što sam se rodio?“ Moj strpljiv odgovor je glasio: „Sine, bio si u maminom stomaku, rastao si devet meseci, pričali smo o tome mnogo puta.“ Na to je Konstantin odreagovao: „Ma ne, mama! Gde sam bio pre nego što sam došao u tvoj stomak?!“
Ovo je samo jedno u nizu pitanja, tek da se naslute učenja koja su meni došla kroz majčinstvo. O tome bih mogla napisati knjigu.
Kako arhitektonska pozadina utiče na tvoj slikarski stil i način razmišljanja o prostoru na platnu?
Arhitektonska pozadina je veoma uočljiva u mom radu kroz mnoge aspekte. Najpre kroz geometriju koja ima jako prostorno i simboličko značenje. Sve što postoji u prirodi nosi u sebi skrivene geometrijske i matematičke kodove ukazujući na jedan Izvor kreacije svega što jeste. Osnovni geometrijski oblik na mojim slikama je krug. To je temeljni simbol koji označava savršenstvo, homogenost, odsustvo razlikovanja i podele.
Nadalje, prostor platna, ili bolje reći prostor stvaranja, ne doživljavam dvodimenzionalno. Koristim različite materijale i perspektivne prikaze kojima postižem trodimenzionalnost svojstvenu arhitektonskom prostoru. Dubina je dimenzija koja me inspiriše u duhovnom smislu. Otuda ta treća dimenzija, pored širine i visine, na mojim delima, koja se možda i ne mogu nazvati slikama u klasičnom tumačenju.
Plava i zlatna boja dominiraju na tvojim radovima. Koje značenje one imaju za tebe?
Kroz različite epohe i civilizacije, zlato je imalo višeznačnu ulogu. Uvek je bilo cenjeno kako zbog simboličke tako i materijalne vrednosti. U mnogim kulturama je simbol svetla i sunca, ukazujući na božansko poreklo, duhovnu uzvišenost i besmrtnost. Ukratko, zlato je simbol istine, jasnoće i božanske isceljujuće svetlosti.
Plava boja u sebi nosi poruku otvorenog prostora, nesputanosti, slobode, imaginacije, inspiracije i senzitivnosti. Odiše mirom, dubinom, inteligencijom i pravdom. Takođe je direktna asocijacija na nebo i beskonačnost.
Sva ova značenja me duboko inspirišu i protkana su kao nevidljive poruke u svakoj slici.
Da li postoji određen osećaj ili misao koju želiš da izazoveš kod posmatrača?
U procesu stvaranja želim da iznedrim svoj duboki osećaj jedinstvenosti i beskonačnosti naših bića, osećaj povezanosti svega što postoji i zahvalnost za sve što jesam. U skladu sa osnovnom idejom, kompozicija dela, odabir materijala i boja čine jedinstven vizuelni i emotivni doživljaj.
Volela bih da posmatrači govore o tome. Preneću neke od komentara. Mnogi od posetilaca kažu da osećaju mir pred mojim slikama i da slike imaju meditativno dejstvo. Takođe da bude osećaj vrednosti, transformaciju mišljenja, čak da otvaraju nove životne puteve. Jedan od utisaka je bio da moja dela izgledaju, odnosno zvuče kao muzika. To je izrečeni dokaz da slike kao živi objekti prenose poruke.
Da li misliš da umetnost može da ima i terapeutski efekat i da tvoji radovi nose tu dimenziju?
Umetnost je medij kojim kanališemo poruke. Umetničko delo pušteno u etar nastavlja svoj život kao prenosilac tih poruka. Ukoliko poruke dolaze sa mesta mira i harmonije, one mogu imati i terapeutsko dejstvo. Potrebno je i da posmatrač kao prijemnik bude spreman i otvoren baš za takve poruke.
Umetnička dela svakako mogu biti aktivatori prostora koji utiču na atmosferu i estetiku. Oblikujući percepciju prostora, reflektuju se na naše raspoloženje, produktivnost i zdravlje. Među svim aktivatorima, svetlost zauzima posebno mesto jer pokreće emotivan doživljaj prostora. Upravo je zlato materijal koji se vekovima koristi kao simbol sunčeve energije, isceljenja i prosperiteta.
Na koji način želiš da publika doživi tvoju izložbu – intuitivno, intelektualno ili emotivno?
Mi smo istovremeno duhovna, fizička, emotivna i mentalna bića i svi ti aspekti su spregnuti u procesu stvaranja. Volela bih da publika doživi moju izložbu na način na koji je ona i nastala, u najvećoj meri intuitivno.
Citiraću Nikolu Teslu: „Intuicija je nešto što nadmašuje znanje.“ Intelektualna spoznaja dolazi sa mentalnog nivoa i ona je proces razmišljanja i predmet stalnog preispitivanja. Intuicija je trenutna i neposredna. U procesu buđenja o kome govorimo, na putu samospoznaje, upravo je intuicija deo našeg bića koje će prirodno jačati i biti izvor našeg višeg znanja.
Da li svoju umetnost vidiš i u nekim drugim formama poput murala, digitalne umetnosti ili instalacija?
Da, volela bih da se oprobam i u drugim vidovima umetnosti. Najpre u skulpturi jer ona, kao i arhitektura, podrazumeva trodimenzionalan prostor. Da li će to biti klasična skulptura ili vid instalacije, videćemo. Kada ideja dovoljno sazri, pretočiće se u delo.
Takođe, veoma me privlače murali zbog nestandardne veličine. Veliki formati mi nisu strani. Imala sam priliku da više njih realizujem u unutrašnjem prostoru u skladu sa projektom enterijera. Zid kao podloga za rad mi je veoma privlačan. Na taj način opet dolazi do spajanja i nadogradnje arhitektice i umetnice u meni.
Tema aprilskog izdanja RYL magazina je Aristotelova misao „Nada je san budnih“. Kroz intervju smo shvatili da si se odavno probudila, a čemu se nadaš?
Vreme koje dolazi je vreme promena, vreme buđenja iz kolektivnog sna i upravo se nadam da će se dovoljan broj ljudi probuditi i doneti dugo očekivane promene.
Svet oko nas se menja, stremljenja su duboka, suštinska i tiču se celog čovečanstva. Sa promenom svesti, spoznajom našeg suštinskog bića, kao i međusobne povezanosti, okončaćemo vreme straha, krivice, ucene i stida.
Put transformacije od straha do ljubavi iziskuje otpuštanje starih obrazaca i loših navika. Malim, ali hrabrim i istrajnim koracima, ispod svake opne od teških emocija i predrasuda, otkrivamo delić po delić svog jedinstvenog bitka.
Vreme je da se setimo ko zaista jesmo, koliko možemo, gde smo bili i kome ćemo se vratiti. Nadam se da ćemo postati svesni kreatori sopstvenog života na daljem putu harmonije, mira, jedinstva i ljubavi.
Stari ciklus je završen, novi se upravo rađa. Budimo se.
